Bad Krojcnah
| Bad Krojcnah Bad Kreuznach | |
|---|---|
 Bad Krojcnah | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Njemačka |
| Savezna država | Rajna-Palatinat |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 43.730[1] |
| — gustina | 949 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 49° 50′ 49″ S; 7° 52′ 01″ I / 49.84694° S; 7.86694° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), ljeti UTC+2 (CEST) |
| Aps. visina | 104 m |
| Površina | 46,1 km2 |
  Bad Krojcnah Bad Krojcnah na karti Nemačke | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Hajke Kaster-Mojrer (SPD) |
| Poštanski broj | 55545 |
| Pozivni broj | 06727 |
| Registarska oznaka | KH |
| Veb-sajt | |
| www.stadt-bad-kreuznach.de | |
Bad Krojcnah (nem. Bad Kreuznach) grad je u nemačkoj saveznoj državi Rajna-Palatinat. Jedno je od 119 opštinskih središta okruga Bad Krojcnah. Prema proceni iz 2013. u gradu je živelo 48.229 stanovnika.[2] Poseduje regionalnu šifru (AGS) 7133006. Bad Krojcnah je banjski grad i sedište nekoliko sudova, kao i federalnih i državnih organa. Krojcnah je središte okruga, a i središte državne privredne komore za region Rajna-Palatinat. Klasifikuje se kao srednji centar sa nekim funkcijama gornjeg centra, što ga čini administrativnim, kulturnim i ekonomskim centrom regiona sa više od 150.000 stanovnika. Pored toga, grad i okolna područja poznati su u zemlji i inostranstvu po proizvodnji vina, posebno sorti rizling, silvaner i miler-turgau.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Položaj[uredi | uredi izvor]
Bad Krojcnah je smešten između Hunsrika, Rajnhesena i severnog Palatinskog pobrđa, oko 14 km južno-jugozapadno od Bingena na Rajni. Leži na ušću reke Elerbah u donji tok reke Nae.
Bad Krojcnah se nalazi u saveznoj državi Rajna-Palatinat u okrugu Bad Krojcnah. Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 104 metra. Površina opštine iznosi 46,1 km². U samom gradu je, prema proceni iz 2010. godine, živelo 43.730 stanovnika. Prosečna gustina stanovništva iznosi 949 stanovnika/km².
Susedne opštine[uredi | uredi izvor]
U smeru kazaljke na satu, Bad Krojcnah se graniči sa Brecenhajmom, Langenlonshajmom, Genzingenom, Velgeshajmom, Cocenhajmom, Šprendlingenom, Badenhajmom (poslednje pet opštine smeštene su u susednom okrugu Majnc-Bingen), Bibelshajmom, Pfafen-Švabenhajmom, Folkshajmom, Hakenhajmom, Fraj-Laubershajmom, Altenbambergom, Bad Minster am Štajn-Ebernburgom, Trajzenom, Hifelshajmom, Rideshajmom, Rokshajmom, Hargeshajmom i Guldentalom.
Klima[uredi | uredi izvor]
U proseku, godišnje padne oko 715 milimetara kiše, što je veoma malo, pa se time Krojcnah prema količini padavina nalazi gotovo na začelju liste svih nemačkih gradova. Svega 5% meteoroloških stanica Nemačke meteorološke službe beleži niže podatke. Najsušniji mesec je januar, dok se najviše padavina izluči tokom juna, kada je količina padavina čak 1,8 puta veća nego u januaru. U ostalim mesecima, padavine su prilično ravnomerno raspoređene, tako da nema znatnijih varijacija.[3] Srednja godišnja temperatura iznosi 9,51 °C. Najhladniji mesec je januar, kada prosečna temperatura doseže svega 0,5 °C, a najtopliji jul, sa srednjom mesečnom temperaturom od 18,4 °C. Godišnji prosek sunčanih sati dnevno iznosi 4,4 časa, s tim da je najosunčaniji mesec jul, kada sunce u proseku sija 6,9 sati dnevno, dok najmanje sunca sija tokom januara i decembra, kada je prosečan broj sunčanih sati svega 1,1.[3]
| Klima Bad Krojcnaha (prosek 1961—1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Prosek, °C (°F) | 0,5 (32,9) |
1,9 (35,4) |
5,3 (41,5) |
9,1 (48,4) |
13,5 (56,3) |
16,7 (62,1) |
18,4 (65,1) |
17,8 (64) |
14,4 (57,9) |
9,7 (49,5) |
4,8 (40,6) |
2,0 (35,6) |
9,51 (49,12) |
| Količina padavina, mm (in) | 32,8 (12,91) |
34,6 (13,62) |
33,8 (13,31) |
