Besomar

Besomar je demon iz staroslovenske mitologije, demon grozote i odvratnosti često poistovećivan sa vukodlakom ili vampirom. Zbog sličnih karakteristika, mnogi istraživači mitova, posebno balkanolozi, poistovećivali su vampira, vukodlaka i besomara, tvrdeći da su to samo tri različita imena za istog demona. Između vampira i vukodlaka se lako može uočiti veliki broj razlika pa se mogu razlikovati, ali ne može se tvrditi isto i za Besomara. Prvi deo njegovog imena, bes, ima isti naziv kao naziv za demona, zloduha, koji se uvlači u čoveka ili životinju koji nakon toga pobesne. Drugi deo njegovog imena bi mogao imati veze sa nazivom mora. Zbog toga se na ovaj način došlo do izraza besni mor. Takođe, postoji ideja o povezanosti Besomara sa besovima i zlodusima. Takođe se navodi da je Besomar u stvari njihov vođa, starešina svih zloduha. Po nekim izvorima, Besomar bi mogao biti i drugi naziv za kralja mrtvih, koji bi mogao da bude sam Crnobog, apsolutni i jedini vladar podzemlja.

Bes

Bes je biće iz staroslovenske mitologije, zao duh koji se uvlači u životinju ili čoveka i koji ih tera da pobesne. Besnilo prema narodnom verovanju nastaje kada neko pljuje u vatru. Ovo se leči slivanjem olova, što je postupak kojim osoba koja vrača saznaje uzrok ovog besnila, kao i način da se ono ukloni. Kada uđe bes u nekoga, prema drugom verovanju iz Srbije, kaže se da mu se sliva voda niz moći, tj. mošti, mrtvačke kosti, i onda se bolesniku daje da je pije, što ga navodno izleči i povrati u normalno stanje svesti. Vuk Karadžić je u svom Riječniku naveo da kad neka osoba pobesni, sigurno je u njoj greh ili đavo. Postoji narodno tumačenje da besnilo izazivaju duše mrtvih, mrtvački demoni kada uđu u čoveka. Drugi izvor navodi da besnilo izazivaju zli duhovi u službi raznih čarobnjaka i koji zlo nanose po želji svojih gospodara. Treći izvor navodi da su svi besovi u službi jednog jedinog gospodara - Besomara. Besovi, ponegde i jadi su mračni duhovi koji napadaju ljude - uđu u telo čoveka i obuzimaju ga iznutra. Na taj način dobijaju potpunu vlast nad čovekom, navodeći ga na razne loše stvari kao što su laž, poroci, blud ili bezumno ponašanje. Bes se, tokom vremena, pretvorio u imenicu koja predstavlja gnev, emociju koja ga najbolje opisuje.

Literatura

• Nenad Gajić: Slovenska mitologija, Laguna, Beograd, 2011.
• Veselin Čajkanović: Stara srpska religija, Beograd 1994.
• Sreten Petrović: Srpska mitologija u verovanju, običajima i ritualima, Beograd, 2015.
• Spasoje Vasiljev: Slovenska mitologija, Srbobran, 1928.
• Dr Josip Mal: Istorija slovenskog naroda, Ljubljana, 1939.
• Timar Merseburški: Hronika, 1012-1018
• Helmold: Hronika Slovena, 1171.
• Povest minulih leta ili Nestorova hronika, XI vek