Bitka za Vrbanjski most

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka za Vrbanjski most
Deo Rata u Bosni

Francuski VAB UNPROFOR oklopni transporter tokom opsade Sarajeva
Vreme27. maj 1995.
Mesto
Most Suade i Olge, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Ishod Francuske Mirovne snage Ujedinjenih nacija ponovo zauzimaju osmatračnicu
Sukobljene strane
Republika Srpska Vojska Republike Srpske (VRS) Ujedinjene nacije UNPROFOR
Komandanti i vođe
Nepoznat Erik Sandahl
Fransoa Lekoantr
Jačina
14 ljudi
1 zarobljeni Francuz oklopni transporter		 100 ljudi
6 ERC 90 Sagaie oklopnih automobila,
nekoliko VAB oklopnih transportera)
Žrtve i gubici
4 ubijena
Nekoliko ranjenih
4 zarobljena (kasnije puštena)		 2 ubijena
7 ranjenih
12 uzetih za taoce (kasnije pušteni)

Bitka na Vrbanjskom mostu bila je oružani sukob koji se dogodio 27. maja 1995. godine između mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UN) iz sastava francuske vojske i velemenata Vojske Republike Srpske (VRS). Borbe su se dogodile na prelazu Vrbanjskog mosta preko reke Miljacke u Sarajevu, tokom rata u BiH. VRS je zauzela osmatračnice Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) sa francuskom posadom na oba kraja mosta, uzevši za taoce dvanaest francuskih mirovnjaka. Deset je odvedeno, a dvoje su zadržani na mostu kao živi štit.

Vod od 30 francuskih mirovnjaka predvođen tadašnjim kapetanom Fransoa Lekuantrom ponovo je zauzeo most uz podršku 70 francuskih pešaka i direktnu vatru iz oklopnih vozila. Tokom francuskog napada, elementi ARBiH su samoinicijativno otvorili vatru na osmatračnice koje je držala VRS, slučajno ranivši jednog francuskog taoca. Tokom bitke su poginula dva francuska vojnika, dok je još 17 ranjeno. Četiri vojnika VRS su ubijena, nekoliko njih ranjeno i četiri zarobljena. Posle bitke, primećeno je da je manje verovatno da će snage VRS-a angažovati francuske mirovne snage UN raspoređene u gradu. Godine 2017, Lekuntr, sada vojni general, imenovan je za načelnika francuskog štaba odbrane.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Most Vrbanja se nalazio na ničijoj zemlji između opkoljene ARBiH i okolne VRS tokom opsade Sarajeva. Bio je okružen visokim zgradama, što ga je činilo metom snajperske vatre od početka rata u BiH.[1][1] Dana 5. aprila 1992.srpska policija je pucala na demonstrante na mostu. Od posledica su poginule dve žene, Suada Dilberović i Olga Sučić, koje mnogi smatraju prvim žrtvama rata.[2]

U martu 1995. godine, dok je Severnoatlantski pakt (NATO) planirao novu strategiju podrške mirovnim operacijama UN u BiH, prekid vatre koji je posredovao bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džimi Karter između ARBiH i VRS je istekao i borbe su nastavljene. Kako se borba postepeno širila ARBiH je pokrenula ofanzivu velikih razmera oko Sarajeva. Kao odgovor, VRS je zaplenila teško naoružanje iz skladišta koje su čuvale UN i počela da granatira ciljeve oko grada,[3] što je navelo komandanta Komande Bosne i Hercegovine, britanskog general-pukovnika Ruperta Smita, da zatraži vazdušne napade NATO-a na VRS. NATO je odgovorio 25. i 26. maja 1995. odbombardovanje deponije municije VRS u glavnom gradu bosanskih Srba, Palama.[4][5] Misiju su izveli F-16 vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država i EF-18A Hornets španskog vazduhoplovstva naoružani laserskim navođenim bombama.[6] VRS je tada zauzela 377 talaca UNPROFOR-a i koristila ih kao živi štit za razne potencijalne ciljeve NATO vazdušnih napada u BiH, prisiljavajući NATO da prekine vazdušne operacije protiv VRS.[7] Od talaca UN-a koje su uzeli pripadnici VRS, 92 su bili Francuzi.[8]

Bitka[uredi | uredi izvor]

VRS napad[uredi | uredi izvor]