37,3 (14,69) |
47,1 (18,54) |
59,0 (23,23) |
50,3 (19,8) |
55,4 (21,81) |
40,0 (15,75) |
40,0 (15,75) |
45,8 (18,03) |
41,0 (16,14) |
517,1 (203,58) |
| Izvor: [3] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Antika[uredi | uredi izvor]
Postoje dokazi da je još u 5. veku pre nove ere na ovom prostoru postojalo keltsko naselje. Oko 58. godine p. n. e. ova oblast postala je deo Rimskog carstva i rimski vikus nastao je ovde, nazvan, prema legendi, po Keltu zvanom Krusinijak, koji je dao deo svoje zemlje Rimljanima kako bi za njih izgradio stanicu za snabdevanje između Majnca i Trijera. Krojcnah leži na rimskom putu koji je vodio od Meca, dolinom reke Sar, prolazeći blizu Dilingena i Tolaja, do Bingena.[4] Oko 250. godine nove ere, ogromna (81 × 71 m) luksuzna palata, jedinstvena u zemljama severno od Alpa, sagrađena je u stilu peristilske vile. Sadržala je čak 50 soba samo u prizemlju. Spolija pronađena u blizini Hajdenmauera dovela je do zaključka da je na tom mestu bio hram posvećen bogu Merkuru ili Merkuru i Maji, kao i galo-rimsko provincijsko pozorište.[5] Prema natpisima na tablicama i crepovima pronađenim u Krojcnahu, veksilacija Dvadeset druge Prvorođene legije bila je stacionirana ovde. S ciljem da se zaštiti carska granica od germanskog plemena Alemana koja su stalno upadala na teritoriju carstva, pomoćni kastrum izgrađen je 370. godine pod carem Valentinijanom I.
Srednji vek[uredi | uredi izvor]
| Grofovija Šponhajm-Krojcnah Okrug Šponhajm-Krojcnah Bad Krojcnah | |||
|---|---|---|---|
| Geografija | |||
| Kontinent | Evropa | ||
| Regija | Sliv Rajne | ||
| Zemlja | Nemačka | ||
| Politika | |||
| Oblik države | kneževina | ||
| — knez | |||
| Istorija | |||
| Istorijsko doba | Srednji vek | ||
| — Osnivanje | 1227 | ||
| — Ukidanje | 1414 | ||
| — Status | vazal | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
|
| ||
| |||
| |||
Nakon pada Rima, u 500. godini, Krojcnah je postao kraljevsko imanje i imperijalno selo u novorastućem Franačkom carstvu. Zatim je izgrađena prva crkva unutar zidina starog zamka, koja je prvobitno bila posvećena Svetom Martinu, a kasnije Svetom Kilijanu, a onda je konačno srušena 1590. Po dokumentu Luja Pobožnog iz 822. godine, koji se poziva na raniji Karlov dokument iz 741. godine, crkva Svetog Martina u Krojcnahu je navodno donirana Episkopiji u Virzburgu od strane njegovog pretka Karlomana.[6] Prema ovom indirektnom zapisu, Krojcnah je opet bio dokumentovan u Frankovim letopisima kao Kraljevska palata, gde je Luj Pobožni boravio 819. i 839. godine. Krojcnah je pomenut u dokumentima: Luja Pobožnog (823. kao villa Cruciniacus[7] i 825. i 839. kao Cruciniacum castrum ili Cruciniacum palatium regium), Ludviga II Nemačkog (745. kao villa Cruzinacha i 868. kao villa Cruciniacum), Karla III Debelog (882. kao C[h]rucinachum, Crutcinacha, Crucenachum), Arnulfa Karantanijskog (889), Henrika I Ptičara (923), Otona I (962. kao Cruciniacus) i Fridriha I (1179. kao Cruczennach).[8]
Novi vek[uredi | uredi izvor]
Tridesetogodišnji rat[uredi | uredi izvor]
Tokom tridesetogodišnjeg rata Bad Krojcnah je bio ospedan i zauziman mnogo puta od strane mnogih sila koje su učestvovale u tom ratu. Prvi put ga je osvojila španska kraljevska trupa pod vođstvom markiza Ambrozija Spinole (1569—1630) 10. septembra 1620. godine.[9] Nepune dve godine kasnije, 1. marta 1632. godine Krojcnah je pao pod švedsku, saksonsko-vajmarsku i englesku upravu na čelu sa Gustafom II Adolfom Švedskim (1594—1632); dvorac je kapitulirao tri dana kasnije, 4. marta. Lord Vilijam Kraven (1608—1697) i Ser Fransis Fan (1611—1681) bili su teško ranjeni tokom osvajanja zamka. Dana 20. decembra 1635. godine, Krojcnah je bio osvojen od strane španskih kraljevskih i kraljevskih hrvatskih trupa pod vođstvom Matijasa Galasa (1588—1647).
