Baumanova kapsula
| Baumanova kapsula | |
|---|---|
 Glomerul (crveno), Baumanova kapsula (plavo) i proksimalni tubul (zeleno) | |
| Detalji | |
| Prekurzor | Metanephric blastema |
| Lokacija | Nefron |
| Identifikatori | |
| Latinski | capsula glomeruli |
| MeSH | D050476 |
| FMA | 15626 |
| Anatomska terminologija | |
Baumanova kapsula, kapsula glomerula ili glomerularna kapsula jeste početni, prošireni deo bubrežnog nefrona. To je peharasta vrećica u kojoj je smešten skup kapilara koji se nazivaju glomerul. Baumanova kapsula zajedno sa glomerulom čine bubrežno telo. Nalazi se na početku tubularne komponente nefrona u bubregu sisara i obavlja prvi korak u filtraciji krvi da bi se formiraola mokraća. Tečnosti iz krvi u glomerulu se sakuplja u Boumanovoj kapsuli.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Baumanovu kapsula je dobila ime po ser Vilijamu Baumanu (1816–1892), britanskom hirurgu i anatomu.[1] Međutim, temeljnu mikroskopsku anatomiju bubrega, uključujući nefronsku kapsulu, prvi je opisao ukrajinski hirurg i anatom iz Ruske imperije, prof. Aleksandar Šumlanski (1748–1795), u svojoj doktorskoj tezi „O strukturi bubrega“ iz 1782. godine (na latinskom); dakle, mnogo pre Baumana.[2]
Građa[uredi | uredi izvor]
Sa spoljašnje strane Baumenove kapsule postoje dva "pola" ili strane:
- Vaskularni pol, polus vascularis — jeste spoljašnja strana sa aferentnom arteriolom i eferentnom arteriolom.
- Urinarni stub, polus urinariu — jeste spoljađnja strana sa proksimalnim uvijenim tubulom.
Unutar kapsule, slojevi su sledeći (od spolja ka unutra):
- Parijetalni sloj — jedan je od slojeva koji je građen od jednostavnog skvamoznog epitela. Ne funkcioniše u filtraciji.
- Baumanov prostor (ili „urinarni prostor“, ili „kapsularni prostor“) — jeste pprostor koji se nalazi između visceralnog i parijetalnog sloja, i u koji filtrat ulazi nakon prolaska kroz filtracione proreze.[3]
- Visceralni sloj — koji leži neposredno iznad zadebljane bazalne membrane glomerula i izgrađen je od podocita. Ispod visceralnog sloja leže glomerularni kapilari.
- Filtraciona barijera — se sastoji od fenestriranog endotela glomerularnih kapilara, spojenih bazalnom laminom endotelnih ćelija i podocita i filtracionih proreza podocita. Barijera dozvoljava prolazak vode, jona i malih molekula iz krvotoka u Baumanov prostor. Barijera sprečava prolaz velikih i/ili negativno naelektrisanih proteina (kao što je albumin). Bazalna ploča filtracione barijere se sastoji od tri sloja. Prvi sloj je lamina rara eksterna, pored podocitnih procesa. Drugi sloj je lamina rara interna, pored endotelnih ćelija. Završni sloj je lamina densa koja je tamnija centralna zona bazalne lamine. Sastoji se od mreže kolagena tipa 4 i laminina koji deluju kao selektivni makromolekularni filter.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Proces filtracije krvi u Baumanovoj kapsuli je ultrafiltracija (ili glomerularna filtracija), a normalna brzina filtracije je 125 ml/min, što je ekvivalentno 80 puta dnevnom volumenu filtracije krvi (uključujući glomerul).
Bilo koji protein ispod otprilike 30 kilodaltona može slobodno da prođe kroz membranu, iako postoji neka dodatna prepreka za negativno naelektrisane molekule zbog negativnog naelektrisanja bazalne membrane i podocita.
Bilo koji mali molekul kao što su voda, glukoza, kuhinjska so, aminokiseline i urea slobodno prolaze u Baumanov prostor, ali ćelije, trombociti i veliki proteini ne.
Kao rezultat toga, nastaje filtrat koji izlazi iz kapsule. In je veoma sličan krvnoj plazmi (filtrat ili glomerularni filtrat a sastoji se od krvne plazme minus proteina plazme (sadrži sve komponente krvne plazme osim proteina) po sastavu dok prelazi u proksimalni izvijen tubul.
Klinički značaj[uredi | uredi izvor]
Brojne bolesti mogu dovesti do različitih problema u glomerulu. Primeri uključuju:
- akutni proliferativni (endokapilarni) glomerulonefritis,
- mezangioproliferativni glomerulonefritis,
- mezangiokapilarni (membranoproliferativni) glomerulonefritis,
- akutni polumesečasti glomerulonefritis,
- fokalni segmentalni glomerulonefritis.
Merenje brzine glomerularne filtracije (GFR) je dijagnostički test funkcije bubrega.[4] Smanjena brzina GFR može biti znak zatajenja bubrega.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Bowman, William; Royal Society of London. Philosophical transactions, v. 32, p. 57-80, 1842 (1842). On the structure and use of the Malpighian bodies of the kidney: with observations on the circulation through that gland (na jeziku: engleski). London: Taylor. OCLC 7714131.
- ^ Schumlansky, Aleksander (1782). Dissertatio Inauguralis Anatomica De Structura Renum Quam Pro Licentia Summos In Medicina Honores Et Privilegia Doctoralia Legitime Obtinendi In Inclyta Argentoratensium Universitate Solenni Eruditorum Examini Submittit Alexander Schumlansky Poltawo-Russus Die XVI. Novembr. A. MDCCLXXXII. (na jeziku: latinski). Argentorati [Strasbourg]. str. 92.
- ^ a b „HLS [ Urinary System (EM), podocytes and glomerular capillaries ] LOW MAG labeled”. www.bu.edu. Pristupljeno 2023-10-18.
- ^ Brüne, Martin; Schiefenhövel, Wulf (2019). The Oxford handbook of evolutionary medicine. Oxford Handbooks. Oxford: Oxford university press. ISBN 978-0-19-878966-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Urinarni sistem |
|---|
| Bubreg (Nefron - Glomerul - Baumanova kapsula)| Mokraćovod | Mokraćna bešika | Mokraćna cev |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
