Било једном у Анадолији

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bilo jednom u Anadoliji
Žanrdrama
RežijaNuri Bilge Džejlan
ScenarioNuri Bilge Džejlan
Ebru Džejlan
Erkan Kesal
Glavne ulogeMuhamed Uzuner
Jilmaz Erdogan
Taner Birsel
Direktor
fotografije		Gokhan Tirjaki
MontažaNuri Bilge Džejlan
Bora Goksingol
Producentska
kuća		NBC Film
Production 2006
1000 Volt
Turkish Radio & Television
Imaj
Fida Film
Zeynofilm
Godina2011.
Trajanje157 minuta
ZemljaTurska
Bosna i Hercegovina
Jezikturski
IMDb veza

Bilo jednom u Anadoliji (tur. Bir Zamanlar Anadolu’da) je tursko-bosanskohercegovački film iz 2011. godine, koscenariste i reditelja Nurija Bilgea Džejlana. Zasnovan na stvarnom iskustvu jednog od scenarista filma, film govori o grupi muškaraca koji traže mrtvo telo u anadolijskoj stepi. Film jepremijerno prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. gde je bio suosvača nagrade Gran pri.

Priča[uredi | uredi izvor]

Tokom noći, u tri automobila se vozi malu grupa muškaraca – policajci, doktor, tužilac, kopači grobova, snage žandarmerije i dva brata, osumnjičeni za ubistvo – u ruralnom okruženju anadolskog grada Keskina. Oni su u potrazi za zakopanim telom. Kenan, jedan od osumnjičenih, vodi ih od jedne do druge lokacije; u vreme zločina bio je pijan i ne može da se seti gde su on i njegov mentalno poremećeni brat zakopali telo. Mrak i vizuelna nejasnoća pejzaža ne pomažu njihovoj potrazi jer svako mesto izgleda isto.

U međuvremenu, muškarci razgovaraju o raznim temama, kao što su jogurt, jagnjeći kotleti, mokrenje, porodica, supružnici, bivše žene, smrt, samoubistvo, hijerarhija, birokratija, etika i njihov posao. O filozofiji se takođe raspravlja, sa jednom očigledno centralnom i posebnom idejom/temom koja se pominje nekoliko puta tokom filma — ideja da deca uvek plaćaju za greške svojih roditelja.

Nakon mnogo zaustavljanja, tužilac počinje da priča doktoru o posebno misterioznoj smrti u kojoj je žena tačno predvidela svom mužu tačan datum svoje smrti, a to je bilo kratko vreme nakon što je rodila dete. Priča se prekida kada tužilac vidi neke od njegovih ljudi kako se napadaju Kenana nakon što otkriju da su ponovo na pogrešnom mestu. Dok grupa raspravlja šta dalje, Kenan traži od doktora cigaretu koju on pokušava da mu da. Međutim, komesar Naci ga zaustavlja i govori Kenanu da može da dobije cigaretu kada je zasluži.

Grupa se zaustavlja u obližnjem selu da jede u kući gradonačelnika. Gradonačelnik moli tužioca da razgovara sa vlastima njegovog grada kako bi im pomogao da obezbede sredstva za izgradnju mrtvačnice u kojoj se mogu pripremiti tela za sahranu. Kada neki od muškaraca predlože da jednostavno brzo zakopa tela, čovek ih obaveštava da emigracija znači da su u gradu ostali samo stari ljudi i kada njihova deca saznaju za njihovu smrt, mole ga da ne zakopava tela odmah kako bi mogli da se vrate i vidi svoje roditelje poslednji put.

Vetar izaziva nestanak struje tokom kojeg gradonačelnikova mlada ćerka donosi muškarcima čaj, dok lampa osvetljava njeno lice. Deo muškaraca je zapanjen njenom lepotom. Nakon što je vidi, Kenan počinje da plače.

Dok čeka da se svetlo ponovo upali, doktorka pita za uzrok smrti žene koja je predvidela dan svoje smrti. Tužilac kaže da je to bilo prirodno, srčani udar. Doktor potom pita da li je obavljena obdukcija, a tužilac odgovara da nije bilo potrebe jer je uzrok smrti bio očigledan i nesumnjiv. Doktor sugeriše da je možda u pitanju bio samo-indukovani srčani udar uz upotrebu lekova, a samim tim i samoubistvo.

U međuvremenu, Kenan otkriva šta se dogodilo u noći ubistva – dok je pijan odao je tajnu da je sin žrtve zapravo njegov, što je zakomplikovalo stvari. Nakon priznanja komesaru, daje mu cigaretu.

Dnevno svetlo. Kenan ih konačno vodi na ispravnu lokaciju. Grupa iskopava telo i zgroženi su kada vide da je leš vezan. Pošto su morali da odnesu telo u bolnicu na obdukciju, shvataju da nemaju torbu za telo i da je telo, koje je sada odvezano, vezao Kenan kako bi stao u prtljažnik njegovog automobila. Nakon što su razmišljali da li da ponovo vežu telo, rešavaju da saviju leš.

Majka i sin (možda 12 godina) čekaju ispred bolnice. Sin baci kamen na Kenana i pogađa ga između očiju. Kenan plače.

U bolnici tužilac ponovo razgovara sa lekarom o ženi koja je predvidela sopstvenu smrt. Dalje se raspravlja o mogućnosti samoubistva, pri čemu se utvrđuje da je određeni lek na recept mogao biti korišćen da izazove srčani udar. Tužilac je upoznat sa lekov jer je njegov tast uzimao isti lek zbog srčanih tegoba. Razgovara se i o mogućim razlozima samoubistva, a njih dvoje dolaze do mogućeg motiva — potvrđenog neverstva njenog muža. Na kraju rasprave, ponašanje tužioca sugeriše da je žena možda bila njegova supruga.