Pored ovih, bilo je još dosta napada na Krojcnah i osvajanja istog, tako da je grad tokom ovog rata izgubio dosta ljudi — stanovništvo je na početku rata brojalo oko 8.000 čoveka, a nakon rata u gradu je živelo svega 3,500 hiljada ljudi. Izraz Er ist zu Kreuznach geboren (On je rođen u Krojcnahu) postao je krilatica u nemačkom za nekoga ko je morao da se bori sa velikim teškoćama.[10] Pored svih ratnih stradanja, grad je 19. avgusta 1663. godine dodatno bio pogođen katastrofalnim poplavama nastalim izlivanjem reke Nae.[11]
Devetogodišnji rat[uredi | uredi izvor]
Tokom devetogodišnjeg rata, ili drugačije poznatog kao rat velike alijanse, dvorac Kauzenburg osvojen je od strane francuskog maršala Luja Fransoe (1644—1711). Gradsko utvrđenje i dvorac srušeni su i Krojcnah je u velikoj meri uništen maja 1689. godine od strane francuskih trupa predvođenim brigadnim generalom Ezekijelom di Maom (1630—1704) i generalom-potpukovnikom Nikolom Šalonom di Bleom (1652—1730).[12] Crkve u Krojcnahu spaljene su 18. oktobra 1689. godine.
18. vek[uredi | uredi izvor]
Od 1708. godine, Krojcnah je u potpunosti pripadao Vojvodstvu Palatinat na Rajni. Pod vlašću Karla III Filipa (1661—1742) bila je izgrađena solana Karlshalle 1729. godine, a pod vlašću Karls Teodora (1724—1799) bila je 1743. godine izgrađena solana Theodorshalle. Dana 13. maja 1725. godine, nakon proloma oblaka i grada, Krojcnah je bio pogođen ekstremnim poplavama u kojima je 31 osoba izgubila život i između 300 i 400 grla stoke se udavilo, dve kuće su bile u potpunosti uništene, a mnogo objekata oštećeno, među kojima i same gradske zidine.[13] U osnivanju masonske lože Zum wiedererbauten Tempel der Bruderliebe (Za obnovljen hram bratske ljubavi) u Vormsu 1781. godine učestvovali su i masoni iz Krojcnaha. Velika loža Rajnske masonske lože (Osma provincijalna Velika loža), osnovana 1775. godine, dobila je naziv “Krojcnah”.[14] Tokom veoma jake zime 1783/84. godine, grad je pogođen snažnim poplavama. Izvesni farmaceut po imenu Danijel Riem (1730—1784) poginuo je u svojoj kući kada se ona srušila zbog snažnih poplava.[15]
Francuska revolucija i Napoleonovo doba[uredi | uredi izvor]
Tokom Napoleonovih ratova (1792—1814), francuski emigranti su došli u Krojcnah, a među njima i princ Luj Jozef (1736—1818). Oktobra 1792. godine, francuske trupe pod komandom generala Adama Filipea (1740—1793) zauzele su teritoriju oko Krojcnaha, ostajući na tom prostoru do 28. marta 1793. godine. Sam grad je bio nakratko okupiran od strane francuskih trupa pod komandom generala Fransoe Marsoa (1769—1796) 4. januara, a zatim ponovo 16. oktobra 1794. godine. Od 30. oktobra pa do 1. decembra 1795. godine, grad je bio pod vlašću kraljevskih trupa Karla Avgusta fon Salm-Grumbaha (1742—1800), ali su na početku proterani u krvavim borbama vođenim maršalima Žan-Batist Žurdanom (1762—1833) i Karlom XIV Juanom Švedskim (1763—1844). U ovo doba, grad je veoma stradao pod prinudnom vlašću Francuza. Nakon francuskog povlačenja, 12. decembra, grad je bio okupiran od strane austrijskog bataljona predvođenim Alojzom fon Gavasinijem (1759—1834), koji se povukao 30. maja 1796. godine. Dana 9. juna 1796. godine, Krojcnah je bio opet okupiran od strane Francuske. Godine 1797, Krojcnah, zajedno sa svim zemljama na levoj obali Rajne, anektiran je Prvoj francuskoj republici, što je potvrđeno 1801. godine Ugovorom u Linevilu. Delovi grada koji leže severno od reke Nae bili su pripojeni okrugu Zimern u departmanu Rin-e-Mozel, dok su oni koji leže na jugu pripojeni departmanu Mon-Toner (Donerzberg na nemačkom).[16] Dana 20. septembra i 5. oktobra 1804. godine, francuskki car Napoleon Bonaparta posetio je Krojcnah. Povodom pobede u bici kod Austerlica, prigodna himna Te Deum održana je u katoličkim crkvama u gradu januara 1806. godine, po naredbi ahenskog biskupa Mark-Antoana Berdoleta (1740—1809). Godine 1808, Napoleon je, kao poklon svojoj sestri Paulini, napravio dve solane u Krojcnahu. Naredne godine, masonska loža u Krojcnahu "Les amis réunis de la Nahe et du Rhin" osnovana je od strane Van Rekuma, koja je u početku trajala samo do 1814. godine, ali je, ipak, ponovo osnovana 1858. godine. U Napoleonovu čast, računanje vremena na godišnjem tržištu u Krojcnahu započelo je u nedelju na dan njegovog rođendana (15. avgust). Ljudi iz Krojcnaha učestvovali su 1812. godine u Napoleonovom pohodu na Rusiju, kojima je podignut i spomenik u gradu 1842. godine i on se i danas može videti. Oslobodilačkim ratovima u Nemačkoj stavljena je tačka na francusku vladavinu i u tom periodu Krojcnah je postao slobodan.
