Baj Ganjo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ganjo Somov, Ganjo Balkanski ili Baj Ganjo (bug. Baй Ganьo) je književni junak Aleka Konstantinova i glavni lik u nizu njegovih satiričnih feljtona. [1] Folklorni analog književnog heroja je Itar Pejo.

Prvi deo knjige „Baj Ganjo putuje u Evropu” (bug. „Baй Ganьo trъgna po Evropa“)[2] je sačinjen od zajedničke niti pripovedanja – putovanje lika u različite gradove Evrope i poređenje evropskog i bugarskog morala. Drugi deo koristi već formiranog junaka kako bi ismevao aktuelne političkog života Bugarske sa kraja 19. veka.

Zahvaljujući velikoj popularnosti ovog književnog lika, „Baj Ganjo” postaje sinonim za Bugarina koji poseduje negativne osobine, manje ili više izražene. Priča je napisana sredinom 90-tih godina i na šaljiv način pripoveda o sukobu starog i novog u duši bugarske buržoazije, o njenoj kulturi, mentalitetu, težnjama i predrasudama.[3]

Baj Ganjo putuje u Evropu[uredi | uredi izvor]

Rъkopis na feйletona „Baй Ganьo trъgna po Evropa“, 1894 g. Iztočnik: DA „Arhivi“[4]

Prvi deo „Baj Ganjo putuje u Evropu” (bug. „Baй Ganьo trъgna po Evropa”) predstavlja Alekov utisak o nekim specifičnim karakteristikama bugarskog naroda, a naročito o malom sloju društva, tzv. buržoazijskom sloju. Sastoji se od sledećih delova:


Zaplet se vrti oko putovanja trgovca ružinog ulja (bug. rozovo maslo)[5], Ganja Balkanskog po evropskim zemljama. Prototip lika je stvarna osoba koju autor sreće na svom putovanju u SAD. što je predstavljeno u putopisu „Do Čikaga i nazad” (bug. „Do Čikago i nazad”). Kompozicija s evropskim građanima se koristi pametno, za cilj ima da istakne zabavne, ali ne baš toliko simpatične osobine tadašnjih Bugara.

Slika predstavlja dvosmislene kvalitete – prevara, trgovanje, primitivnost i neobrazovanost, ali takođe i izdržljivost, borbenost i tačnost. Lik je ovde predstavljen kao neko ko ne razmišlja o svojoj prvobitnoj svrsi – trgovini ružinog ulja. U poslednjem delu „Baj Ganjo u Rusiji” (bug. „Baй Ganьo v Rusiя”), autor ga čak i opravdava rečima:

„Nemojte prezirati ovog prostog, lukavog, jadnog čoveka; on je produkt grube sredine, teškog vremena, žrtva grubih vaspitača; zlo se ne krije samo u njemu, nego u uticaju okoline. Baj Ganjo je aktivan, razborit, marljiv. Pre svega marljiv! Stavite ga pod utivaj dobrog vođe i videćete kakve podvige on može imati. Baj Ganjo je do sada pokazao samo svoju životinjsku energiju, ali on poseduje i veliku zalihu potencijalne duhovne moći...”[6]

Politički feljtoni[uredi | uredi izvor]

Rъkopis na feйletona „Baй Ganьo žurnalist“, 1895 g. Iztočnik: DA „Arhivi“

Drugi deo se sastoji od nekoliko zasebnih feljtona i bavi se buržoazijom. To su:

  • Baj Ganjo se vratio iz Evrope (bug. Baй Ganьo se vъrna ot Evropa)
  • Baj Ganjo pravi izbore (bug. Baй Ganьo pravi izbori)
  • Baj Ganjo kao novinar (bug. Baй Ganьo žurnalist)
  • Baj Ganjo u palati (bug. Baй Ganьo v dvoreca)
  • Baj Ganjo kao poslanik (bug. Baй Ganьo v deputaciяta)
  • Baj Ganjo i opozicija (bug. Baй Ganьo i opoziciя)
  • Pismo Baj Ganja Konstantinu Veličkovu (bug. Pismo ot baй Ganя do Konstantina Veličkova)
  • Iz prepiske Baj Ganja (bug. Iz korespondenciяta na baй Ganьo Balkanski)

Baj Ganjo se više ne bavi trgovinom ružinog ulja i uključen je u veliku politiku – piše peticiju princu (Baj Ganjo se vratio iz Evrope), kandiduje se za poslanika (Baj Ganjo pravi izbore), izdaje novine (Baj Ganjo kao novinar). Radnje iz prvog dela zamenjene su grupnim akcijama, a Baj Ganjo je vođa i pokretač zajedničkih akcija. Fokus je pretežno na negativnim osobinama lika.

Baj Ganjo kao poslanik[uredi | uredi izvor]

„Baj Ganjo je bajka...Rekoh li vam da ne može da prođe bez nje? Zašto je on morao da zastupa bugarski narod? Ma, vi ćete reći da on nije zvanični poslanik. Svejedno. Kada ga intervjuišu dopisnici važnih novina, njegove reči se kao proročanstvo proročanstva šire kroz štampu širom sveta - pa onda idite i dokazujte onda da usta Baj Ganja ne govore bugarskom narodu… ” (stih 1, str. 31)

„Ali ja, nepopravljivi optimista.” (stih 1, str.31)

Savremena kritika[uredi | uredi izvor]

Petar Danov (bug. Petъr Dъnov) kritikuje lika kog je stvorio Aleko Konstantinov. „Aleko Konstantinov je pogrešio sa Baj Ganjom kada je istakao samo negativne osobine i zbog toga je i kažnjen, zato što je prestavio Bugarina kao negativnog. Trebalo je da pokaže i pozitivne osobine Bugara.”

Prevodi na strane jezike[uredi | uredi izvor]

Delo je prevedeno na slovački jezik 2010. godine. Preveo ga je Zdenko Đurianin. (bug. Zdenko Dzurяnin). Prevod je objavljen 2014. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Feljton (na jeziku: srpski), 26. 08. 2019, Pristupljeno 24. 12. 2019 
  2. ^ „Aleko Konstantinov - Baй Ganьo”. www.slovo.bg. Pristupljeno 24. 12. 2019. 
  3. ^ Baй Ganьo (na jeziku: bugarski), 02. 09. 2019, Pristupljeno 24. 12. 2019 
  4. ^ Dъržavna agenciя „Arhivi“ (na jeziku: bugarski), 22. 03. 2019, Pristupljeno 24. 12. 2019 
  5. ^ Rozovo maslo (na jeziku: bugarski), 19. 11. 2019, Pristupljeno 24. 12. 2019 
  6. ^ „Aleko Konstantinov - Baй Ganьo”. slovo.bg. Pristupljeno 24. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бај_Гањо&oldid=27826585”