Bitka za Osaku
| Bitka za Osaku | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||
 Bitka je vođena u zamku Osaka, u provinciji Secu. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
| Šogunat Tokugava |
Pobunjeni velikaši i ronini | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Tokugava Ijejasu Tokugava Hidetada |
Tojotomi Hidejori † Sanada Jukimura † | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 200.000[1] | 90.000-110.000[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| znatni[a][2] | potpuni[2] | ||||||||
Bitka za Osaku (1614-1615) bila je pobeda šoguna Tokugava Ijejasua nad pobunjenim velikašima i roninima koji su podržavali Tojotomi Hidejorija, sina bivšeg regenta Hidejošija, koji je vladao Japanom u periodu Momojama (1582—1598).[1][2]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Posle bitke kod Sekigahare (1600), hegemonija porodice Tojotomi u Japanu bila je srušena u korist Tokugava Ijejasua, koji je zvanično proglašen šogunom 1603. i pokrenuo je niz planova za konsolidaciju položaja svoje porodice. Oni su uključivali masivnu preraspodelu domena tako da su oni koji su se rečju ili delom suprotstavili Ijejasuu kod Sekigahare bili kažnjeni oduzimanjem poseda ili premešteni u daleke krajeve Japana.[2]
Nepotrebno je reći da je ovo izazvalo veliko negodovanje među pobeđenima, a najveći gubitnik od svih bio je Hidejori, naslednik Tojotomi Hidejošija, koji je lišen nasledstva Ijejasuovom pobedom. Još od vremena Sekigahare, Tojotomi Hidejori je bio gotovo zatvorenik u zamku Osaka, ali je proces oduzimanja zemlje i kažnjavanja protivnika Tokugave između 1603. i 1614. stvorio mnoge hiljade ronina (samuraja bez gospodara) koji su u Tojotomi Hidejoriju našli uporište i podršku za svoju ogorčenost protiv Ijejasua. Oni i njihovi razbaštinjeni gospodari potražili su utočište i službu u zamku Osaka, primoravajući Tokugavu da krene protiv njih.[2]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Zimska kampanja[uredi | uredi izvor]
Takozvana zimska kampanja, u zimu 1614, uključivala je napade na ogromnu tvrđavu, kao i Tokugavinu upotrebu novog oružja u obliku teških evropskih topova, sa mnogo većim dometom od lakih kineskih topova punjenih otpozadi, koje su posedovali branioci. Nekoliko dobro naciljanih pogodaka u tvrđavu odvelo je porodicu Tojotomi za pregovarački sto, gde su Ijejasuove lukave i očigledne laži ubedile garnizon da zatrpa spoljašnji jarak i sruši spoljašnje zidove.[2]
Letnja kampanja[uredi | uredi izvor]
Kao što su se neki s pravom plašili, Tokugava Ijejasu se vratio u leto 1615: pošto je zamak bez spoljašnjih utvrđenja postao neodbranjiv, vojska branilaca pod Hidejorijevim veštim generalom Sanada Jukimurom odabrale su da napreduju i bore se sa Ijejasuom i njegovim sinom na ravnici Tenodži, nedaleko od Osake. Ovo je imala da bude konačna pobeda Tokugave, ali mnogo sati je ishod bio pod sumnjom. Na kraju su branioci podlegli, a zamak je spaljen.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Tojotomi Hidejori je izvršio samoubistvo, ne ostavljajući vođu za bilo kakvu buduću opoziciju Tokugava hegemoniji koja je trajala još dva i po veka. Završivši delo ujedinjenja Japana, Tokugava Ijejasu je umro mirno u krevetu sledeće 1616. godine.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. str. 127—138. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647.
- ^ a b v g d đ e ž Turnbull, Stephen R. (2012). Tokugawa Ieyasu : leadership, strategy, conflict. Giuseppe Rava. Oxford, UK. str. 50—52. ISBN 978-1-84908-574-8. OCLC 755696734.
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
