Бабушка (риба)

Babuška
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Cypriniformes
Porodica:	Cyprinidae
Potporodica:	Cyprininae
Rod:	Carassius
Vrsta:	C. gibelio
Binomno ime
	Carassius gibelio; (Bloch, 1782)
Sinonimi
	Carassius auratus gibelio

Babuška (lat. Carassius gibelio pre 2003. godine lat. Carassius auratus gibelio) je slatkovodna riba veoma prilagodljive prirode. Pripada porodici šarana. Poreklom je iz Azije, odnosno Sibira. U našim rekama i jezerima se prvi put pojavila početkom osamdesetih godina 20. veka, a donesena je iz Kine.

Opis i građa[uredi | uredi izvor]

Babuška izgledom podseća na karaša (Carassius carassius), dostiže dužinu od 10 − 35 cm. Krljušti su joj veće od krljušti karaša, po pravilu ima 27 − 32 krljušti duž lateralne linije, dok karaš ima 31 − 35. Srebrnkaste je boje, ponekad sa blagim zlatnim tonom. Babuškin rep je račvastiji u odnosu na karašev.^[1]

Ima debelo telo, najčešće je srebrne boje i nema brčiće poput običnog šarana.

Babuška po svojim karakteristikama pripada porodici šarana srednje veličine i uglavnom ne prelazi težinu od 3 Kg i dužinu od 45 centimetara.

Stanište, navike, ishrana i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Nastanjuje uglavnom jezera i reke sa mirnijim tokom. Čest je stanovnik stajaćih voda i rečnih rukavaca. Babuška se kreće po dnu gde i pronalazi hranu. Svaštojed je, jako je proždrljiva, načešće se hrani mekušcima i vodenom vegetacijom. U zimskom periodu se ukopava u mulj na dnu vode što joj omogućava da preživi veoma niske zimske temperature. Poreklom je iz Sibira, ali danas je rasprostranjena širom Azije i Evrope.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Polnu zrelost primerci ove vrste postižu u 3 ili 4 godini života. Plodnost je od 160.000 do 380.000 jaja. Babuška se kod nas razmnožava ginogenezom, jer našim vodama se jako teško pronalaze mužjaci ove vrste, a po nekim tvrdnjama uopšte ih i nema. Ginogeneza podrazumeva ukrštanje polno zrele ženke sa mužjacima srodnih vrsta iz grupe šarana (Cyprinidae) - običnim šaranom i drugom belom ribom. Spermatozoidi drugih vrsta ulaze u jaje, ali ne dolazi do oplodnje. Dakle Babuške se mogu razmnožavati i iz neoplođenih jaja.

Za vreme mresta skupljaju grančice kako bi uhvatile ribnu vegetaciju pri dnu. Jaja se vezuju za biljke. Jedinke koje nastanjuju jezera sele se u rečna ušća da bi izbegle nisku koncentraciju kiseonika u vodi tokom zime.