Bitka kod Tuluze
 |
| Bitka kod Tuluza | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Mavarskog osvajanja Iberijskog poluostrva | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Akvitanci | Omejidski kalifat | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Odo Akvitanski | Al Sam ibn Malik el Kavlani | ||||||
Bitka kod Tuluze odigrala se 9. juna 721. godine izmeću muslimana Omejidskog kalifata, koji su opsedali Tuluzu, i hrišćanskih Akvitanaca.
Bitka[uredi | uredi izvor]
Al Sam ibn Malik al Kavlani je bio valija (guverner) muslimanske Španije (el Andaluz). Prikupio je veliku vojsku iz severne Afrike, Jemena i Sirije s ciljem da osvoji Akvitaniju, koja je formalno bila vojvodstvo pod Franačkim suverenitetom, ali u praksi je bila prilično nezavisna. Al Kavlani je opsedao Tuluzu, najznačajniji grad Akvitanije. Vojvoda Odo Akvitanski je odmah otišao da traži pomoć. Vratio se tri meseca kasnije, kada je grad bio iscrpljen i gotovo pred padom.
Kad je Odo Akvitanski napustio Tuluzu, Muslimani su postali previše samouvereni i ulenjili su se u svojim vojničkim aktivnostima. Nisu održavali dovoljno jaku spoljašnju odbranu oko svog logora, a nisu više ni vršili temeljite i neprekidne izviđačke aktivnosti. Kada se Odo Akvitanski nakon tri meseca vratio, mogao je odmah izvesti iznenadni napad na muslimanske snage koje su opsedale Tuluzu. Iznenadni napad na ogromne muslimanske snage izveo je 9. juna 721. i ta bitka je danas poznata pod imenom bitka kod Tuluze.
Rasturio je iznenađene muslimanske snage, a pobio je one koji su ostali. Mnogi su pobegli bez oružja i opreme. Al Kavlani je uspeo da pobegne samo sa delom svojih snaga, ali ubrzo je umro, tako da je komanda nad jedinicama ostala u rukama Abd Al Rahmana, koji postaje Emir Al-Andaluzije.
Posledice i značaj bitke[uredi | uredi izvor]
Emir Abd al Rahman je ponovo skupio veliku vojsku u Severnoj Africi, Jemenu i Siriji i napao je Franačku punom snagom 732. Taj put Odo Akvitanski je pretrpeo katastrofalan poraz u bici kraj Bordoa. Bordo je popljačkan, a stanovništvo poklano. Muslimanska vojska je pljačkala i ubijala duboko po unutrašnjosti Franačke. Odo Akvitanski je tražio pomoć na dvoru Merovinga. Majordom Karlo Martel je pristao da pomogne pod uslovom da Odo ponovo prizna franački suverenitet.
Islamska invazija zapadne Evrope zaustavljena je u čuvenoj bici kod Poatjea 10. oktobra 732. godine, u kojoj je Karlo Martel zaustavio muslimansku invaziju na Evropu. Istoričari smatraju bitku kod Tuluze takođe veoma značajnom, jer je dala dovoljno vremena Karlu Martelu da ojača vlast i da izgradi armiju veterana.
Karlo Martel je izveo niz kontroverznih poteza, kao oduzimanje crkvene imovine, da bi njome kupovao pristalice. Osiguravao je svoju severnu granicu na bilo koji način, uključujući podmićivanja u mnogim slučajevima. Pomoću crkvene imovine i mirnije severne granice sakupio je dovoljno novca za vojsku i da se pripremi za ono posle. Oduzimanjem crkvene imovine navukao je veliko neprijateljstvo crkve, ali posle bitke kod Poatjea crkva je uvidela nužnost jake franačke armije. Njegovi veterani su u bici kod Poatjea uspeli u naizgled nemogućem zadatku. Pešadija je odolevala oklopnoj konjici bez dugih strela. Tih 11 godina od bitke kod Tuluze do bitke kod Poatjea omogućilo je da Karlo Martel potpuno osigura vlast, da ima lojalnu vojsku i da istrenira veterane koji su odolevali muslimanskoj najezdi u bici kod Poatjea.
Odo Akvitanski je bitkom kod Tuluze kupio vreme potrebno Karlu Martelu da se pripremi za veliku invaziju. Odo Akvitanski je ostao gotovo zaboravljen, a Karlo Martel se slavi kao spasilac Evrope.