Tužilac poziva suprugu žrtve da identifikuje telo u bolničkoj mrtvačnici, podnese potrebnu dokumentaciju i odlazi, ostavljajući doktoru da obavi obdukciju. Obdukcija otkriva prisustvo zemlje u plućima, što implicira da je žrtva živa zakopana, ali doktor to namerno izostavlja iz izveštaja.

Film se završava snimkom iz lekarske perspektive kako majka i sin u daljini odlaze sa muževljevim stvarima. Sin vidi da je fudbalska lopta slučajno izbačena daleko od školskog dvorišta i potrči, uzima loptu i nogom je vraća deci u dvorište. On zatim trči nazad svojoj majci.

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

  • Muhammet Uzuner kao doktor Džemal
  • Jilmaz Erdogan kao policijski komesar Naci
  • Taner Birsel kao tužilac Nusret
  • Ahmet Mumtaz Tajlan kao policijski vozač Arap Ali
  • Firat Taniš kao osumnjičeni Kenan
  • Ercan Kesal kao gradonačelnik Muhtar

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Reditelj Nuri Bilge Džejlan odrastao je u malom gradu sličnom onom u filmu po mentalitetu i hijerarhiji i navodio je da oseća blisku povezanost sa prikazanim likovima. Priča je zasnovana na stvarnim događajima. Jedan od Džejlanovih koscenarista bio je pravi lekar i, da bi stekao licencu, morao je da radi dve godine u gradu u kome je radnja smeštena.

Priča u filmu zasnovana je na vrlo sličnim događajima koje je koscenarista doživeo. Naslov filma se referiše na film Serđa Leonea Bilo jednom na Divljem Zapadu i bio je nešto što je jedan od vozača izgovorio tokom stvarnih događaja. Prilikom pisanja scenarija, filmski stvaraoci su se trudili da budu što realniji, a glavni cilj je bio da dočaraju posebnu atmosferu koja je ostavila snažan utisak na doktora. Nekoliko citata iz priča Antona Čehova ugrađeno je u scenario.[1]

Film je producirala turska producents kakuća Zeino Film, u koprodukciji sa bosanskohercegovačkom kompanijom Production2006 Sarajevo, te drugim turskim kompanijama i Turskom radio i televizijskom korporacijom.[2]

Snimanje je trajalo jedanaest nedelja i obavljeno je oko Keskina, u provinciji Kirikale u centralnoj Anadoliji.[3] Film je snimljen u formatu CinemaScope.[2]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Rotten Tomatoes daje filmu ocenu od 94% na osnovu 70 kritika, sa prosečnom ocenom 8,2/10,[4] dok Metakritik daje prosečnu ocenu 82/100 na osnovu recenzija 21 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje."[5]

Film je dobio drugu najprestižniju nagradu Kanskog filmskog festivala, Gran Pri, u zajedničkoj pobedi sa filmom Dečak sa biciklom braće Darden.[6]

Bilo jednom u Anadoliji je izabran kao zvanični kandidat Turske za Oskara za najbolji međunarodni film,[7][8] ali nije ušao u uži izbor.[9]

Sight & Sound je na listi Bilo jednom u Anadoliji naveden kao 8. najbolji film produciran 2012.[10]

Stiven Holden iz Njujork tajmsa proglasio ga je šestim najboljim filmom u 2012. i „istraživačkim razmišljanjem o neuhvatljivosti istine“.[11]

Film je 2016. godine proglašen za 54. najbolji film 21. veka, prema anketi od 177 filmskih kritičara iz celog sveta.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Proimakis, Joseph (31. 5. 2011). „Interview with Nuri Bilge Ceylan”. Cineuropa. Pristupljeno 1. 7. 2011. 
  2. ^ a b „Press kit English Bir Zamanlar Anadolu'da” (PDF). Zeyno Film. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 2011-05-19. 
  3. ^ „Nuri Bilge Ceylan's 'Anatolia' making first Cannes splash”. Today's Zaman. 19. 5. 2011. Arhivirano iz originala 2. 7. 2011. g. Pristupljeno 19. 5. 2011. 
  4. ^ „Once Upon a Time in Anatolia”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  5. ^ „Once Upon a Time in Anatolia”. Metacritic. CBS. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  6. ^ Collett-White, Mike; Vinocur, Nick (2011-05-22). „Factbox: Prize winners at 2011 Cannes film festival”. Reuters. Pristupljeno 2011-07-01. 
  7. ^ „Bir Zamanlar Anadolu'da Oscar'a aday adayı oldu”. Haberturk. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  8. ^ „63 Countries Vie for 2011 Foreign Language Film Oscar”. oscars.org. Pristupljeno 14. 10. 2011. 
  9. ^ Nicole Sperling (2012-01-18). „Oscars: How to find 'A Separation,' other foreign-language films”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 2012-01-19. 
  10. ^ „Entertainment”. UPROXX. 
  11. ^ Holden, Stephen (14. 12. 2012). „The Year of the Body Vulnerable”. The New York Times. Pristupljeno 15. 12. 2012. 
  12. ^ „The 21st Century's 100 greatest films”. BC. 23. 8. 2016. Pristupljeno 16. 9. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Било_једном_у_Анадолији&oldid=26647394”