Bečki kongres i Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]
Dok nije bio uspostavljen novi trajni poredak Bečkim kongresom, čitav region bio je pod upravom bavarsko-austrijske administracije, čije je središte bilo u Krojcnahu. Kada su usvojeni novi zakoni, Krojcnah je pripao Pruskom kraljevstvu 1815. godine i od 1816. pripadao regionu Koblenc u pokrajini Velikog vojvodstva Donje Rajne (od 1822. godine pokrajina Rajna) i bio je pogranični grad između dve države, između Velikog vojvodstva Hesea na istoku i bavarske eksklave Palatinat na jugu. Dve solane u gradu, koje su izgrađene kao poklon Napoleonovoj sestri, bile su od 1816. do 1897. godine pod upravom Vojvodstva Hese na pruskoj teritoriji. Godine 1817, Johan Erhard Prajger otvorio je prvi salon za kupanje sa slanom vodom i time postavio temelje banjskom turizmu. Godine 1843, Karl Marks oženio se Dženi fon Vestfalen u Krojcnahu, verovatno u Vilijamovoj crkvi, koja je sagrađena između 1698. i 1700. godine, a kasnije, 1968. godine, srušena, ostavljajući za sobom samo crkveni toranj. U Krojcnahu je Marks ostavio delove rukopisa svog značajnog dela „Kritika Hegelove filozofije prava” (nem. Zur Kritik der Hegelschen Rechtsphilosophie) iz 1843. godine. Klara Šuman, kompozitorka i supruga kompozitora Roberta Šumana, koja je posećivala banju u Krojcnahu, zajedno je sa svojom polusestrom Mari Vik održala koncert u banjskoj kući u Krojcnahu 1860. godine. Izgradnjom železničke stanice Dolina Nae od Bingerbrika do Sarbrikena u periodu 1858/1860. godine, postavljen je temelj za industrijalizaciju u gradu. Ovaj potez, zajedno sa sve većim prihodima od banje, doveo je do ekonomskog buma za razvoj grada nakon dugogodišnje stagnacije. Ipak, pruga nije izgrađena samo kao industrijska veza i put za dolazak banjskih turista, već i kao logistička linija za snabdevanje tokom rata koji je trebalo da izbije sa Francuskom. Pre toga, međutim, na granicama Krojcnaha, došlo je do sukoba između Pruske i Bavarske 1866. godine. To je dovelo do izgradnje još jedne pruge još pre Prvog svetskog rata, strateške pruge iz Bad Mister am Štajn-Ebernburga kroz Štaudernhajm, Majzenhajm, Lautereken i Kuzel prema zapadu, čineći tako Krojcnah važnim činiocem za transport prema zapadu. Samo u periodu oko 1950. su delovi ove linije bili napušteni. Danas, između Štaudernhajma i Kuzela železnica služi kao turistička atrakcija za one koji žele da voze dresinu.
Godine 1904, farmaceut Karl Askof otkrio je da slana voda u Krojcnahu sadrži radon i nakon toga uvedena je terapija radonske balneologije, terapija koja je već bila primenjivana u austrougarskom gradu Jahimovu (danas Češka Republika). Iako je procenat radona u krojcnaškoj vodi znatno manji od onog u Bad Bramahu ili Bad Gaštajnu, grad se brzo kotirao kao “lekovita radijumska banja” — bez obzira na tehničku grešku u nazivu. Godine 1912. otvoren je radonski inhalatorijum, koji je dovodio vazduh iz stare rudarske galerije u Kauzenbergu, koji je imao veći sadržaj radona u odnosu na izvorsku vodu. Inhalatorijum je uništen 1945. godine, a rudarska galerija je 1974. godine pretvorena u terapeutsku sobu. Do današnjih dana, inhalacija radona koristi se kao lek protiv bolova za one koji pate od reume. U Prvom svetskom ratu, i banjska kuća u Krojcnahu i drugi hoteli i vile postali su od 2. januara 1917. godine sedište štabova Kajzera Vilhelma II. Kajzer je zapravo živeo u banjskoj kući. U banjskoj kući su se 19. decembra 1917. godine general Mustafa Kemal — poznatiji kao Ataturk (“otac Turaka”) i kasniji predsednik strogo sekularne Turske — Kajzer, Paul fon Hindenburg i Erih Ludendorf sastali radi pregovora. Naredne godine, januara 1918. ekstremna poplava tokom zime dovela je do izmeštanja banje u Belgiju.
