Basijan (zet Konstantina Velikog)
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Kod referenciranja knjiga, koristiti Harvard stil citiranja. |
Basijan | |
|---|---|
| Datum smrti | 316 |
| Supružnik | Anastasija |
Basijan (umro 316. n.e.) je bio rimski senator, za koga je car Konstantin I udao svoju polusestru Anastasiju. Car Konstantin I se nadao da će 314. godine podići Basijana u rang cezara, ali se Konstantinov savladar na Istoku car Licinije uspešno usprotivio tom potezu.[1] Prema Anonimu Valezijanu, latinskoj hronici sastavljenoj tokom kasne antike, Basijan je optužen za zaveru protiv prestola i car Konstantin I ga je pogubio.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Izbor Basijana verovatno treba shvatiti u svetlu činjenice da je Basijanov brat, Senecio, bio visoki činovnik u službi cara Licinija, Konstantinovog savladara na Istoku, i time je ovaj brak ojačao vezu između dvojice avgusta.
Sledeće godine, 316. godine, car Konstantin I je poslao svog polubrata Julija Konstancija, kod cara Licinija u Sirmijum, sa predlogom da se Basijan uzdigne na u rang cezara i sa vlašću nad Italijom. Car Licinije I je odbio da prizna imenovanje; štaviše, rekao je Seneciju da kontaktira svog brata i da ga zamoli da ubije cara Konstantina I, uzme oružje i osvoji Italiju za Licinija. Zavera je otkrivena[2] i Basijan je uhapšen i pogubljen. Car Konstantin I je tražio od Licinija da mu preda Senecija, ali je Licinije to odbio i oborio statue svog kolege u Emoni, na granici između dve sfere uticaja; ovi događaji su doveli do izbijanja neprijateljstava između cara Konstantina I i cara Licinija I, ova epizode građanskog rata poznata je kao Bellum Cibalense.
Nedavna prosopografska istraživanja sugerišu da su Basian i Senecio bili članovi porodica Anicii i Nummii Albini Seneciones.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Kienast, Eck & Heil 2017, str. 294
- ^ According to Eusebius of Caesarea (Vita Constantini, 1.47.1), Constantine discovered the assassination plot thanks to a vision sent by God.
- ^ Chausson 2007, str. 127–129
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Chausson, François (2007). Stemmata aurea: Constantin, Justine, Théodose, L'erma di Bretschneider. str. 127—129. ISBN 88-8265-393-5.
- Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus (2017). Römische Kaisertabelle Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. str. 294. ISBN 978-3-534-26724-8. OCLC 989873485.
Primarni izvori[uredi | uredi izvor]
- Origo Constantini, 5,14–15.
- Eusebius of Caesarea, Vita Constantini, 1.47.1
- Zosimus, Historia nea, II.18–20.
Sekundarni izvori[uredi | uredi izvor]
- Odahl, Charles Matson (2004). Constantine and the Christian empire. Routledge. str. 144. ISBN 0-415-17485-6.
