Bitka kod Ašperna

Bitka kod Ašperna
Deo Rata pete koalicije
Bitka kod Eslinga, maj 1809
Vreme 21—22. maj 1809. godina Mesto Ašpern-Esling Ishod Austrijska pobeda
Sukobljene strane
Francusko carstvo	Austrijsko carstvo
Komandanti i vođe
Napoleon Bonaparta, Žan Lan	Nadvojvoda Karlo
Jačina
27 000 prvog dana, 66 000 drugog dana	95 800 prvog dana, 90 800 drugog dana
Žrtve i gubici
23 000	23 300

Bitka kod Ašperna (ili bitka kod Ašpern-Eslinga) odigrala se 21-22. maja 1809. godine između francuske i austrijske vojske. Ova bitka je jedna od najvećih bitaka Napoleonovih ratova, a završena je pobedom Austrije.

Uvod

Posle neuspeha ofanzive u Bavarskoj, Austrijanci su u bici kod Egmila (22. april 1809) izbegli presudan poraz prešavši na levu obalu Dunava. Nastupajući desnom obalom Dunava, Napoleon je 13. maja zauzeo Beč. Austrijski nadvojvoda Karlo je svoju armiju od 16. maja koncentrisao u logoru oko Bizamberga. Iako je zauzeo Beč, Napoleon je uviđao da se povoljan mir može osigurati samo pobedom u odsudnoj bici. Morao je zato preći Dunav i to pre no što Karlu budu pristigla pojačanja. Odmah je otpočeo pripreme za forsiranje reke kod Nusdorfa i kod Kajzer-Ebersdorfa. Pokušaj kod Nusdorfa (13. maj) da prebaci delove za izviđanje i obezbeđenje je propao, dok je general Masena 18. maja kod Kajzer-Ebersdorfa prebacio nekoliko četa na ostrvo Lobau. Napoleon je do tog vremena kod Kajzer-Ebersdorfa prikupio dovoljno mostovnog materijala za prelaz armije. Armija nadvojvode Karla, sastava 6. pešadijskog korpusa i korpus Linhenštajna, u svemu oko 105 000 ljudi (od kojih 15 000 konjanika) i 300 topova, bila je dotle prikupljena oko Bizamberga sa pretstražama na Dunavu. Napoleonova armija koju su sačinjavali 4. kolone Masene, 2. kolone Lana, 3. kolone Davua, grenadirski korpus Udinoa i rezervna konjica Besijera, u svemu oko 98 000 ljudi (15000 konjanika), bila je raspoređena na Dunavu u široj okolini Beča.

Pripreme za bitku

Pod zaštitom divizije Molitora koja je prebačena na Lobau 19. maja, podizani su mostovi preko oba glavna rukava i privlačile jedinice ka mestu prelaza. Mostovi su završeni 20. maja do podne. Istog dana počele su da se prebacuju na ostrvo i ostale divizije Maseninog korpusa. U isto vreme, pod zaštitom artiljerijske vatre sa ostrva, Molitor je na levu obalu Dunava prebacio oko 200 voltižera koji su odbacili austrijskem izviđačke delove prema severu. Pošto je od 15 do 18 časova sagrađen most na poslednjem rukavu, prebačene su na levu obalu Lasalova konjička divizija i pešadijske divizije Molitora i Budea koje su se razvile na liniji Esling-Aspern. Dalje prebacivanje francuskih snaga na ostrvo Lobau onemogućeno je zbog kidanja mosta na drugom rukavu čija je opravka trajala celu noć 20/21. maja. Rešen da napadne Francuze ako pređu Dunav, Karlo je do 19. maja usredio svu pažnju ka Nusdorfu. Tek kada je sutradan dobio sigurne podatke da neprijatelj preko sagrađenih mostova prelazi na Lobau, naredio je pokret armije na liniju Štrebersdorf-Vagram koji je izvršen 21. maja u jutarnjim časovima.