Vajmarska republika i Treći rajh[uredi | uredi izvor]
Nakon Prvog svetskog rata, francuske trupe zauzele su Rajnsku oblast i zajedno sa njom i grad Krojcnah, kada je većina hotela u gradu uglavnom napuštena. Godine 1924. Krojcnah je dobio status Bad (srp. купатило), koji se dodeljuje mestima koja se mogu smatrati lečilištima. Od tada, grad je poznat po svom današnjem imenu — Bad Krojcnah. Nakon što su nacisti zajedno sa Adolfom Hitlerom došli na vlast 1933. godine, osnovan je pokret otpora naciona-socijalizmu, među kojima je bio i sindikalista Ugo Salcman. Uprkos hapšenju, Salcman je preživeo Treći rajh, i nakon 1945. bio na čelu gradskog veća Komunističke partije Nemačke (Communist Party of Germany — KPD). Bad Krojcnah, čiji su banjski objekti i hoteli još jednom, od 1939. do 1940. godine, postali sedište Vrhovne komande Armije, bio je ponovo meta savezničkih vazdušnih napada.
Posle 1945.[uredi | uredi izvor]
Bad Krojcnah je marta 1945. godine bio okupiran od strane američkih trupa i tada bio pod američkom vojnom vlašću. Teritorija koju su zauzeli Amerikanci obuhvatala je i jedan od 19 kampova sagrađenih radi razoružavanja nemačkih snaga, koji se nalazio u blizini Krojcnaha, a danas je to mesto obeleženo spomenikom. Ovo mesto bilo je poznato i pod imenom Polje bede. U neposrednoj blizini, u šumi Lohrer Vald, nalazi se i počasno groblje žrtvama rata. Prema potsdamskom protokolu o utvrđivanju granica okupacione zone, Krojcnah se jedno vreme nalazio u francuskoj zoni okupacije, ali u razmeni tokom 1950-ih, oružane snage SAD povratile su okruge Krojcnah, Birkenfeld i Kuzel. Sve do sredine 2001. godine, američke snage držale su četiri kasarne, raketnu jedinicu Redstoun,[17] strelište, mali aerodrom i vežbalište u Krojcnahu. Poslednje američke snage u Bad Krojcnahu bili su delovi Prve oklopne jedinice. Godine 1958, francuski predsednik De Gol i federalni kancelar Konrad Adenauer potpisali su sporazum o institucionalizaciji specijalnih odnosa između ove dve zemlje, koji je rezultirao Elizejskim ugovorom 1963. godine. Dana 1. aprila 1960. godine, Bad Krojcnah je proglašen za grad, nakon zahteva upućenog državnoj vladi, i dobio status große kreisangehörige Stadt (“veliki grad koji pripada okrugu”).[18] Godine 2010. Bad Krojcnah je raspisao konkurs za zamenu starog mosta na reci Nae iz 1950-ih. Novi most, dizajniran od strane arhitektonske firme iz Kopenhagena, završen je 2012. godine.
Amalgamacija[uredi | uredi izvor]
Tokom upravnog restrukturiranja u okrugu Rajna-Palatinat, opštine Bozenhajm, Planig, Ipezhajm (sve tri su do tada pripadale okrugu Bingen) i Vazenhajm bile su pripojene okrugu Bad Krojcnah 7. juna 1969. godine. Pored toga, Ridezhajm je bio pripojen Krojcnahu, ali se na sudu borio protiv amalgamacije i nekoliko meseci kasnije obnovio svoju autonomiju. Kao deo nemačkih saveznih izbora 2009. godine, plebiscit je glasao i za referendumsko pitanje da li gradovi Bad Krojcnah i Bad Minster am Štajn-Ebernburg treba da se spoje, a 68,3% glasača iz Bad Krojcnaha favorizovalo je pregovore između dva grada. Dana 25. maja 2009. godine, grad je dobio još jedno specijalno priznanje, ovoga puta od kabineta Ort der Vielfalt — “sedište kulturnog diverziteta”.
