Pređi na sadržaj

Bitka kod Ninive (627)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Ninive
Deo Vizantijsko-pesijskih ratova

Idealizovani prikaz bitke između Iraklijeve vojske i persijske vojske pod Hozrojem II
Vreme12. decembar 627.
Mesto
u blizini Ninive
Ishod odlučujuća pobeda Vizantijska pobeda.
Sukobljene strane
Vizantijsko carstvo
Sasanidsko carstvo
Komandanti i vođe
Iraklije, Razat †,
Vahram Aršuša,
Jačina
25,000-50.000[1]
40,000–gok turaka(koji su dezertirali)
 12,000[2]
Žrtve i gubici
nepoznati 6.000 vojnika.[2]

Bitka kod ninive (Grčki: Ἡ μάχη τῆς Νινευί) bila je vrhunac svih bitaka koje su se odigrale u Vizantijsko sasanidskom ratu u periodu od 602-628god. Ova vizantijska pobeda za posledicu je imala izbijanje građanskog rata u Persiji i za neko vreme obnovila Istočno rimsko carstvo u njegovim drevnim granicama na bliskom istoku. Ovo ponovno oživljavanje vizantijske moći i obnova prestiža nisu potrajali dugo, jer se u periodu od nekoliko godina, pojavio novoosnovani Arapski kalifat koji je cartvo još jedanput doveo na ivicu uništenja. Uvod Kada je car Mavrikije ubijen od strane uzurpatora Foke, Hozroje II je objavio rat vizantiji kako bi osvetio smrt svog dobrotvora(mecene). Dok su Persijanci bili uspešniji u prvoj fazi rata, osvojivši veliki deo Levanta, Egipta, i čak Aadolije, Iraklijeva nadmoć na kraju ipak je dovela do perijske propasti. Iraklijevi pohodi(kampanje) izmenili su ravnotežu, prinudivši persijance da pređu u odbranu i omogućili time Vizantijcima da povrate svoj zamah. Udruženi sa Avarima, Persijanci su pokušali da zauzmu Konstantinopolj, ali su bili poraženi.

Dok se odvijala opsada Konstantinopolja, Iraklije je u savezu sa onima koji su prema vizantijskim izvorima označeni kao Hazari pod zapovedništvom Zebela, koji se pistovećuju sa Zapadnim Turskim Kaganatom Goktutraka predvođenih Tong Jabhuom,[3] kome su upućeni čudesni darovi praćeni obećanjem ruke porfirogenecije Evdokije Epifanije kao nagrade za pruženu pomoć. Turci koji su se nalazili na području Kavkaza odgovorili su na ponudu poslavši 40 000 svojih ljudi kako bi opustošili Persijsko carstvo 626. god. n. e. čime su otpočeli Treći Persijsko-Turski rat.[4] Združene Vizatijske i operacije Gokturaka bile su usmerene na opsedanje Tbilisija.[5]

Invazija Mesopotamije[uredi | uredi izvor]

Sredinom septembra 627. god, ostavivši Zebela da završi sa opsadom Tbilisija, Iraklije je napao središte Perije, ovoga puta sa snagama koje su brojale između 25 000 i 50 000 vojnika i pojačanjem od 40 000 Gokturaka, koji su ga ubrzo napustili zbog čudnih zimskih uslova.[1] Iraklija je u stopu pratila Razatova vojsaka od 12 000 ljudi,[2] ali je uspeo da izbegne Razatovu vojsku i da napadne srce Persijskog carstva, u Mesopaotamiji (na području danšnjeg Iraka).[1] Iraklije je uspeo da nabavi hranu za vojnike i hranu za žvotinje u seoskim sredinama, Tako da je Razat koje nakon toga prolazio kroz seoska područja koja su već bila iskorišćena, pa nije više mogao tako lako pronaći namirnice za ljude i hranu za životinje.[6][7]


Dana 1. decembra Iraklije je prešo reku Veliki Zab i ulogorio se blizu ruševina prstonice bišeg Airskog carstva Ninive koja je tada bila pod persijskom vlašću. To je bio pokret sa juga na sever, nasuprot očekivanom napretku ka jugu. Međutim, ovo se može shvatiti kao način da se izbegne zarobljavanje od strane persijske vojske u slučaju poraza. Rahzad je prišao Ninivi sa druge tačke. Vesti da se približava 3.000 vojnika persijskih pojačanja stigle su do Iraklija, prisiljavajući ga da deluje. Izgledaolo je kao da se povlači iz Persije prelazeći reku Tigar.[8]

Both Heraclius and the Persians approached from the east of the ruins of the ancient Assyrian Empire capital of Nineveh in Assuristan (Assyria) province. Persian reinforcements were near Mosul. After the battle, Heraclius went back east while the Persians looped back to Nineveh itself before following Heraclius again.
Manevri pre i nakon bitke kod ninive

Mesto bitke[uredi | uredi izvor]

