Pređi na sadržaj

Баскервилски пас (film iz 1959)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Baskervilski pas
Filmski poster
Izvorni naslovThe Hound of the Baskervilles
RežijaTerens Fišer
ScenarioPiter Brajan
ProducentEntoni Hajnds
Temelji se naBaskervilski pas
(Artur Konan Dojl)
Glavne ulogePiter Kušing
Andre Morel
Kristofer Li
Marla Landi
Dejvid Oksli
MuzikaDžejms Bernard
Direktor
fotografije		Džek Ašer
MontažaAlfred Koks
Producentska
kuća		Hammer Film Productions
StudioUnited Artists
Godina1959.
Trajanje87 minuta
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
IMDb veza

Baskervilski pas (engl. The Hound of the Baskervilles) je britanski detektivski film iz 1959. godine, baziran na istoimenom romanu ser Artura Konana Dojla. Film je režirao Terens Fišer, dok ga je producirao Hammer Film Productions. Glavne uloge tumače Piter Kušing kao Šerlok Holms, Andre Morel kao doktor Votson i Kristofer Li kao ser Henri Baskervil. Ovo je prva filmska adaptacija ovog romana koja je snimljena u boji.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U Londonu, dr Ričard Mortimer traži od Šerloka Holmsa i doktora Vatsona da istraže smrt njegovog prijatelja ser Čarlsa Baskervila u Dartmuru, koji je pronađen mrtav na vresištu koje okružuje njegovo imanje, Baskervil Hol. Mortimer veruje da se njegov dobar prijatelj nasmrt uplašio vizije demonskog psa, istog koji je vekovima pre toga ubio pretka ser Čarlsa, okrutnog ser Huga, i prenosi priču o „prokletstvu Baskervilovih”, prikazanom u flešbek sceni. Mortimer govori Holmsu da se takođe plaši za život ser Henrija Baskervila, ser Čarlsovog naslednika, koji je upravo došao iz Južne Afrike da preuzme njegovo nasledstvo i Baskervil Hol.

Iako skeptični, Holms i Votson pristaju da upoznaju mladog ser Henrija. Niz neobičnih incidenata, uključujući pretnju otrovnog pauka, ubrzo ubeđuje Holmsa da je život ser Henrija zaista u opasnosti. Tvrdeći da trenutno ne može da dođe u Baskervil Hol zbog ranijih obaveza, Holms šalje Votsona u Dartmur sa Mortimerom i ser Henrijem. Pre rastanka, Holms podseća Votsona da ne dozvoli ser Henriju da izađe na obližnje vresište kada padne mrak.

Na putu do Baskervil Hola, njih trojica od kočijaša Perkinsa saznaju da je osuđeni ubica po imenu Selden pobegao iz obližnjeg zatvora Dartmur i da se krije negde na vresištu. U Baskervil Holu, gospodin Barimor, batler, i gospođa Barimor, domaćica, upoznaju ser Henrija sa imanjem. Kada ser Henri primeti da nedostaje portret njegovog zloglasnog pretka ser Huga, Barimorovi nisu u mogućnosti da daju nikakvo objašnjenje.

Sledećeg dana ser Henri i Votson upoznaju ljubaznog lokalnog pastora, biskupa Frenklenda, koji je takođe strastveni entomolog. Dok je prelazio vresište nakon posete pošti u obližnjem selu, Votson se gubi u tresetištu Grimpen i biva zarobljen u živom pesku. Dvoje ljudi dolaze u pomoć, farmer po imenu Stejplton i njegova ćerka Sesil, lepa devojka koja odmah opčini ser Henrija.

Jedne noći, Votson ugleda svetlo na vresištu. On i ser Henri izlaze da istraže, ali neobičan čovek uspeva da im umakne u senci, a zatim čuju zavijanje psa negde daleko, što uznemirava ser Henrija toliko da se onesvesti. Votson primećuje siluetu na humki u daljini dok pomaže ser Henriju da se vrati u Baskervil Hol. Ubrzo, Votson otkriva da je čovek sa humke zapravo bio Holms, koji je sakrio sopstveni dolazak kako bi slobodnije istražio slučaj.

