Bitka kod Teksela

Bitka kod Teksela
Deo Treći anglo-holandski pomorski rat i Francusko-holandski rat
Bitka kod Teksela
Vreme 21. avgust 1673. Mesto Teksel, Holandija Ishod Pobeda Holanđana
Sukobljene strane
Nizozemska republika	Kraljevina Engleska Francuska
Jačina
105 brodova	128 brodova
Žrtve i gubici
1000 ljudi	2000 ljudi

Teksel (hol. Texel) je holandsko ostrvo u Severnom moru, iz grupe Frizijska ostrva, na zapadnom ulazu u Zojdersko more. Dugačko je 22, a široko 12 kilometara, površine oko 184 kvadtranih kilometara sa 13546 stanovnika. Glavni grad je Den Berh.

U blizini Teksela - kod grada Kamperduina - u Trećem anglo-holandskom ratu 21. avgusta 1673. godine vođena je bitka između holandske i anglo-francuske (savezničke) flote.

Situacija pred bitku

Saveznici su jula 1673. godine opremili flotu od 90 linijskih brodova i fregata i 28 brandera sa desantnim trupama od oko 8000 vojnika i koncentrisali oko 30 000 vojnika na ušću Temze pod komandom princa Ruperta od Rajne. U isto vreme je u Denkerku bio spreman za pokret ka Nizozemskim provincijama jedan francuski korpus. Time je Holanđanima postalo definitivno jasno da je spreman koncentrični napad sa kopna i sa mora, sa ciljem da da se otseče dovoz i da se Nizozemske provincije definitivno savladaju.

Namesnik-štathalter je 12. avgust12. avgusta lično došao na zastavni brod holandske flote pod komandom admirala Mihila de Rojtera radi savetovanja kako da se suzbije ova novonastala opasnost. Tada je odlučeno da ovog puta samo zalaganje celokupne flote i svih njenih pripadnika može da spase nizozemsku naciju koja se nalazilo praktično na ivici uništenja. Admiral de Rojter je primio naređenje da „savezničke flote napadne što pre to bolje, kako bi sa Božijom pomoću prinudio neprijatelja, da napusti obalu Holandije čime bi opet postala slobodna za očekivane transporte iz Istočne Indije i sve ostale brodove“.

De Rojter je isplovio sa 75 linijskih brodova i fregata, 22 brandera u nameri da napadom na protivničku flotu spreči iskrcavanje desanta i obezbedi uplovljavanje konvoja iz Istočne Indije. Pred isplovljavanje je pozvao posade da „za otadžbinu, za strau slobodu, za namesnika, za žene i decu založe svoje živote“.

Bitka

Princ Rupert je hteo da iskoristi povoljan vetar sa zapada i da sa celom anglo-francuskom flotom napadne holandsku flotu. Međutim, de Rojter je veštim manevreom izbegao sukob, jer nije hteo da primi bitku pod tako nepovoljnim okolnostima. Tokom noći je vetar promenio smer na jugoistočni, što je veoma pogodovalo holandskoj floti.

Holandska flota je započela napad iz privetrine na anglo-francusku flotu u zoru 21. avgusta dok je hiljade znatiženjnika posmatralo sa obale. Obe flote su bile podeljene u tri eskadre - prethodnica, centar i zaštitinica sa po 30 brodova, dok je holandska prethodnica je imala 12 brodova, glavnina 30 a zaštitinica. Prethodnica holandske flote pod vođstvom iskusnog veceadmirala Adriana Bankerta je težila da veštim manevrom odvuče protivničku prethodnicu pod komandom Maršala Francuske Žan II d'Estrea što dalje od ostalih eskadri koje su otpočele boj na malim odstojanjima. Holandska zaštitinica pod zapovedništvom admirala Kornelisa Trompa napala je englesku zaštitnicu kojom je komandovao viceadmiral Edvard Sprejdži. Razvila se tako oštra borba da su obe eskadre zaostale. Na taj način je de Rojterova srednja eskadra ostala sama protiv engleske glavninkojom je rukovodio princ Rupert od Rajne.

Bitka se pretvorila u samostalne bojeve eskadri. Pri tome je najmanja od svih holandska prethonica odigrala najvažniju ulogu, odmamivši savezničku prethodnicu - francusku eskadru - sa poprišta. Francuzi su se nadali lakoj pobedi nad malobrojnijim protivnikom a brojnija francuska prethodnica uspela je da opkoli holandsku. U oštroj borbi koja se razvila viceadmiral Bankert je veštim manevrom probio francusku liniju i uputio se u pomoć de Rojteru. Potpuno zbunjeni Francuzi su zaostali dok je holandska prethodnica plovila punom brzinom niz vetar i priključila se eskadri admirala de Rojtera, time promenivši odnos snaga na težištu bitke u korist holandske flote. Došavši sa leđa snagama princa Ruperta engleska flota se iznenada našla u teškom položaju.

Princ Rupert, našavši se uklješten između dve holandske eskadre, posle višesatne teške borbe krenuo je ka svojoj zaštitnici pod komandom viceadmirala Sprejdžija, sa kojom se borio viceadmiral Tromp, ali su ga de Rojter i Benkert pratili. Nakon nekoliko časova i francuska eskadra se najzad sredila i počela da ulazi na poprište. Zbog toga ali i skorim padom mraka, de Rojter je prekinuo bitku i uputio se iza svojih plićaka a saveznička flota je obustavila gonjenje i otplovila ka engleskoj obali. Time je Nizozemska bila spašena.

Veština veceadmirala Adriana Bankerta i izvesna nesposobnost Maršala Francuske Žan II d'Estrea omogućile su holandskoj floti da ostvari klasičan primer koncentracije nadmoćnih snaga protiv najvažnijeg dela protivničke formacije.

Saveznička flota se povukla a njihovih 12 brodova je jedva plovilo zbog pokidanih katarki. Holanđani su imali oko 1000 mrtvih a anglo-francuske snage oko 2000. Bitkom kod Teksela, iako je uništeno samo nekoliko brandera, holandska flota je manjim snagama postigla pobedu i ostvarila strategijski cilj ~ sprečila je desant na holandsku obalu.

Vidi još

• Treći anglo-holandski pomorski rat
• Francusko-holandski rat

Literatura

• Vojna enciklopedija, tom 9 (771)
• Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani. 
• Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.