Bataljon

Standardni NATO simbol za prijateljski pešadijski bataljon

Simbol Austrijskog 14. oklopnog bataljona u NATO vojnim grafičkim simbolima

Bataljon (fr. battalion) predstavlja osnovnu taktičku jedinicu kopnene vojske. Osposobljen je za raznovrsna dejstva u različitim uslovima. Sastoji se od komande, tri do pet četa, jedinica za podršku i jedinica za pozadinsko obezbeđenje. Bataljon načelno ulazi u sastav puka ili brigade, a može biti i samostalan. Jačina i sastav zavise od namene (300 do 1.000 ljudi). Komandant bataljona najčešće je oficir u činu potpukovnika, a može biti i major.

Reč bataljon došla je u engleski jezik u 16. veku iz francuskog jezika (francuski: bataillon što znači „borbena eskadrila“; italijanski: battaglione što znači isto; izvedena je od vulgarne latinske reči battalia što znači „bitka“ i od latinske reči battuere što znači „tući“ ili „udarati“). Prva upotreba reči na engleskom bila je tokom 1580-ih.

Opis

Bataljon se sastoji od dve ili više četa s primarnim misijama koje su često uobičajenog tipa (npr. pešadija, tenkovi ili održavanje), iako postoje izuzeci kao što su kombinovani bataljoni u vojsci SAD. Pored četa primarne misije, bataljon obično uključuje štabno osoblje i podršku borbenih službi koje se mogu kombinovati u štab i uslužnu četu. Bataljon može da sadrži i četu za borbenu podršku. Sa svim ovim komponentama, bataljon je najmanja vojna jedinica sposobna za „ograničena samostalna dejstva“.

Bataljon mora imati izvor snabdevanja da bi mogao da održi operacije duže od nekoliko dana. To je zato što se komplet bataljona od municije, potrošnog oružja (npr. ručne bombe i bacači raketa za jednokratnu upotrebu), vode, obroka, goriva, maziva, rezervnih delova, baterija i sanitetskog materijala obično sastoji samo od onoga što vojnici bataljona i vozila bataljona mogu nositi.

Komandantski štab koordinira i planira operacije. Potčinjene čete bataljona i njihovi vodovi zavise od štaba bataljona za komandovanje, upravljanje, veze i obaveštajne poslove, kao i od strukture službe i podrške bataljona. Bataljon je obično deo puka, grupe ili brigade, u zavisnosti od roda službe.

Tipovi bataljona

Bataljon između ostalog može biti:

• pešadijski, prvi put je formiran u Francuskoj 1691. godine; načelno se sastoji od tri do pet pešadijskih četa i pratećih jedinica snage 500 do 1000 ljudi.
• oklopni, prvi put je formiran u Ujedinjenom Kraljevstvu 1916. godine; načelno se sastoji od tri tenkovske, jedne mehanizovane čete i drugih pratećih jedinica (27-45 tenkova ili oklopnih vozila drugog tipa); u nekim zemljama sličnog je sastava i namene tenkovski bataljon.
• tenkovski, taktička oklopna jedinica nekih armija čiju glavnu udarnu i manevarsku snagu čine tenkovi; sastoji se od 2-3 tenkovske čete i drugih pratećih jedinica (18-45 tenkova); može se naći u sastavu oklopne, oklopno-mehanizovane i mehanizovane brigade ili puka, oklopne i pešadijske divizije, ali može biti i samostalan.
• motorizovani, prvi put se pojavljuje uvođenjem motornih vozila u armije radi bržeg prevoza ljudstva i materijalno-tehničkih sredstava potrebnih u borbi u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata; masovna motorizacija pešadije ali i artiljerije nastaje tokom i posle Drugog svetskog rata; vremenom sve više se zamenjuju mehanizovanim bataljonima.
• mehanizovani, prvi put formiran u francuskoj, britanskoj i nemačkoj vojsci pred početak Drugog svetskog rata; načelno se sastoji od tri mehanizovane čete i drugih jedinica za podršku; ulazi u sastav oklopnih, oklopno-mehanizovanih i mehanizovanih pukova i brigada, a može biti i samostalan unutar sastava veće vojne formacije (recimo divizije); u današnje vreme čini okosnicu svih modernih armija sveta.
• izviđački, namenjen je prevashodno za izviđačka ali i druga borbena dejstva; raznovrsne je organizacijsko-formacijske strukture i naoružanja u zavisnosti od vrste borbenih dejstava za koje je namenjen; može biti i oklopno-mehanizovanog sastava.
• inžinjerijski, prvi put je formiran u Francuskoj 1691. godine; načelno se sastoji od nekoliko četa i vodova različitog sastava namenjenih inžinjerijskim zadacima (postavljanje i savlađivanje minsko-eksplozivnih prepreka, rušenje, utvrđivanje, premošćavanje reka, izgradnju i popravku puteva, aerodroma i drugih objekata od važnosti i sl.).
• bataljon veze, prvi put je formiran u Velikoj Britaniji 1869. godine kao telegrafski bataljon; osnovni zadatak mu je uspostavljanje i održavanje svih vrsta veza i sve većih kapaciteta veza između komandi i jedinica na terenu; u okvirima savremenog ratovanja veze su od neprocenjivog značaja za izvođenje bilo kakvih borbenih dejstava sa uspehom.
• padobranski, prvi put je formiran u Sovjetskom Savezu 1930. godine, a posebnu pažnju posvećuju im sve armije sveta nakon dokazane vrednosti tokom i nakon Drugog svetskog rata; osposobljen je za prevoženje transportnim vazduhoplovom (avionom ili helikopterom), spuštanje padobranima i izvođenje brzih intervencija i iznenadnih dejstava u neprijateljskoj pozadini; u svom sastavu ima načelno 3-4 padobranske čete ukupne jačine od 350 do 850 ljudi (NATO).
• bataljon mornaričke pešadije, namenjen je za izvođenje pomorskodesantnih dejstava i protivdesantnu odbranu obale i ostrva; dejstvuje u uskoj vezi sa mornaričkim snagama; nalazi se u sastavu flota, amfibijskim jedinicama ili su ukrcani na većim ratnim brodovima nekih mornarica (nosačima aviona, nosačima helikoptera, krstaricama, desantnim brodovima i sl.); ovaj tip jedinica pojavljuje se u XVI i XVII veku kao deo brodskih posada koji ojačan vatrenim dejstvom brodske artiljerije učestvuje u abordažu i desantu; u Prvom svetskom ratu mnoge zemlje imaju i koriste mornaričku pešadiju, a njihova vrednost posebno je potvrđena tokom Drugog svetskog rata na Pacifiku i na evropskom ratištu kao i nakon njega (Korejski rat, Vijetnamski rat, Foklandski rat, Zalivski rat i dr.)
• planinski, osnovna taktička jedinica planinske pešadije osposobljene za vršenje borbenih dejstava na srednjem i visokoplaninskom zemljištu.
• granični, Granične jedinice Vojske su bili jedini vojni sastavi koji su prema posebnom zakonu i propisima, a na osnovu usvojenih međunarodnih pravnih standarda, mogli u miru, da u graničnom pojasu koriste oružje i, praktično, izvode borbena dejstva u zaustavljanju i neutralisanju onih koji ilegalno prelaze granicu ili vrše napadna (teroristička i druga) dejstva.

U artiljerijskim jedinicama ekvivalent za bataljon naziva se divizion.

NATO

NATO mapa simbola
Prijateljski bataljon neutvrđenog sastava
Prijateljski mehanizovani pešadijski bataljon
Prijateljski tenkovski bataljo
Neprijateljski motorni pešadijski bataljon
Prijateljska terenska ambulantna kola

NATO definiše bataljon kao „veći od čete, ali manji od puka“ dok se „sastoji od dve ili više jedinica veličine čete, baterije ili trupa i štaba“. Standardni NATO simbol za bataljon se sastoji od para vertikalnih linija postavljenih iznad uramljene ikone jedinice. Zemlje članice su odredile različita imena koja će koristiti za organizacije ove veličine

Nazivi bataljona u oružanim snagama članica NATO-a

SAD	Battalion, or squadron
Belgiaj	Bataillon, or escadrille
Britanija	Battalion, regiment, field ambulance, wing, battle group, or commando
Bugarska	Bataliyon (batalьon), or diviziyon (divizion)
Kanada	Battalion, regiment, or squadron
Hrvatska	Bojna or rarely bataljun
Češka	Prapor, oddíl, or letka
Danska	Bataljon, afdeling, or bataljons kampgruppe
Francuska	Bataillon, or groupement
Nemačka	Bataillon, Abteilung, Bootsgeschwader, Schiff, or Lehrgruppe
Grčka	Taghma, moira, epilarchia
Mađarska	Zászlóalj, or osztály
Italija	Battaglione, gruppo, gruppo squadroni, autogruppo, or reparto
Litvanija	Batalionas, or eskadrilė
Holandija	Bataljon, afdeling, groep, colonne, or commando
Norveška	Bataljon, stridsgruppe
Poljska	Batalion, or dywizjon
Portugalija	Batalhão, or grupo
Rumunija	Batalion
Španija	Batallón, grupo, or grupo táctico
Turska	Tabur

