Pređi na sadržaj

Bandži skakanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bandži skakanje u Zimbabveu

Bandži skakanje ili bandžidžamping (eng. Bungee jumping) predstavlja avanturistički sport gde je osoba vezana za neku elastičnu žicu ili kanap te skače sa velike visine. Visoka konstrukcija sa koje se skače je obično fiksni objekat, kao što je zgrada, most ili dizalica; ali je takođe moguće skočiti sa pokretnog objekta, kao što je balon ili helikopter tj. sa objekta koji ima sposobnost da lebdi iznad zemlje. Uzbuđenje dolazi od slobodnog pada i odbijanja.[1] Kada osoba skoči, kabl, odnosno kanap se rasteže i skakač ponovo leti prema gore dok se kabl povlači, i nastavlja da osciluje gore — dole sve dok se sva kinetička energija ne rasipa.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi moderni bandži skokovi organizovani su 1. aprila 1979. godine u Bristolu od 250 stopa (76 m), od strane Dejvida Kirkea i Sajmona Kilinga,[2] članova Opasnog sportskog kluba Univerziteta Oksford i Džofa Tabina.[3]. Studenti su došli na ideju da skaču nakon što su raspravljali o ritualu "skakanja u vino" koji su sproveli stanoviti stanovnici Vanuatua. Skakači su uskoro uhapšeni, ali su nastavili sa skokovima u SAD sa mosta Golden gejt i mosta u klisuri Rojal (poslednji skok koji je sponzorisao i prenosio američka televizija), šireći koncept širom sveta. Do 1982. skakali su sa mobilnih dizalica i balona.

Organizovani komercijalni bandži je započeo sa Novozelanđaninom, Haketom, koji je napravio svoj prvi skok sa mosta u Ouklandu 1986.[4] Tokom narednih godina, Haket je izveo brojne skokove sa mostova i drugih struktura (uključujući i Ajfelov toranj), izgradivši javni interes za ovaj sport i otvorivši mesto za bandži skakanje na Novom Zelandu. Haket je i dalje jedan od najvećih komercijalnih operatera bandži skakanja.

Nekoliko miliona uspešnih skokova se desilo od 1980. godine. Ovaj rekord se može pripisati bandži operatorima koji se strogo pridržavaju standarda i smernica koji regulišu skokove, kao što su dupli proračuni i oprema za svaki skok. Međutim, bilo je i smrtnih slučajeva. Relativno česta greška u slučajevima smrtnih slučajeva je da se koristi kabl koji je predugačak. Kabl bi trebalo da bude znatno kraći od visine platforme za skakanje kako bi se omogućilo rastezanje. Kada kabl postane zategnut, a zatim istegnut, napetost u kablu se postepeno povećava. U početku je zatezanje manje od težine skakača, a skakač nastavlja da ubrzava naniže. U nekom trenutku, napetost je jednaka težini skakača i ubrzanje je privremeno nula. Sa daljim istezanjem, skakač ima povećano ubrzanje naviše i u nekoj tački ima nultu vertikalnu brzinu pre nego što se povuče prema gore.

Oprema[uredi | uredi izvor]

Bandži skakanje u Normandiji

Elastični konopac koji je prvi put korišćen u bandžiju, je fabrički proizveden. Ovaj specijalni konopac sastoji se od mnogih lateksnih niti u čvrstom spoljnom poklopcu. Spoljni poklopac se može nanositi kada je lateks prethodno napregnut, tako da je otpornost kabla na produžetak već značajan na prirodnoj dužini kabla. Ovo daje jači, oštriji skok. Pleteni poklopac takođe pruža značajne prednosti trajnosti. Ostali operateri, uključujući Haketa, koriste neobložene žice s izloženim lateksnim nitima. Ovo daje mekše i duže odskakanje.

Najviši skok[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2005, Haket je skakao sa Makau kule, čineći taj skok najvećim skokom sa 233 metra na svetu.[5] Ovaj skok se međutim nije definisao kao najviši skok jer nije strogo rečeno bandži skok, već umesto onoga što se naziva Decelerator-Descent skok, koristeći čelični kabl umesto elastičnog užeta. Makau kula je 2006. godine je dobila dozvolu za prave bandži skokove, koja je postala najviše mesto na svetu sa kojeg se skače prema Ginisovoj knjizi rekorda. Makau kula ima sistem "vodič kabla" koji ograničava ljuljanje (skok je vrlo blizu strukture same kule), ali nema nikakvog efekta na brzinu spuštanja.

Drugo najviše mesto za skakanje je sa brane Kontra u Švajcarskoj.

Ipak, najviše mesto za skakanje se nalazi u Kaliforniji u klisuri Rojal ali ovo mesto nije uvek dostupno za skakanje te se zato ne računa u klasifikaciju najvišeg mesta. Visina je 321m.

Bandži u Normandiji

Varijacije[uredi | uredi izvor]

Kada je katapult u pitanju, (obrnuti bandži) "skakač" počinje skok na tlu.[traži se izvor] On je pričvršćen za tlo i kabl je rastegnut, a zatim pušten i "ispucava" skakača u vazduh. Ovo se često postiže korišćenjem krana ili dizalice pričvršćene na strukturi. Ovo pojednostavljuje radnje istezanja kabla i kasnije spuštanje učesnika na tlo.

