Pređi na sadržaj

Berlinska katedrala

Koordinate: 52° 31′ 9″ N 13° 24′ 4″ E / 52.51917° S; 13.40111° I / 52.51917; 13.40111
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berlinska katedrala
Berliner Dom
Berlinska katedrala (2015)
Osnovne informacije
LokacijaKoln, istorijsko naselje, Berlin,  Nemačka
Koordinate52° 31′ 9″ N 13° 24′ 4″ E / 52.51917° S; 13.40111° I / 52.51917; 13.40111
Religija
DržavaNemačka
Veb-sajtwww.berlinerdom.de

Berlinska katedrala (nem. Berliner Dom) je monumentalna nemačka evangelistička crkva i dinastička grobnica ( Kuća Hoencolerna ) na Muzejskom ostrvu u centralnom Berlinu. Imajući svoje poreklo kao kapela zamka za Berlinsku palatu, nekoliko objekata je služilo za smeštaj crkve od 15. veka. Sadašnja saborna crkva građena je od 1894. do 1905. godine po naredbi cara Vilijama II prema planovima Julija Rašdorfa u stilu renesanse i baroka. Ona je najveća protestantska crkva u Nemačkoj [1] i jedna od najvažnijih dinastičkih grobnica u Evropi. [2] Pored crkvenih službi, katedrala se koristi za državne svečanosti, koncerte i druge događaje.

Od 1975. godine Berlinska katedrala se sastojala od velike crkve propovedi (Denkmalskirche) u centru i manje crkve krštenja i bračne crkve (Tauf- und Traukirche) na južnoj strani i Hoencolernova kripta (Hohenzollerngruft), koja pokriva skoro ceo podrum. Oštećena tokom savezničkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, originalna unutrašnjost katedrale je obnovljena do 2002. Trenutno se raspravlja i o restauraciji istorijskog eksterijera.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Berlinska katedrala ima dugu istoriju koja počinje kao rimokatolička bogomolja u 15. veku. Početak je 1451. godine

Istorija današnje crkve i njene zajednice datira od 1451. godine. Te godine princ-izbornik Frederik II od Brandenburga preselio se sa svojom rezidencijom iz Brandenburga na Havelu u Koln u novopodignutu Gradsku palatu, u kojoj je bila i katolička kapela. Godine 1454. Fredrik, nakon što se vratio sa svog hodočašća u Jerusalim, podigao je kapelu u župnu crkvu, bogato je obdario relikvijama i oltarima. [3] Papa Nikola V naredio je Stefanu Bodekeru, da osveti kapelu Erazmu od Formije. [4]

Dana 7. aprila 1465. godine papa Pavle II je pripisao kapeli Svetog Erazma koledž kanonskog prava posvećen Bogorodici , Časnom Krstu, Petru, Pavlu, Erazmi iz Formije i Nikoli iz Mirlikije. Saborna crkva je crkva koja ima prihode i imanja, da bi obezbedila niz kanona, koji se u kanonskom pravu nazivaju Koledž, sa prebendima. [4] U tom pogledu saborna crkva je slična katedrali, zbog čega je u kolokvijalnom nemačkom termin katedralni koledž, postao sinekdoha koja se koristi – pars pro toto – za sve fakultete kanonskog prava.. Frederik Gvozdeni zub je koledžu obezbedio imanja, dovoljna za snabdevanje osam kanonskih prebendara. [5] Dana 20. januara 1469. uloženo je osam sveštenika, koje je izabrao Fredrik, kao saborne kanonike sa prebendima. [4]

Moderna Berlinska katedrala (1893-danas)[uredi | uredi izvor]

Berlinska katedrala 2017. godine

U 19. veku se raspravljalo o novoj zgradi, ali je postnapoleonsko siromaštvo onemogućilo njenu realizaciju. Nakon demontiranja pokretnog enterijera, Bumanova zgrada je srušena 1893. godine, a Julijus i Oto Rašdorf, sagradili su sadašnju Vrhovnu parohijsku i katedralnu crkvu u bujnim oblicima neorenesansnog stila. [6]