Nezavisne operacije

Bataljon je najmanja vojna jedinica sposobna da vrši „ograničene nezavisne operacije”, što znači da uključuje izvršnu vlast, osoblje (tj. S-1, S-2, itd.) sa jedinicom za podršku i usluge (npr. štab i sedište jedinice). Bataljon mora imati izvor za ponovno snabdevanje kako bi se omogućilo održavanje operacija tokom više od nekoliko dana. To je zbog toga što se komplementarna bataljonska municija, potrošno oružje (npr. ručne bombe i jednokratni raketni bacači), voda, obroci, gorivo, mazivo, rezervni delovi, baterije i medicinski materijal obično sastoje samo od onoga što vojnici bataljona i vozila bataljona mogu da nose.

Pored dovoljnog broja osoblja i opreme za obavljanje operacija (obično najmanje dve primarne borbene jedinice i jedne jedince za podršku), kao i ograničenih administrativnih i logističkih resursa, komandno osoblje koordinira i planira operacije. Podređene jedinice bataljona i njihovi vodovi zavise od štaba bataljona za komandu, kontrolu, komunikacije i obaveštajnu službu, kao i za strukturu i podršku bataljona. Bataljon je deo puka, brigade ili grupe, u zavisnosti od grane službe.

Homogenost

Bataljonske jedinice su prvenstveno jedne vrste (npr. pešadijski ili tenkovski bataljon), iako postoje izuzeci, kao što su kombinovani armijski bataljoni u američkoj vojsci. Bataljon obično uključuje štab jedinice i neku vrstu borbene podrške, kombinovane u jedinici za borbenu podršku.

Britanska armija

Termin bataljon se koristi u Britanskoj armijskoj pešadiji i nekim drugim jedinicama, uključujući Kraljevske električne i mašinske inženjere, i obaveštajnu službu. On je formalno korišten kod Kraljevskih inženjera (jer su oni prešli na puke), a isto tako je korišten u bivšim Kraljevskim armijskim tehničkim korpusima i Kraljevskim pionirskim korpusima. Druge jedinice obično umesto bataljona koriste termin „regimenta”.

Kanadska armija

U Kanadskim oružanim snagama, većina bataljona su rezervne jedinice sa između 100–200 vojnika, čime je obuhvaćena operativno spremna komponenta, koja se može rasporediti na terenu sa veličinom od oko pola jedinice. Svakih devet redovnih pešadijskih bataljona ima po tri ili četiri puščane jedinice i jednu ili dve jedinice za podršku. Kanadskim bataljonima generalno komanduju potpukovnici, mada manjim rezervnim bataljonima komanduju majori.

Literatura

• Ralby, Aaron (2013). „Hatti and Mitanni, 18th–12th Centuries BCE: A Kingdom Found”. Atlas of Military History. Parragon. str. 52–53. ISBN 978-1-4723-0963-1. 
• Ralby, Aaron (2013). „Battle of Kadesh, c. 1274 BCE: Clash of Empires”. Atlas of Military History. Parragon. str. 54–55. ISBN 978-1-4723-0963-1. 
• Eggenberger, David (1985). An Encyclopedia of Battles. Dover Publications. str. 214. 
• Cordesman, Anthony; Fitzgerald, Erin (27. 8. 2009). The 2010 Quadriennal Defense Review (PDF). Center for Strategic and International Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2010. g. Pristupljeno 31. 8. 2010. 
• Cordesman, Anthony; Nerguizian, Aram (22. 4. 2010). The Gulf Military Balance in 2010 (PDF). Center for Strategic and International Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2010. g. Pristupljeno 31. 8. 2010. 
• Cordesman, Anthony; Nerguizian, Aram (29. 6. 2010). The Arab-Israeli Military Balance (PDF). Center for Strategic and International Studies. ISBN 978-0-275-96939-4. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2010. g. Pristupljeno 31. 8. 2010. 

Spoljašnje veze

• French Infantry of the Napoleonic Wars
• The Battalion Commander's Handbook, 1996, by Major General Richard A. Chilcoat, US Army War College, Carlisle Barracks, Pennsylvania