Holms i Votson zajedno pronalaze telo osuđenika Seldena, u odeći ser Henrija, koga je zaklala nepoznata zver. Odeća razotkriva Barimoreove, koji priznaju da su pomogli beguncu, koji je bio njihov rođak, snabdevajući ga hranom i drugim namirnicama svaki put kada bi signalizirao svetlom iz svog skrovišta. Međutim, Holms ima dokaze u vezi sa otrovnim paukom i nestalim portretom ser Huga, koji ga ubeđuju da ni Barimorovi ni Selden nisu povezani sa smrću ser Čarlsa.

Nakon što je preživeo nezgodu u napuštenom rudniku kalaja dok je tražio dokaze o psu, Holms je u stanju da pogodi ko je pustio psa u poteru za ser Čarlsom i zašto su to uradili. Verujući da je za ser Henrija postavljena zamka, detektiv i njegov pomoćnik ga prate do vresišta gde je ser Henri susreo Sesil. Međutim, kada se ser Henri ovog puta vidi sa Sesil, ona ga odbija, konačno otkrivajući da su ona i njen otac takođe potomci ser Huga Baskervila, koji planiraju da zahtevaju nasledstvo kao svoje kada ser Henri pogine. Pojavljuje se pas i napada ser Henrija. Stejplton napada Votsona zakrivljenim bodežom koji je koristio ser Hugo, ali Votson ga upuca i rani. Holms upuca psa koji se zatim okreće protiv Stejpltona i ubija ga. Sesil beži, nakon što Holms ubije zver otkrivajući da je to zapravo nemačka doga koja nosi odvratnu masku kako bi izgledala zastrašujuće. Sesil pokušava da pobegne preko vresišta, samo da bi upala u tresetište Grimpen, gde tone u blatu. Ser Henri sada može na miru da zatraži svoje nasledstvo, a Holms i Votson se vraćaju u London.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Piter Kušing Šerlok Holms
Andre Morel doktor Džon Votson
Kristofer Li ser Henri Baskervil
Marla Landi Sesil Stejplton
Dejvid Oksli ser Hugo Baskervil
Frensis de Volf dr Ričard Mortimer
Majls Maleson biskup Frenklend
Juen Solon Stejplton
Džon le Mezurijer Barimor
Helen Gos gospođa Barimor
Sem Kid Perkins

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Kušing je bio ljubitelj Šerloka Holmsa i uneo je svoje znanje u projekat. Ponovo je pročitao priče, napravio je detaljne beleške u svom scenariju i pokušao je da prikaže Holmsa bliže njegovom književnoj verziji. Kušing je predložio da na kaminu gomila beleški bude prikovana nožem, u skladu sa originalnim pričama.

Lokacije[uredi | uredi izvor]

Film je sniman kod Čobam Komona i Frenšam Komona u Sariju.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Holms u izvedbi Pitera Kušinga je u to vreme dobio dobre kritike, a Films and Filming ga je nazvao „bezobraznim, šašavim, vajldijanskim Holmsom”, dok je New York Herald Tribune naveo: „Peter Kušing je snažan i željan Šerlok Holms”.[1] Votson koga je glumio Andre Morel je pohvaljen zbog daleko preciznijeg izvođenja lika kako ga je zamislio Artur Konan Dojl, za razliku od komičnog glupana koji je kreirao Najdžel Brus.

U negativnoj recenziji časopisa The Monthly Film Bulletin navodi se da su „sve sveže zabavne mogućnosti u ovoj često ekranizovanoj priči ovde izgubljene u vrelu krvi, ljubavnog interesovanja i ambijentalne muzike”.[2] Recenzija je takođe primetila nemaštovitost inscenacije i režije, kao i „dosadne glume”.[2]

Time Out ga je nazvao „najboljim filmom o Šerloku Holmsu ikada snimljenim i jednim od najboljih filmova ovog studija”.[3] Baskervilski pas trenutno ima rejting odobravanja od 94% na sajtu Rotten Tomatoes na osnovu 18 recenzija.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Peter Cushing and Sherlock Holmes – An Overview”. bakerstreetdozen.com. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  2. ^ a b „Hound of the Baskervilles, The, Great Britain, 1959”. Monthly Film Bulletin. sv. 26 br. 300. British Film Institute. 1939. str. 94. 
  3. ^ „The Hound of the Baskervilles Review. Movie Reviews – Film – Time Out London”. Time Out. Arhivirano iz originala 25. 12. 2013. g. 
  4. ^ „The Hound of the Baskervilles – Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 15. 8. 2012. 

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баскервилски_пас_(филм_из_1959)&oldid=26819323”