Religija[uredi | uredi izvor]
Prema podacima iz 2013. godine, u gradu je živelo 44.851 stanovnik, a od njih je 15.431 bilo evangelista (34,405%), 13.355 katolika (29,776%), 4 pripadnika stare katoličke crkve (0,009%), 77 pripadnika grčke pravoslavne crkve (0,172%), 68 pripadnika ruske pravoslavne crkve (0,152%), 16 pripadnika slobodne evangelističke crkve (0,036%), 41 luteranist (0,091%), 1 metodist (0,002%), 10.579 njih je bilo nereligiozno ili nije želelo da otkrije svoju veroispovest (23,587%), dok su se ostali stanovnici izjasnili kao pripadnici nekih manjih verskih zajednica.[19]
Ekonomija i infrastruktura[uredi | uredi izvor]
Vinogradarstvo[uredi | uredi izvor]
Bad Krojcnah je grad poznat pre svega po vinogradarstvu, sa čak 777 hektara površine pod vinogradima, od čega je 77% zasada pod vrstama od kojih se pravi belo, a 23% crveno vino. On je najveći vinogradarski centar u vinskom regionu Nae i sedmi najveći u okrugu Rajna-Palatinat.
Industrija i trgovina[uredi | uredi izvor]
Bad Krojcnah ima oko 1.600 preduzeća sa najmanje jednim zaposlenim, čime nudi čak 28.000 radnih mesta, od kojih je polovina popunjena putnicima koji dolaze u grad iz okolnih područja. Ekonomsku strukturu karakterišu uglavnom mala i srednja preduzeća, ali i neke veće kompanije poput proizvođača guma Michelin, proizvođača mašina KHS, Meffert Farbwerke (boje, lakovi, zaštitni premazi) Jos. Schneider Optische Werke GmbH i druge. Godine 2002, Seitz-Filter-Werke, firma sa bogatom istorijom, preuzeta je od strane američke korporacije. Proizvodnja ovog preduzeća ima veliki značaj, a posebno je dobro predstavljeno u hemijskoj (gume, lakovi, boje) i optičkoj industriji, kao i u proizvodnji mašina i automobilskoj industriji. Maloprodaja i prodaja na veliko, kao i restorani, imaju poseban značaj u užem centru grada, a poslednjih godina i uslužni sektor sve više dobija na značaju. Brz put do Autobana čini Krojcnah bližim frankfurtskom aerodromu.
Banjski turizam[uredi | uredi izvor]
Banjski i velnes turizam takođe zauzimaju značajno mesto u tradiciji grada kao najstarija banja na svetu sa vodom obogaćenom radonom i centar okruga Rajna-Palatinat za reumatsku negu. Sa 2.498 kreveta za goste i 449.756 noćenja, čak 270.306 ljudi odselo je na rehabilitacionoj klinici.[20] U gradu postoji više klinika i mesta za lečenje raznih zdravstvenih problema radonom i raznim drugim solima kojima je bogata voda. Neki od glavnih zdravstvenih problema zbog kojih ljudi dolaze u Krojcnah na lečenje su reuma, promene u zglobovima zbog gihta, degenerativna oboljenja kičmenog stuba i zglobova, ženski problemi, infektivne bolesti kože, endokrine disfunkcije, psihosomatske bolesti i problemi sa očima. Nakon značajnog pada u banjskom poslovanju tokom 1990-ih godina, pristupilo se remodeliranju i adaptaciji banje za lečenje pacijenata. Javno kupatilo Saunalandschaft prošireno je i postalo je “velnes hram” sa 12 velikih sauna na površini od 4.700 kvadratnih metara, a prima oko 80.000 posetilaca godišnje.
Transport[uredi | uredi izvor]
S obzirom da je Krojcnah smešten u uskoj dolini reke Nae, svi transportni koridori vode uzvodno paralelno uz reku. Pored toga, grad predstavlja važnu tačku kroz koju prolaze svi vidovi transporta.
Železnice[uredi | uredi izvor]
U periodu od 1896. do 1936. godine, postojala je železnička mreža Kreuznacher Kleinbahnen sastavljena od pruga uzanog koloseka. Originalna parna lokomotiva, koja je bila korišćena u to doba i prebačena iz Vitnerburga, danas se može naći u obližnjem Bokenauu. Kreuznacher Straßen- und Vorortbahnen (“Krojcnah tramvajska i prigradska železnica”) opsluživao je ne samo grad, već je vodio i do okolnih mesta, do Bad Minster am Štajn-Ebernburga, Langenlonshajma i Sankt Johana. Godine 1953, čitav sistem je zatvoren. Uvođenjem Rhineland-Palatinate Timetabling, sredinom 1990-ih, i uvođenjem ICE/EC/IC vozova, železnice su ponovo dobile na značaju. Pored uvođenja satnog rasporeda, došlo je i do značajnog proširenja noćnog reda vožnje, sa vozovima koji vode do Majnca na svaka tri sata. Stanica Bad Krojcnah je jedna od stanica okruga Rajna-Palatinat koja ima oblik slova V. Račvajući se od železničkog koloseka Dolina Nae (Bingen-Sarbrinken) pruga vodi do Gau-Algeshajma. Od Bingena na Rajni, Regionalban vodi do železničkog koloseka Dolina Alsenca, koji se odvaja od koloseka Dolina Nae u Bad Minster am Štajn-Ebernburgu, pa do Kajzerslauterna, stiže se za oko 65 minuta.
