Belgijsko pivo
 Veliki broj brendova belgijskog piva | |
| Tip | Alkoholno piće |
|---|---|
| Zemlja porekla | Belgija |
| Kultura ispijanja piva u Belgiji | |
|---|---|
Kolaž sa vrstama belgijskog piva | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Belgija (Azija i Pacifik) |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | UNESKO |
| Unesko oznaka | 01062 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva |
| Lokacija upisa | https://ich.unesco.org/en/RL/beer-culture-in-belgium-01062 |
Belgijsko pivo (hol. Bier in België, fr. Bière belge) je kolektivni naziv za jedno od najbogatijih piva na svetu, poznato po širokoj paleti ukusa, od izuzetno kiselog do gorkog, koje se proizvodi u mnogim belgijskim gradovima i selima.[1]
Pravljenje i uvažavanje piva deo je živog nasleđa niza zajednica širom Belgije. Igra ulogu u svakodnevnom životu, kao i u svečanim prilikama, pa je kultura ispijanja piva u Belgiji 2016. godine uvrštena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čivečanstva.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Koreni belgijskog piva datiraju iz pred-srednjovekovnih vremena i srednjovekovnih monaha, a ovekovečeno je na platnima poznatih slikara kao što je Pieter Brojgel Stariji, i u bezbrojnim pesmama [1]. Ali presudan uticaj na dalji razvoj sorti imao je belgijski „Vandervelde Akt“ iz 1919. godine, koji je zabranio prodaju alkoholnih pića u barovima, a samim tim i potražnju za pivom sa većim sadržajem alkohola. Vanderveldeov zakon je ukinut tek 1983. godine. Ali belgijsko pivo takođe piše istoriju. Tako je pivara Brugse Zot 2016. godine izgradila cevovod za pivo, koji vodi pivo od proizvodnog pogona u istorijskom centru grada do punionice u predgrađu, čime je uspešno rešen ekološki i arhitektonski problem.
Poseban značaj belgijskog piva istakli su stručnjaci za pivo poput Majkla Džeksona (autor). Iako proizvodnjom piva u Belgiji dominira grupacija Anheuser-Busch InBev, najveća grupacija pivara na svetu, u Belgiji postoji oko 140 drugih pivara koje proizvode oko 500 „normalnih“ piva. Pored posebnih vrsta piva i zanatskog piva, postoji i više od 1.000 belgijskih varijanti piva.
Kultura ispijanja piva u Belgiji je prepoznata kao UNESKO-va nematerijalna Svetska baština u novembru 2016.[2] .
Kuvanje i procena piva deo je kulturne baštine niza zajednica širom Belgije. Kultura piva igra važnu ulogu u njihovom svakodnevnom životu, kao i u svečanim prilikama. Gotovo 1500 vrsta piva proizvodi se u zemlji različitim metodama fermentacije. Od 80-ih godina, zanat piva postao je posebno popularan. Postoje određeni regioni koji su poznati po svojim određenim sortama, dok su neke zajednice trapista takođe uključene u proizvodnju piva u humanitarne svrhe. Pored toga, pivo se koristi za kuvanje, uključujući stvaranje proizvoda kao što je beljeni sir, i, kao i kod vina, može se povezati sa hranom u spajanju ukusa. Postoji nekoliko pivarskih organizacija koje sarađuju sa zajednicama na širokom nivou zalažući se za odgovornu konzumaciju piva. Održive prakse takođe su postale deo kulture u reciklaži ambalaže i podsticanju novih tehnologija za smanjenje upotrebe vode u proizvodnim procesima. Pored prenošenja ovog znanja i veština u lokalne društvene krugove, prenose ih i glavni pivari koji predaju u pivarama, i specijalizovani univerzitetski kursevi usmereni na oblast ugostiteljstva i preduzetništva i male probne pivare za pivare amatere.[2]
Vrste belgijskog piva[uredi | uredi izvor]
Trapist pivo[uredi | uredi izvor]
Trapist pivo je pivo proizvedeno unutar zidina samostana, rukom redovnika. Kako je reč o više stototina dugoj tradiciji, pravila su prilično jasna. Od recepta, načina pripreme, pa sve do trošenja novca od prodaje piva. U svetu postoji 11 trapist piva. Više od polovine dolazi iz Belgije.[3]
Dubbel[uredi | uredi izvor]
Jačina piva Dubbel je od 6 do 7,6% alkohola. To su piva u kojima dominira slad, te u kojima je hmelj malo ili nimalo primetan. Ukus im je jako kompleksan, a primarno je sušeno voće.[3]
Tripel[uredi | uredi izvor]
Jačina piva Tripel je od 7,5 do 9,5% alkohola. Voće dominira, s jačim tonom karbonizacije. Alkohol zapravo i nije primetan i pored svoje visine, te je Tripel jako ugprijatan za piti. U odnosu na Dubbel, Tripel je svetliji.[3]
Belgijski Dark Strong Ale[uredi | uredi izvor]
Jačina ove vrste piva je od 8 do 12% alkohola. To su jako kompleksna piva sa začinima (biber najčešće) te sušenim voćem (smokve, trešnje i šljive). Ovo je najveća i najkompleksnija kategorija u pivskom svetu, poznatija i kao Quadruple Trappist.[3]
Witbier[uredi | uredi izvor]
To je pivo laganije jačine, od 4,5 do 5,5% alkohola. Citrusne note, te apsolutna ravnoteža voća i začina, gde je prisustvo hmelja minimalno. Osvježavajuće i jako prijatno pivo. Za razliku od svog nemačkog rođaka, u Belgiji se u Witbier stavlja često narandžina kora ili koriander.[3]