Iraklija je pronašao ravnicu zapadno od Velikog Zaba na maloj udaljenosti od ruševina Ninive.[9] To je omogućilo Vizantijcima da iskoriste prednost svojih snaga sa kopljima i borbom prsa u prsa. Osim toga, magla je smanjila prednost Persijanaca u u broju strelaca i dozvolila Vizantijcima da prođu bez velikih gubitaka od strane protivničkih strelaca.[8] Valter Kegi smatra da se ova bitka odigrala u blizini potoka Karamlajs .[10]

Bitka[uredi | uredi izvor]

Dana 12. decembra, Rahzad je rasporedio svoje snage u tri grupe i izvršio napad.[11] Iraklije je fingirao povlačenje kako bi odvukao Persijance na ravnicu pre nego što je preusmerio svoje trupe na što je iznenadilo Persijance.[8] Posle osam sati borbe, Persijanci su se iznenada povukli u podnožje obližnjeg brda, odatle nije bilo nikakvog puta.[12][13]Tom prilokom oko 6,000 Persijanaca je poginulo.[2][14]


Nićiforova kratka istorija govori da je Rahzad izazvao Iraklija na dvoboj. Iraklij je prihvatio dvoboj i ubio Rahzada jednim udarcem; druga dva izazivača su se borila i takođe izgubila.[2][12] Međutim, zbog različitih sumnji se postavilo a pitanje da li se to zaista dogodilo.[15] [16]U svakom slučaju, Rahzad je umro negde tokom bitke.[2]

Oko 3000 persijskih vojnika koji su činili pojačanja stiglo je prekasno za bitku.[2][17]

Posledice[uredi | uredi izvor]

The right panel shows Emperor Heraclius, in armor, holding a sword and preparing to strike the submissive Khosrau. The left panel shows a cherub with palms open.
Heruvimi i Iraklije koji dobijaju poklonjenje od pokorenog Hozroja II;pločica sa krsta (Champlevé enamel na pozalećnom novčiću, 1160–1170, Pariz, Luvr)

Pobeda kod Ninive nije bila potpuna, jer Vizantinci nisu bili u stanju da zauzmu persijski logor.[18] Međutim, ova pobeda je bila dovoljno značajna da razbije otpor Persijanaca.[18]

Bez persijske vojske koja bi mu se suprotstavila, Iraklijeva pobednička vojska opljačkala je Dastagird, Hozrojevu palatu i stekla ogromno bogatstvo pri čemu je oslobodila 300 zarobljenih vizantijsko-rimskih barjaka i zastava nagomilanih tokom godina ratovanja.[19] Hozroje je već pobegao u planine Susiane kako bi pokušao da podrži obranu Ktesifona.[12][20] Iraklije nije mogao da napadne sam Ktesifon, jer je kanal Nahravan bio blokiran urušavanjem mosta.[19]

Persijska vojska se pobunila i zbacila Hozroja II, uzdižući na presto njegovog sina Kavada II, poznatog i kao Siroes, umesto njegovog oca. Hozroje je preminuo u tamnici nakon što je bio iznurivan pet dana na slaboj hrani - petog dana je polako ubijen strelama.[21]Kavad je odmah poslao mirovnu ponudu Irakliju. Iraklije nije nametao teške uslove, znajući da je i njegovo carstvo skoro iscrpljeno. Prema mirovnom sporazumu, Vizantinci su povratili sve svoje izgubljene teritorije, svoje zarobljene vojnike, ratnu odštetu i svetinju od velikog duhovnog značaja, Časni krst i druge relikvije koje su izgubljene u Jerusalimu 614. godine. [21][22]Bitka je označila kraj rimsko-persijskih ratova.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Kaegi 2003, str. 158–159
  2. ^ a b v g d đ e Kaegi 2003, str. 167
  3. ^ Kaegi 2003, str. 143
  4. ^ Norwich 1997, str. 92
  5. ^ Kaegi 2003, str. 144
  6. ^ Kaegi 2003, str. 159
  7. ^ Kaegi 2003, str. 160
  8. ^ a b v Kaegi 2003, str. 161
  9. ^ Kaegi 2003, str. 162
  10. ^ Kaegi 2003, str. 163
  11. ^ Kaegi 2003, str. 161–162
  12. ^ a b v Norwich 1997, str. 93
  13. ^ Kaegi 2003, str. 163
  14. ^ Kaegi 2003, str. 169
  15. ^ Crawford 2013, str. 71
  16. ^ Konieczny, Peter (5. 6. 2016). „Single Combat? The Duel between Heraclius and Razhadh at the Battle of Nineveh”. Karwansaray Publishers. Pristupljeno 5. 2. 2018. 
  17. ^ Kaegi 2003, str. 170
  18. ^ a b Kaegi 2003, str. 168
  19. ^ a b Kaegi 2003, str. 173
  20. ^ Oman 1893, str. 211
  21. ^ a b Norwich 1997, str. 94
  22. ^ Oman 1893, str. 212

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bitka kod Ninive na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Ниниве_(627)&oldid=26825077”