Kultura[uredi | uredi izvor]
Mediji[uredi | uredi izvor]
Štampani mediji[uredi | uredi izvor]
- Allgemeine Zeitung Bad Kreuznach — dnevne novine za Bad Krojcnah i okolinu[21]
- Oeffentlicher Anzeiger — dnevne novine za Bad Krojcnah i okolinu
- Lifetime — gradski magazin
- Wochenspiegel Bad Kreuznach — nedeljnik[22]
- Kreuznacher Rundschau — magazin; izlazi od 1. oktobra 2010.[23]
- Neue Kreuznacher Zeitung — nedeljnik; izlazi od oktobra 2006.
Onlajn[uredi | uredi izvor]
- Kreuznach-Blog — trenutna dešavanja i informacije o Bad Krojcnahu; od 1. juna 2008.[24]
- Extrawelle — novosti za Bad krojcnah
Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]
| Mjesto | Država | Vrsta saradnje | Od |
|---|---|---|---|
| Staraja Rusa | Rusija | kontakt | 2000. |
| Burg an Bres | Francuska | partnerstvo | 1963. |
| Izvor[25] | |||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Broj stanovnika po njem. Saveznom zavodu za statistiku. Stanje 30. 6. 2010.
- ^ "Gemeinden in Deutschland mit Bevölkerung am 31. Dezember 2013" Statistisches Bundesamt. 2014.
- ^ a b v Deutscher Wetterdienst: 1961–1990
- ^ It ran somewhat like this: Metz (Divodurum), Dillingen-Pachten, Lebach, Wareswald near Tholey, Wolfersweiler, Heimbach, Baumholder, Winterhauch near Idar-Oberstein-Struth/Neuweg, Sien (Höhe), Schmidthachenbach, Becherbach bei Kirn, Hundsbach, Bärweiler, Bad Sobernheim, Waldböckelheim, Mandel, Bad Kreuznach, Bingen (Bingium); cf. Jos. H. Friedlich: Römisches Denkmal bei Schweinschied. In: Jahrbücher des Vereins von Altertumsfreunden im Rheinlande. 4 (1844), str. 94–106, bes. 94; Ernst Schmidt (publisher); Friedrich Wilhelm Schmidt: Forschungen über die Römerstrassen etc. im Rheinlande. In: Jahrbücher des Vereins von Alterthumsfreunden im Rheinlande. Band 31 (1861), str. 1–220, bes. str. 170–197; Josef Hagen: Römerstrassen der Rheinprovinz. 2. izdanje. K. Schroeder, Bonn 1931, str. 390–398; Winfried Dotzauer: Geschichte des Nahe-Hunsrück-Raumes von den Anfängen bis zur Französischen Revolution. Franz Steiner, Stuttgart 2001, str. 38, u. a. The "Alte Römerstraße" ("Old Roman Road") of the Pfälzerwald-Verein (hiking club) runs from Kirn to Meisenheim largely on the original alignment.
- ^ cf. Cruciniacum (?), Bad Kreuznach (Germania Superior) on the website "Theatrum" of the Direktion Landesarchäologie Mainz (Online, in German Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2014)).
- ^ Urkunde vom 19. Dezember 823 (= 822); vgl. Königliches Staatsarchiv Stuttgart (ed): Wirtembergisches Urkundenbuch. Bd. I, F. H. Köhler, Stuttgart 1849, str. 101; Bd. 3, Nachtrag 1. Text und Übertragung der Urkunde Kaiser Ludwigs des Frommen von 822; Regesta Imperii Online, Nr. 768 (abgerufen am 15. Mai 2013).
- ^ Wirtembergisches Urkundenbuch, hrsg. von dem Königlichen Staatsarchiv in Stuttgart, Bd. I, F. H. Köhler, Stuttgart 1849, str. 101; Bd. 3, Nachtrag 1. Emendiert aus: „villa Truciniacus".
- ^ cf. online search Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. јул 2009) in Regesta Imperii from the Akademie der Wissenschaften und der Literatur, Mainz (accessed 26 January 2012).
- ^ C. V. Wedgwood, The Thirty Years' War (Penguin, 1957, 1961). стр. 50.
- ^ Karl Friedrich Wilhelm Wander: Deutsches Sprichwörterlexikon. Bd. II, F. A. Brockhaus, Leipzig 1870, Sp. 1615.
