Besni (Francuska revolucija)

Besni (fr. Les Enragés) su bili radikalna politička partija u Francuskoj u vreme Revolucije.

Nastanak

Ekonomska kriza u Francskoj dostigla je veoma visok nivo krajem 1793. godine. Gotovo sedam desetina građana loše se hrani, odeva i ima rđav san i bednu postelju. Ostali su bez parčeta hleba za koji su se borili. U zimu 1792. godine nastala je velika opasnost da se mase odvoje od jakobinaca stoga što su njihovi zahtevi prevazilazili zahteve jakobinaca za koje se zadatak revolucije sastojao u stvaranju trajne političke slobode i republike.

Besni

U radničkim predgrađima Pariza, Liona i drugih gradova pojavili su se novi ljudi koji su počeli govoriti u ime naroda. Žirondinci su ih nazivali besnima. U Konventu su svi bili protiv njih, ali u lionskoj opštini besni su imali mnogo pristalica. U februaru i martu 1794. godine pokret dobija preteći karakter. Oni su uticali na Konvent da donese neke zakone koji su olakšali život francuskog građanina, pre svega neke zakone o snabdevanju. Neuspešno su se borili i protiv ustava iz 1793. godine.

Pokret besnih uništen je već krajem 1793. godine. Istorijski značaj besnih sastoji se u tome što su oni odlučno podsticali jakobince na doslednu borbu protiv feudalizma i protivrevolucionarne koalicije. Oni su istakli suprotnost interesa buržoazije i narodnih masa.

Vidi još

• Francuska revolucija

Izvori

• Istorija Novog veka - J. V. Tarle (61. strana)