Bandži trampolina koristi, kao što mu i samo ime kaže, elemente bandžija i trampoline. Skakač skače na trampolini i nalazi se u karoseriji, koja se preko bandži kablova pričvršćuje na dva visoka stuba na svakoj strani trampolina. Dok počinju da skaču, bandži kablovi se zatežu dozvoljavajući veći skok nego što bi se inače mogli napraviti samo od trampolina.

Bandži trčanje ne uključuje skakanje kao takvo. On se samo sastoji od trčanja duž staze sa vezanim elastičnim kablom. Često se na njemu nalazi marker sa žičanom trakom koji označava koliko je trkač dobio pre povlačenja bandži kabla. Ova aktivnost se često može naći na sajmovima i karnevalima i često je najpopularnija kod dece.

Bandži skakanje sa rampe: dve gumene vrpce su vezane oko struka učesnika. Učesnici voze bicikl, saonice ili skijaju pre skakanja.

Bandži zaranjanje je najsličnije bandži skakanju jer učesnik pada sa visine, ali u ovoj varijaciji nema kabla; umesto toga učesnik slobodno pada u mrežu.[6][7]

Skakanje na Novom Zelandu, 2007

Bezbednost i moguće povrede[uredi | uredi izvor]

Povrede se mogu podeliti na one koje nastaju nakon skakanja kao i one koje se događaju bez obzira na sigurnosne mere.

Prvo, može doći do povrede ako se sigurnosni pojas izda i ako se dužina kabla se ne izračuna,[8] ili ako kabl nije pravilno povezan sa platformom za skok.

Povrede koje se dešavaju uprkos merama bezbednosti generalno se odnose na nagli porast intravaskularnog pritiska u gornjem delu tela tokom trzanja kabla. Oštećenje vida je najčešće prijavljena komplikacija.[9][10][11][12][13] U jednom slučaju, vid 26-godišnje žene je još uvek bio oštećen nakon 7 meseci. Veoma ozbiljne povrede mogu nastati i ako se vrat ili telo skakača zapletu u kabl. Nedavno je opisana i disekcija karotidne arterije koja dovodi do tipa moždanog udara nakon bandži skakanja. Sve ove povrede su se dogodile zdravim i sposobnim ljudima u dvadesetim i tridesetim godinama. Pokazalo se da bandži skakanje povećava stres i smanjuje imunološku funkciju.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kockelman JW, Hubbard M. (2004). „Bungee jumping cord design using a simple model”. Sports Engineering. 7 (2): 89—96. S2CID 108450243. doi:10.1007/BF02915920. 
  2. ^ „World's 'first' bungee jump in Bristol captured on film”. BBC. 10. 11. 2014. Pristupljeno 10. 11. 2014. 
  3. ^ „Geoff Tabin – Secret Life of Scientists and Engineers”. Secret Life of Scientists and Engineers. PBS. 25. 3. 2014. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  4. ^ „Can you Hackett?”. Unlimited – Inspiring Business. 23. 8. 2004. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 20. 7. 2010. 
  5. ^ „Guinness World Record – the Highest Commercial Decelerator Descent”. Intercommunicate. 17. 8. 2005. Arhivirano iz originala 5. 12. 2008. g. Pristupljeno 18. 5. 2010. 
  6. ^ „Scad Diving”. Extreme Dreams – Dean Dunbar blind extreme sports. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 8. 2010. 
  7. ^ „Another extreme sport to enjoy?”. Arhivirano iz originala 01. 12. 2010. g. Pristupljeno 11. 06. 2019. 
  8. ^ McMenamin, Jennifer (16. 5. 2000). „Relatives grieve after fatal bungee accident”. The Baltimore Sun. Arhivirano iz originala 07. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 06. 2019. 
  9. ^ Krott, R.; Mietz, H.; Krieglstein, G. K. (1997). „Orbital emphysema as a complication of bungee jumping”. Medical Science Sports Exercise. 29 (7): 850—2. PMID 9243482. doi:10.1097/00005768-199707000-00002. .
  10. ^ Vanderford L, Meyers M. Injuries and bungee jumping. Sports Medicine 1995;20:name="ReferenceB">van Rens E. Traumatic ocular haemorrhage related to bungee jumping. Br J Ophthalmol 1994;78:948
  11. ^ Chan J. Ophthalmic complications after bungee jumping. Br J Ophthalmol 1994;78:239
  12. ^ Filipe JA, Pinto AM, Rosas V, et al. Retinal complications after bungee jumping. Int Ophthalmol 1994–95;18:359–60
  13. ^ Jain, B. K.; Talbot, E. M. (1994). „Bungee jumping and intraocular haemorrhage”. Br J Ophthalmol. 78 (3): 236—7. PMC 504746 Slobodan pristup. PMID 8148343. doi:10.1136/bjo.78.3.236. .
  14. ^ „Bungee jumping suppresses innate immunity – a new finding”. Arhivirano iz originala 20. 01. 2011. g. Pristupljeno 11. 06. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банџи_скакање&oldid=26818425”