Flanders Red[uredi | uredi izvor]
U ovom pivu alkohol varira od 4,5 do 6,5%. Voćne kisele note dominiraju, a posebno borovnica. Kisele note su slične notama u crvenom vinu. I sam način pripreme je sličan vinu, pa tako ovo pivo odležava dve godine u drvenim buradima. Kako u drvetu ima sijaset mikroorganizama, slične bakterije se zapravo koriste za pretvaranje vina u sirće.[3]
Oud Bruin[uredi | uredi izvor]
Pivo je jačine od 4 do 8% alkohola. Ovoj vrsti piva je slično pivo Flanders Red s time da su u ovom kisele note blaže i suptilnije. Ukus tamne čokolade i karamele je specifičan u Oud Bruin flašama. Pivo koje odležava i tako fermentira isto kao Flanders. Međutim, Oud Bruin umesto drvenih, koristi metalna burad.[3]
Belgijski Blond Ale[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta nudi raspon od 6 do 7,5% alkohola. To je jako i pitko pivo. Nikakvih spektakularnih ukusa nema, već samo laganih voćnih nota. Sama vrsta je nastala kao odgovor pilsneru i njegovoj popularnosti u Evropi.[3]
Belgijski Pale Ale[uredi | uredi izvor]
Alkohol u ovoj vrsti se kreće od 4,8 do 5,5%. U mirisu ima lepih voćnih nota, ali u ukusu nije ništa posebno i ova vrsta je od svih belgijskih najslabiji. Može se reći da je ovo belgijski odgovor na sssion piva, sa malim procentom alkohola. [3]
Belgijski Golden Strong Ale[uredi | uredi izvor]
Alkohol se ovde kreće od 7,5 do 10,5%. Kao u svim belgijskim pivima, voćne note su i ovde primetne. Vrsta je nastala u Duvelu kao odgovor na sve veću popularnost Pale piva. Duvel na flamanskom znači đavo, pa bi to i bio pravi opis ove vrste - đavolski. [3]
Lambic[uredi | uredi izvor]
Laganija vrsta koja ima od 5 do 7% alkohola. Straight Lambic i Geuze su prilično kiseli. Straight Lambic se pravi spontanom fermentacijom, te je praktično potpuno nekarboniziran. Fruit Lambics, te Krieks i Framboises su isto vrste Lambica koji imaju manje note kiselosti, a gde voće više dominira. Ovo je vrlo specijalna vrsta. Specifičan je po spontanoj fermentaciji, koja koristi kvasac iz vazduha okoline. Nabrojane podvrste su specifične svaka po sebi, pa je tako Geuze (poznatiji kao belgijski šampanjac), mešavina minimalno dva odležana lambica. Straight Lambic je manje više potpuno nekarboniziran i može se naći jedino u okolini Brisela. Fruit Lambic je najpoznatiji predstavnik vrste i to je najvoćnije pivo koje postoji. Framboises je napravljen najčešće od malina i trešnji, dok je Kriek najčešće od višnji, ali ima i primera sa drugim lokalnim voćem.[3]
Saison[uredi | uredi izvor]
Ovo pivo je sa proncentom od 3,5 do 9,5% alkohola, I njega je od svih najteže kategorizirati. Od boje, sastojaka, te visine alkohola, ova vrsta nudi jako različite primerke. Nastao u francuskom govornom području Belgije gdje su sezonske farmere zvali "saisoniers". Sa širokim spektrom raznih ukusa, Saison je brzo zavladao tom regijom, a potom pokorio i ostatak svieta.[3]
Pivski festivali[uredi | uredi izvor]
U Belgiji se održava veliki broj festivala posvećenih ovom piću. Oni su mesto gde se predstavljaju pivski majstori; gde se mogu probati različite vrste piva; sresti i upoznati drugi ljubitelji piva.
Neki od festivala su:
- Festival piva u Brižu - početkom februara
- Festival piva Zythos, Leven - krajem aprila
- Belgijski pivski vikend u Briselu - početkom septembra
- Modeste Bierfestival u Antverpenu - početkom oktobra
- Poperinge Beer Festival - krajem oktobra
- Kerstbierfestival u Esenu (pogranično selo severno od Antverpena) - sredinom decembra[4][5]
Robne marke belgijskih piva[uredi | uredi izvor]
U Belgiji ima preko 900 brendova piva, a svaki od njih zaslužuje posebnu pažnju. Neki od njih su:[5]
- Stella Artois - najpopularnije pivo u Belgiji
- Hoegaarden - belo pivo sa korom pomorandže
- Leffe Bruin
- Duvel
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Cheers as Belgian beer is added to Unesco cultural heritage list, The Guardian, 30. studenoga 2016. (jezik: engleski) Preuzeto 16. januara 2017.
- ^ a b v Beer culture in Belgium na službenim stranicama UNESCO-a (jezik: engleski) Preuzeto 16. januara 2017.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k „Abeceda belgijskog piva”. Buka magazin. Pristupljeno 9. 6. 2021.
- ^ „Ostale Značajke U Belgiji”. newsmarttraveller. Pristupljeno 9. 6. 2021.[mrtva veza]
- ^ a b „Belgijski pivo: istorijat, vrste, sorte, poznati brendovi”. alcheek. Pristupljeno 9. 6. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Belgijsko pivo - kulturno nasleđe na Pivnica.net
- Belgija proizvodi više od 2.500 vrsta piva, a poznate praline inspirirane su tabletama obloženim čokoladom
- Belgijsko pivo – priča iz jedne pivare
