Baba Korizma
Baba Korizma je mitološko biće zastupljeno ponajviše među slovenskim stanovništvom u Jadranskom primorju.
Poreklo naziva[uredi | uredi izvor]
Ime ovog mitološkog stvorenja potiče od termina korizma, koji među slovenskim stanovništvom u Jadranskom primorju označava Vaskršnji post. Sam termin korizma izveden je od italijanske reči quaresima što u prevodu znači Veliki post.
Karakter[uredi | uredi izvor]
Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na Čisti ponedeljak, prvi dan posta, na vratima osvane krst od testa za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično sa njom plaše deca. Prema predanju, baba Korizma gleda koja deca se ne pridržavaju pravila posta i kad neko pojede nešto mrsno, uzme ga i odnosi u neku strašnu rupu. Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i hvata svu decu u vreću te ih odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Baba Korizma je očigledno personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja roditeljima služi da lakše pojasne deci pravila ponašanja u vreme posta.[1][2]
U narodnoj tradiciji, baba Korizma je opisana kao stara, mršava i visoka baka sa sedam velikih zuba od kojih po jedan ispadne tokom svake nedelje Velikog posta. U jednoj ruci držala bi drenov štap za batinanje dece, a u drugoj bi joj se nalazila velika vreća u koju bi hvatala nemirnu i neposlušnu decu. Otetu decu baba Korizma ne bi vraćala roditeljima ukoliko joj za Vaskrs ne predaju onoliko jaja koliko bi ona zahtevala, te se stoga govorilo da ih tokom posta ne treba jesti kako bi ih bilo dovoljno za Vaskrs u slučaju potrebe da se njima otkupe neposlušna deca.[1]
Vuk Stefanović Karadžić beležio je da bi se u Risnu, na čisti ponedeljak, neki muškarac oblačio u žensku odeću noseći na ramenima sedam štapova i vukući verige za sobom, te da bi tako maskiran u baba Korizmu plašio lokalnu decu. Prizorom takve baba Korizme koja čuči na tavanu kuće, roditelji bi kasnije tokom posta odvraćali decu od mrsne hrane.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Vrčević, Vuk (1888). Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje: sabrao po Boki kotorskoj, Crnoj Gori i Ercegovini i u redu opisao. str. 7, 8.
- ^ „Tradicija i narodni običaji: Zašto se prva nedelja Velikog posta naziva Čista i kako se obeležava u različitim krajevima”. Nacionalna Geografija Srbija. 7. 3. 2022. Pristupljeno 30. 12. 2022.
- ^ Stefanović Karadžić, Vuk (1867). Život i običaji naroda srpskoga. str. 23, 24.