Orgulje 1964 – na podu ruševine kupole

Bez razdvajanja protestantske crkve i države Pruske, Vilhelm II je služio kao vrhovni guverner Evangelističke državne crkve starijih pruskih provincija, i država je platila kompletnu cenu izgradnje od 11,5 miliona maraka. Duga 114 metara, široka 3 metara i visoka 116 metara, bila je mnogo veća od bilo koje prethodne zgrade i smatrana je protestantskom protivtežom bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Dana 27. februara 1905. godine, sadašnja zgrada je svečano otvorena. [7]

1940. godine, talasi eksplozije oduvali su deo prozora. 24. maja 1944. bomba je ušla u krovni fenjer kupole i požar nije mogao da se ugasi. Tako je fenjer izgoreo i srušio se na glavni sprat. Između 1949. i 1953. godine izgrađen je privremeni krov koji je ogradio zgradu. Dana 9. maja 1967. tada još nepodeljena Evangelistička crkva Unije odlučila je da formira komisiju za rekonstrukciju, koja se tada nalazila u istočnom Berlinu. [8] Vlada Nemačke Demokratske Republike nije se protivila zbog istovremenog priliva nemačkih maraka .

Godine 1975. započeta je rekonstrukcija. To je dovelo do toga da su se na crkvi pojavile skele za restauraciju, dok su na njenu neoštećenu stražnju stranu primijenjena detonacija. Vlada je zahtevala i uklanjanje što većeg broja krstova. Rušenje i preuređenje koštalo je 800.000 maraka, dok je restauracija koštala samo 50.000 maraka. [9] Društvo za izgradnju berlinske katedrale sada nastoji da obnovi Denkmalskirche. [10] 

1980. krstionica i crkva venčanja su ponovo otvorene. Obnova naosa započeta je 1984. godine. Dana 6. juna 1993. godine, naos je reinaugurisan na događaju kojem je prisustvovao savezni kancelar Helmut Kol i koji je emitovan širom zemlje u Nemačkoj. Bilo je razgovora da se kupole vrate u prvobitni izgled, ali do toga nije došlo.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Information for pupils and teachers | Berliner Dom”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2022. g. Pristupljeno 28. 03. 2023. 
  2. ^ „The 'Hohenzollern' crypt | Berliner Dom”. 
  3. ^ Materna, Ingo; Ribbe, Wolfgang; Baudisch, Rosemarie (1995). Geschichte in Daten - Brandenburg. München: Koehler & Amelang. str. 68. ISBN 3-7338-0188-1. 
  4. ^ a b v Gottschalk 1985, str. 171
  5. ^ Hach, Arno (2002) [1933]. Alt-berlin Im Spiegel Seiner Kirchen: Rückblicke in Die Versunkene Altstadt; Mit Einem Plan Der Berliner Innenstadt Um 1860. Ammerbuch: Beggerow. str. 21. ISBN 3-936103-00-3. 
  6. ^ Kühne & Stephani 1986, str. 362
  7. ^ Pohl, Michael, Johann S. Bach, Felix Mendelssohn-Bartholdy, Josef Rheinberger, Max Reger, Max Reger, Max Reger, Max Reger, and Max Reger (1993). Die Grosse Sauer-Orgel Im Berliner Dom (Sound recording). Düsseldorf, Germany: Motette. OCLC 33188606. 
  8. ^ „Religious artwork, ritual items retrieved from charred remains of Trinity church”. Milwaukee Journal Sentinel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-09-15. 
  9. ^ Schnitzler, Katja (6. 6. 2013). „Am liebsten hätten sie alle Kreuze verschwinden lassen” — preko Sueddeutsche.de. 
  10. ^ „Berliner Dom - Berlijn.com”. Berlijn.com (na jeziku: holandski). 2016-09-19. Pristupljeno 2018-09-15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлинска_катедрала&oldid=27431916”