- ^ cf. das Tagebuch von Oberschultheiß Johann Jakob Kneupel (d. 1667): Diarium Crucinacense; Abschrift von 1744 im General-Landesarchiv Karlsruhe (Sammlung Kremer-Lamey, 124 °C 2); cf. Rudolf Buttmann (publisher): Johann Jakob Kneupels Tagebuch. In: Westpfälzische Geschichtsblätter 6 (1902), стр. 5f, 9-11, 13f, 17f, 21f, 29–31, 33f, 37–39 und 41f.
- ^ cf. Kurt von Raumer: Die Zerstörung der Pfalz von 1689 im Zusammenhang der französischen Rheinpolitik, Munich / Berlin: R. Oldenbourg 1930, (reprint Bad Neustadt an der Saale: D. Pfaehler. 1982. ISBN 978-3-922923-17-6. str. 151.).
- ^ cf. Johann Christian Heußon: Ausführliche und ordentliche Beschreibung Der in hiesigen Landen erschröcklichen und fast noch nie erhörten Wasser-Fluth zu Creutzenach. Philipp Wilhelm Stock, Frankfurt am Main 1725.
- ^ In 1777 it was moved as the Alt-Creuznach chapter to Wetzlar, while the Grand Lodge in Frankfurt was called "Neu-Creuznach"; cf. Allgemeines Handbuch der Freimaurerei. Bd. I: A-Honiton. F. A. Brockhaus, Leipzig 1863, str. 364; Hessisches Staatsarchiv Darmstadt (Bestand D 4 Großherzogliches Haus, Einzelne Logen 592/4).
- ^ Ernst F. Deurer: Umständliche Beschreibung der im Jänner und Hornung 1784 die Städte Heidelberg, Mannheim und andere Gegenden der Pfalz durch die Eisgänge und Ueberschwemmungen betroffenen grosen Noth. Neue Hof- und Akademische Buchhandlung, Mannheim 1784, str. 202–206.
- ^ cf. Gerd Massmann: Die Verfassung der Stadt Kreuznach unter der französischen Herrschaft von 1796 bis 1814 (Veröffentlichungen der Arbeitsgemeinschaft für Landesgeschichte und Volkskunde im Regierungsbezirk Koblenz 4), Boppard: Harald Boldt 1963; Friedrich Schmitt: Kreuznach während der französischen Herrschaft 1792/96 bis 1814. In: Stadtverwaltung Bad Kreuznach (publisher): Bad Kreuznach der Stadterhebung bis zur Gegenwart (Beiträge zur Geschichte der Stadt Bad Kreuznach 1), Bad Kreuznach: Matthias Ess 1990, str. 145–210.
- ^ Redstone missiles in Bad Kreuznach
- ^ „Landesverordnung über die großen kreisangehörigen Städte Bad Kreuznach, Idar-Oberstein und Neuwied vom 29. März 1960”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2012. g. Pristupljeno 08. 05. 2016.
- ^ Religion
- ^ Podaci potiču od 31. decembra 2010. godine
- ^ „Zvanični sajt”. Arhivirano iz originala 4. 2. 2012. g. Pristupljeno 6. 5. 2016.
- ^ Zvanični sajt
- ^ „Zvanični sajt”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2016. g. Pristupljeno 06. 05. 2016.
- ^ „Zvanični sajt”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2016. g. Pristupljeno 6. 5. 2016.
- ^ Savjet opština i regiona Evrope — Pregled međuopštinske saradnje, Pristupljeno 30. 6. 2010.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Johann Goswin Widder: Versuch einer vollständigen Geographisch-Historischen Beschreibung der Kurfürstl. Pfalz am Rheine, Bd. IV, Frankfurt am Main / Leipzig 1788, str. 22–48 (Online-Ressource, accessed 21 December 2011)
- Walter Zimmermann (editor): Die Kunstdenkmäler des Kreises Kreuznach (Die Kunstdenkmäler der Rheinprovinz 18/1), Düsseldorf: L. Schwann 1935 (Nachdruck München / Berlin: Deutscher Kunstverlag. 1972. ISBN 978-3-422-00540-2.)
- Ernst Emmerling: Bad Kreuznach (Rheinische Kunststätten, Heft 187). 2nd edition. Neuss 1980.
- Heimatchronik des Kreises Kreuznach. Archiv für Deutsche Heimatpflege GmbH, Cologne 1966.
- Stadt Bad Kreuznach (publisher): 50 Jahre amerikanische Streitkräfte in Bad Kreuznach. Bad Kreuznach 2001.
- Stadt Bad Kreuznach (publisher): Das Kreuznacher Sportbuch. Bad Kreuznach 2006.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični sajt opštine (jezik: nemački)
- Njem. Savezni zavod za statistiku (jezik: nemački)
- Stalna konferencija gradova i opština (jezik: nemački)
- KommOn — Informacioni sistem gradova, opština i okruga. (jezik: nemački)
- Plan naselja na mapi (Mapquest)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