Posle ličnog izviđanja na levoj obali, Napoleon je 21. maja ujutro naredio da se produži prebacivanje ostalih snaga. Zbog zakašnjenja korpusa generala Davua i generala Lana do podne su prebačene samo 2 divizije, jer je most ponovo prekinut na najvećem rukavu. Prebačene snage (oko 29 000 ljudi i 72 oruđa) zadržane su na liniji Esling-Aspern. Kod Eslinga se nalazio general Lan sa jednom divizijom, a kod Asperna general Masena sa divizijom u prvoj i jednom divizijom u drugoj liniji i Besijer sa konjicom u centru. Uveče, pošto je most opravljen, ove snage su pojačane na 35 000 ljudi. Primivši izveštaje da su jake francuske snage sa ostrva Lobau prešle na levu obalu, 21. maja u 9 časova, nadvojvoda Karlo je izdao zapovest za nastupanje i napad. Nastupanje otpočeto u podne izvršeno je u pet kolona. Konjički korpus nastupio je iza 3. i 4. kolone, a grenadiri su određeni u rezervu kod Gerasdorfa.

Bitka

Do prvog sudara došlo je oko 15 časova napadom 1. i 2. kolone. 4. i 5. kolona podišle su Eslingu, a 3. kolona, postavivši svu artiljeriju za dejstvo na Ašpernu nastupala je ka centru Francuza. Za to vreme, 4. i 5. kolona napale su na Esling koji je general Lan uporno branio. General Besijer izvršio je konjički juriš na 4. kolonu, ali je bio prinuđen da se uz velike gubitke vrati u centar francuskog borbenog poretka. Pojačane napade 4. i 5. kolone sve do 20 časova Lan je odbijao krajnjim naporom i održao Esling. Najzad, Karlo je naredio obustavljanje svih napada sem artiljerijskog dejstva koje je produženo do 22 časa. Obe armije zanoćile su na položajima u neposrednom dodiru.

Shvatajući nezgodu svoje situacije, Napoleon je odlučio da najhitnije privuče ostale snage i da napadne Austrijance. I pored toga što je most bio prekinut u toku noći, do svanuća 22. maja broj prebačenih snaga na levu obalu dostigao je 70 800.

Od svanuća, Francuzi su uspešno odbijali sve austrijske napade. Ohrabren izveštajem da je korpus Davua stigao do mesta prelaza na južnoj obali Dunava, Napoleon je naredio Lanu da pređe u napad. Iako izložena vatri skoro celokupne austrijske artiljerije, Lanova pešadija razbila je silovitim udarom centar Austrijanaca gde je nastalo komešanje i osipanje. Besijerova konjica, ubačena u međuprostore, još više je doprinela uspehu Francuza. Tek je Karlo na čelu nekoliko bataljona iz rezerve uspeo da uspostavi red u ugroženom delu svog borbenog poretka. U takvoj situaciji, ponovo se prekinuo most oko 8 časova na najvećem rukavu.

Austrijanci su od Špica puštali niz vodu zapaljene vodenice i razne plovne objekte napunjene kamenjem. Korpusu Davua je tako bilo onemogućeno da pređe reku, a nije se mogla prebaciti ni artiljerija ni municija. Zbog toga je Napoleon naredio Lanu da se povuče. Austrijanci su svim snagama odmah prešli ponovo u napad na celom frontu, naročito kod Eslinga i Ašperna. I pored velikih gubitaka nisu postigli odlučujuće uspehe pa je Karlo oko 16 časova naredio prekid napada. Napoleon, uvidevši da se ne može održati na levoj obali, odlučio se na povlačenje na ostrvo Lobau. Od 25. maja na ostrvu je ostao samo korpus Masena, a ostale snage prebačene su na desnu obalu gde su ostali punih 6 nedelja pripremajući nov prelaz. Austrijanci su odustali od gonjenja.

Posledice

Bitka kod Ašperna spada u najkrvavije sudare Napoleonove epohe; Austrijanci su izgubili 13 generala, 772 oficira i oko 21 000 vojnika. Francuzi su izgubili 24 generala, 977 oficira i 23 000 vojnika. Bila je to veoma složena operacija sa forsiranjem reke. Jedan od osnovnih razloga Napoleonovog neuspeha bila je aktivnost odreda Radeckog koji je od 18. do 27. maja deset puta prekinuo mostove.

Vidi još

• Rat pete koalicije

Literatura

• Petre, F. Loraine (30. 1. 2017). Napoleon and the Archduke Charles. Pen & Sword Books Limited. ISBN 978-1-4738-8265-2. 
• Champagne de 1809 - C. De Renemont