Bitka kod Regilskog jezera
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodati infokutiju. |
Bitka na Regilskom jezeru je bila legendarna rimska pobeda nad Latinskom ligom ubrzo nakon uspostavljanja Rimske republike i kao deo šireg Latinskog rata . Latine su predvodili Tarkvinije Oholi, sedmi i poslednji kralj Rima, koji je proteran 509. pre Hrista, i njegov zet Oktavije Mamilije, diktator Tuskula. Bitka je označila poslednji pokušaj Tarkvina da povrate svoj presto. Prema legendi, Kastor i Polideuk[1] su se borili na strani Rimljana.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Pretnja invazije bivših saveznika Rima u Lacijumu dovela je do imenovanja Aula Postumija Albusa za diktatora.
Godina u kojoj se bitka odigrala je nejasna i nejasna je od davnina. Livije smešta bitku u 499. pre Hrista, ali kaže da neki od njegovih izvora takođe sugerišu da se bitka dogodila tokom Postumijevog konzulstva 496. pre Hrista. Drugi glavni izvor za ovaj istorijski period, Dionisije iz Halikarnasa, takođe smešta bitku u 496. pre Hrista. Neki savremeni autori su predložili 493. ili 489. pre Hrista.
Jezero Regil se nalazilo u ostacima vulkanskog kratera između Rima i Tuskuluma. Jezero je isušeno u četvrtom veku pre nove ere.
Prema Liviju, Volsci (susedno pleme južno od Lacijuma) podigli su trupe da pošalju u pomoć Latinima protiv Rima; međutim, žurba rimskog diktatora da se uključi u bitku značila je da Volskine snage nisu stigle na vreme.[2]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Diktator Postumije je predvodio rimsku pešadiju, dok je Tit Aebutius Elva bio Magister Ekuitum (Gospodar konja). Tarkvina je pratio njegov najstariji i poslednji preostali sin, Tit. Rečeno je da je prisustvo Tarkvina izazvalo Rimljane da se bore strastvenije nego u bilo kojoj prethodnoj bici.
Rano u bici, kralj je povređen u napadu na Postumija. Magister ekuitum je jurio na Mamilija i obojica su ranjeni: Ebucije u ruku, a latinski diktator u grudi. Magister ekuitum je morao da se povuče sa terena i usmeri svoje trupe iz daljine. Kraljevi vojnici, uključujući mnoge prognane Rimljane, počeli su da nadjačavaju republikanske snage, a Rimljani su pretrpeli neuspeh kada je Marko Valerije Volus ubijen kopljem dok je napadao Tita Tarkvinija. Međutim, Postumije je doveo sveže trupe iz svog telohranitelja i zaustavio napredak izgnanika.
U međuvremenu, Tit Herminije Akvilin, koji je stekao slavu boreći se zajedno sa Horacijem kod Sublikijskog mosta, i služio kao konzul 506. pre Hrista, angažovao je Mamilija i ubio ga; ali dok je pokušavao da skine svog palog neprijatelja i preuzme plen, Herminije je ubijen kopljem. Pošto je ishod bitke izgledao pod sumnjom, Postumije je naredio konjici da sjaše i napadne peške, primoravši Latine da se povuku i zauzmu latinski logor. Tarkvinije i latinska vojska su napustili teren, što je rezultiralo odlučujućom rimskom pobedom. Postumije se vratio u Rim sa svojom vojskom i proslavio trijumf.[3][4]
Popularna legenda izveštava da su se blizanci, Kastor i Polideuk borili zajedno sa Rimljanima, preobraženi u dva mlada konjanika. Postumije je naredio da se sagradi hram u njihovu čast na Rimskom forumu, na mestu gde su napojili svoje konje.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grant, The History of Rome, p. 37.
- ^ Livy, History of Rome, ii. 22.
- ^ Livy, History of Rome, ii. 19–20.
- ^ Fasti Triumphales
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Livije (1905). Osnivanje grada. Prevod: Kanon Roberts — preko Vikizvornika. (štampa: Knjiga 1,uspon Rima Oksford Univerzitet, 1998, ISBN 0-19-282296-9)