Dana 27. maja 1995. u 04:30, vojnici VRS, koji su se predstavljali kao francuski vojnici, zauzeli su osmatračnice UN na oba kraja Vrbanjskog mosta bez ispaljenog metka. Nosili su francuske uniforme, pancirne jakne, šlemove i lično oružje i vozili su francuski oklopni transporter (APC) – svi zarobljeni od trupa UN zatočenih izvan grada.[9][10] Srbi su razoružali dvanaest francuskih mirovnjaka na mostu pod nišanom. Deset je odvedeno, a dva taoca ostala su na mostu kao živi štit.[9] Prema pukovniku Eriku Sandalu, komandantu 4. francuskog bataljona (FREBAT4) koji je u to vreme obezbeđivao 3. pešadijski puk marinaca, „Kada su Srbi pretnjom, prljavim trikovima uzeli naše vojnike pod svoju kontrolu, počeli su da se ponašaju kao teroristi, to ne možete podržati. Morate da reagujete. Dođe trenutak kada morate da zaustavite. Tačka. I jesmo."[1]

Francuska reakcija[uredi | uredi izvor]

Borbama oštećeno sarajevsko prigradsko naselje Grbavica kod Vrbanja mosta na rijeci Miljacki

Prvi dokaz koji su francuske trupe UN dobile da nešto nije u redu na Vrbanjskom mostu bila je radio tišina sa francuske pošte. Oko 05:20, komandir čete, kapetan Fransoa Lekontr, ne mogavši da uspostavi radio vezu sa stubovima, odvezao se do mosta da sazna šta se dešava.[11] Sačekao ga je srpski stražar u francuskoj uniformi koji je pokušao da ga zarobi. Lekontre se brzo okrenuo i odvezao do stadiona Skenderija, sjedišta FREBAT4.[1] Kada je vest o preuzimanju mosta stigla do novoizabranog francuskog predsednika Žaka Širaka, on je zaobišao komandni lanac UN i naredio napad kako bi se most vratio od VRS.[8]

Francuska komanda u BiH je odgovorila slanjem voda od 30 vojnika FREBAT4 iz 3. pešadijskog puka marinaca da ponovo zauzme severni kraj mosta, uz podršku još 70 francuskih pešaka, šest oklopnih automobila ERC 90 Sagaie i nekoliko oklopnih vozila VAB. Jurišne snage je predvodio Lekontr, koji se približio severnoj ivici mosta uobičajenom rutom konvoja UN. Četrnaest vojnika VRS je bilo na položaju u trenutku napada.[12] Sa pričvršćenim bajonetima,[13] francuski marinci su pregazili bunker koji je držala VRS, po cenu života jednog Francuza, vojnika Jacki Humblot. Napad je podržan direktnom vatrom od 90 milimetara iz oklopnih automobila i teškom mitraljeskom vatrom. VRS je odgovorila minobacačkim bombama i vatrom iz protivvazdušnog naoružanja. Drugi francuski vojnik koji je poginuo u bici, vojnik Marsel Amaru, ubijen je od snajpera dok je podržavao napad sa sarajevskog Jevrejskog groblja. U sukobu je ranjeno sedamnaest francuskih vojnika,[14][15] dok su četiri vojnika VRS poginula, nekoliko ih je ranjeno, a četiri zarobljena.[1][10]

U borbu su se samoinicijativno uključili snajperisti ARBiH, koji su slučajno upucali i ranili jednog francuskog taoca. Po završetku vatre koja je trajala 32 minuta,VRS je zadržala kontrolu nad južnim krajem mosta, dok su Francuzi zauzeli severni kraj.[9] VRS je tada postigla primirje da povrati svoje mrtve i ranjene, pod pretnjom da će ubiti francuske taoce. Ranjeni francuski vojnik je odmah pušten i evakuisan u bolnicu UN. VRS je na kraju odustala i napustila južni kraj mosta. Drugi francuski vojnik držan kao talac na mostu, kaplar, uspeo je da pobegne. Vojnici VRS zarobljeni u akciji tretirani su kao ratni zarobljenici i zatočeni u objektu UNPROFOR-a.[1][11][16][17]

Posledice[uredi | uredi izvor]

Suočeni sa tekućom talačkom krizom, Smit i drugi najviši komandanti UN počeli su da menjaju strategiju. UN su počele preraspoređivanje svojih snaga na odbrambene lokacije, kako bi ih bilo teže napasti i teže uzeti za taoce.[7] 16. juna 1995. doneta je Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 998, kojom su uspostavljene britansko-francusko-holandske snage UN za brzo reagovanje (UN RRF) pod Smitovim rukovodstvom. Ovlašćeni za jačinu od 12.500 vojnika, UN RRF je bila teško naoružana formacija sa agresivnijim pravilima angažovanja, dizajnirana da preduzme ofanzivne akcije ako je potrebno da spreči uzimanje talaca i sprovede mirovne sporazume.[7][18] Preostali UN taoci uzeti širom zemlje oslobođeni su dva dana kasnije,[19] kao i četiri vojnika VRS zarobljena kod Vrbanjskog mosta.[20]

Kako je UN RRF raspoređen u junu i julu, postalo je jasno da se UN pomeraju ka stavu nametanja mira, a ne mirovnom. Britanci su poslali artiljeriju i vazdušno-mobilnu brigadu uključujući i jurišne helikoptere, a snage nisu farbale svoja vozila u belo niti nosile plave šlemove, kao što je bilo uobičajeno u misijama UN. Dana 1. avgusta, nakon pada zaštićenih zona Ujedinjenih nacija (UNSA) Srebrenica i Žepa pod VRS, visoki britanski, francuski i američki oficiri upozorili su komandanta VRS, generala Ratka Mladića, da će svaki dalji napad na UNSA dovesti do toga da NATO i UN koriste „neproporcionalnu“ i „preovlađujuću“ silu.[21]

Prema rečima najviših francuskih oficira koji su učestvovali u borbi, akcija na Vrbanjskom mostu pokazala je VRS da se stav UNPROFOR-a promenio. Posle bitke, primećeno je da je manje verovatno da će snage VRS angažovati francuske mirovne snage UN raspoređene u gradu. Potpukovnik Erik Rousel, oficir FREBAT4 koji je učestvovao u operaciji, kasnije je rekao da su „od incidenta Srbi neobično tihi prema nama“.[1] Širakove akcije nije podržala cela njegova vlada, a načelnik štaba odbrane, admiral Žak Lanksad, zapretio je ostavkom. Lanksada su podržali francuski premijer Alen Žipe i ministar odbrane Šarl Miljon, ali ih je odbacio Širak.[22]

Dana 30. avgusta, na početku NATO-ove operacije Namjerne snage, kombinovanom vazdušnom i kopnenom kampanjom protiv VRS, RRF UN-a je ispalio 600 artiljerijskih metaka na artiljerijske položaje VRS oko Sarajeva. UN RRF je odigrao važnu ulogu u okončanju opsade i prisiljavanju srpske strane da sjedne za pregovarački sto kasnije te godine.[18] Dana 20. decembra 1995. godine, UNPROFOR je smijenjen od strane NATO snaga za implementaciju, nakon uspješnih pregovora o mirovnim sporazumima Dejtonskog sporazuma.[23] Spomenik poginulim francuskim vojnicima u akciji otkriven je 5. aprila 1996, zajedno sa pločom u čast Dilberovića i Sučića.[24] Tog dana most je preimenovan u znak sećanja na dve žene.[25] Godine 2017, Lekontr, koji je postao poznat bajonetom na mostu, a sada je general armije, imenovan je za načelnika francuskog štaba odbrane.[13]

Pozitivno javno mnjenje u Francuskoj o očuvanju mira u ratu u Bosni i dalje je nešto iznad proseka za evropske zemlje tokom cele misije, pri čemu je većina francuskog stanovništva snažno za vojnu intervenciju tokom čitave misije. Ovo je na kraju pratila francuska politika, koja je krenula sa pozicije koja je odbijala upotrebu sile.[26]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Finkel, Alain; Leroux, Jérôme (2014-03-06). „Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze”. Informatik-Spektrum. 37 (3): 229—236. ISSN 0170-6012. doi:10.1007/s00287-013-0753-5. 
  2. ^ Barnes, A.J.; Maksić, Z.B.; Meić, Z.; Orville-Thomas, W.J. (1992). „Preface”. Journal of Molecular Structure. 266: xv. ISSN 0022-2860. doi:10.1016/0022-2860(92)80042-g. 
  3. ^ Fiesler, Emile; Beale, Russell, ur. (1997). Handbook of Neural Computation. IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0312-3. doi:10.1887/0750303123. 
  4. ^ Fraser, John; Thomas, Robert; Burg, Steven L.; Shoup, Paul S.; Anzulovic, Branimir (1999). „The Disintegration of Yugoslavia”. International Journal. 55 (1): 146. ISSN 0020-7020. doi:10.2307/40203461. 
  5. ^ Kennedy, Gary W. (2003). Nato. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.j738700. 
  6. ^ Ripley, Brian D (2001). „The R Project in Statistical Computing”. MSOR Connections. 1 (1): 23—25. ISSN 1473-4869. doi:10.11120/msor.2001.01010023. 
  7. ^ a b v Bucknam, Mark A. (2003-03-01). „Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia”. Fort Belvoir, VA. doi:10.21236/ada415991. 
  8. ^ a b Wilson, Robert Rathbun (2000). „Rathbun 2018, p. 141.”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041. 
  9. ^ a b v editor, Dietzenbacher, Erik, editor. Lahr, Michael L., editor. Lenzen, Manfred,. Recent developments in input-output analysis. ISBN 978-1-78643-081-6. OCLC 1178251917. 
  10. ^ a b Mills, Terence C. (c. 2016). Economic forecasting : an Edward Elgar research review. Edward Elgar Publishing Limited. ISBN 978-1-78471-892-3. OCLC 988142085. 
  11. ^ a b Chauvin, Brigitte; Cohen, Serge; Rouault, Alain, ur. (1996). „Trees”. doi:10.1007/978-3-0348-9037-3. 
  12. ^ „SEG Newsletter 22 (July)”. SEG Discovery (22): 1—44. 1995-07-01. ISSN 2694-0655. doi:10.5382/segnews.1995-22. 
  13. ^ a b „THE SUPPORTING ROOTS: STRUCTURE AND FUNCTION”. Arboricultural Journal. 21 (4): 370—370. 1997. ISSN 0307-1375. doi:10.1080/03071375.1997.9747182. 
  14. ^ Auteur, Franco, Aurore (1981-....). (2013). Cinématique actuelle du Nord de l'Amérique Centrale : zone de jonction triple Nord Amérique-Cocos-Caraïbe. Atelier national de reproduction des thèses. OCLC 973386354. 
  15. ^ Panon, Jean, Oxford University Press, 2011-10-31, doi:10.1093/benz/9780199773787.article.b00135484 
  16. ^ Morrison, Kenneth; Lowe, Paul (2021). „Reporting the Siege of Sarajevo”. doi:10.5040/9781350081802. 
  17. ^ Riebling, Mark. Wedge : from Pearl Harbor to 9/11 : how the secret war between the FBI and CIA has endangered national security. Simon & Schuster, 2002. ISBN 978-1-4516-0385-9. OCLC 1285855525. 
  18. ^ a b Puget, J. (2010), Synthèse et conclusions, Elsevier, str. 116—117, doi:10.1016/b978-2-84299-938-4.00012-8 
  19. ^ Mireault, Marie-Francine (1996). Opération Windigo. Éditions HRW. OCLC 49159300. 
  20. ^ Mendelow, David A. (2000). Brain edema XI : proceedings of the 11th International Symposium, New Castle-upon-Tyne, United Kingdom, June 6-10, 1999. Springer-Verlag. ISBN 3-211-83561-X. OCLC 45500353. 
  21. ^ Inhaltsangabe der Kapitel, Oldenbourg Wissenschaftsverlag, 1998-12-31, str. 73—74, doi:10.1515/9783486784206-005 
  22. ^ Wilson, Robert Rathbun (2000). „Wilson”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041. 
  23. ^ „North Atlantic Treaty Organization (NATO)”. International Year Book and Statesmen's Who's Who. doi:10.1163/1570-6664_iyb_sim_org_2294. 
  24. ^ The role of the victim, Aarhus University Press, str. 285—296, doi:10.2307/j.ctv62hgvm.25 
  25. ^ Bettina E. Schmidt, Ingo Schröder, European Association of Social Anthropologists (2001). Anthropology of violence and conflict. London: Routledge. ISBN 0-415-22905-7. OCLC 44932133. 
  26. ^ Eric Shiraev, Richard Sobel (2003). International public opinion and the Bosnia crisis. Lanham, Md.: Lexington Books. ISBN 0-7391-0479-9. OCLC 50123338. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Internet izvori[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_за_Врбањски_мост&oldid=26824848”