Bitka na reci Nagara
| Bitka na reci Nagara | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||||
 Japan oko 1560. Teritorije klana Oda obojene su žuto, a klana Saito crveno. Bitka je vođena u jugozapadnom delu provincije Mino. U vreme bitke (1556) Nobunaga je vladao južnim delom provincije Ovari. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
|
Klan Saito (lojalisti) Klan Oda | Klan Saito (pobunjenici) | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Saito Dosan † Oda Nobunaga |
Saito Jošitacu Takenokošo Dodžin † | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 2.700[1] | 17.500[1] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| teški | znatni | ||||||||||
Bitka na reci Nagara (engl. Battle of Nagara-gawa), vođena 20. aprila 1556.[a] bila je poraz Oda Nobunage i njegovog tasta Saito Dosana u borbi za vlast u provinciji Mino.[2][1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Saito Dosan, gospodar provincije Mino (danas prefektura Gifu), koji je u haosu građanskih ratova perioda Sengoku (1467-1600) na vlast došao 1544. uzurpacijom od zakonitog gospodara Toki Jorinorija, imao je tri sina, sa kojima je živeo u zamku Inokuči (ili Inabajama, danas Gifu) na planini Inaba: najstariji je bio Jošitacu (Šinkuro), drugi Magoširo, a treći Kiheidži. Dosanova kći, Kičo (ili Nohime) bila je od 1449. udata za Oda Nobunagu. Jošitacu je bio tih i povučen čovek, i Dosan ga je pogrešno procenio kao glupog i nesposobnog, otvoreno favorizujući mlađe sinove, koji su zbog toga tretirali starijeg brata sa prezirom. Posle više godina zanemarivanja i zlostavljanja, Jošitacu je u jesen 1555. organizovao zaveru: pretvarajući se da je bolestan, sačekao je da otac napusti zamak i pređe u svoju palatu u podnožju planine, a zatim je uz pomoć svog ujaka Nagai Mičitošija i nekoliko vazala pogubio braću (22. novembra 1555[b]).[2]
Uhvaćen na prepad, Dosan je okupio svoje snage i spalio predgrađe zamka Inokuči, ali nije uspeo da osvoji zamak, pošto je većina njegovih vazala stala na stranu Jošitacua, umorna od Dosanove prevrtljivosti i surovosti, pogotovo zato što je Jošitacu, koji nimalo nije ličio na oca po grubosti i surovosti, ali mu je svakako bio ravan po lukavstvu, objavio da je zapravo sin proteranog guvernera Toki Jorinorija, čiju je konkubinu Dosan silom uzeo za ženu kada je već bila trudna sa Jošitacuom.[v] Dosan se povukao u planine u okrugu Jamagata i pozvao u pomoć zeta, Oda Nobunagu. [2]
Bitka[uredi | uredi izvor]
18. aprila 1556. Saito Dosan okupio je svoje trupe oko 12 kilometara severozapadno od prestonice, zamka Inokuči, očekujući pojačanja od Nobunage iz susedne provincije Ovari. U međuvremenu, Nobunagine snage iz Ovarija prešle su reku Kiso na skelama (na granici između Ovarija i Minoa) i stigle do utvrđenog manastira Oura na reci Kiso (danas grad Hašima u prefekturi Gifu). Saznavši za Nobunagin prelazak u Mino, 20. aprila u Sat Zmaja (oko 8 ujutro) Jošitacuove snage iz zamka Inokuči krenule su na Dosanove lojaliste, koji su, daleko malobrojniji, zauzeli odbrambeni položaj na severnoj obali reke Nagara.[2]
Jošitacuova prethodnica (oko 600 boraca) bez oklevanja je pregazila reku i napala Dosanov logor, ali je do poslednjeg čoveka isečena u komade: zapovednik, Takenokošo Dodžin, ubijen je Dosanovim mačem. Ali pobeda je bila kratkog daha: ubrzo je pristigla daleko nadmoćnija Jošitacuova glavnina i otpočela je glavna bitka. Po običaju onog vremena, obe strane poslale su po jednog konjanika da podele megdan pre bitke: Šibata Kakunai, koji se borio za Dosana, pred obe vojske je pogubio Nagaja Jinemona, koji se borio za Jošitacua. Zatim su obe strane jurišale, i u borbi prsa u prsa hladnim oružjem malobrojnija Dosanova vojska podlegla je posle ogorčenog otpora. Dosan se borio do poslednjeg daha, ali je posečen s leđa od strane Komaki Genta dok se borio sa Nagai Čuzaemonom. Po običaju onog vremena, njegova glava odneta je Jošitacu-u na ceremonijalno predstavljanje glava pogubljenih neprijatelja posle bitke: svestan da je počinio greh oceubistva, Jošitacu se na licu mesta zamonašio i primio monaško ime Hanka, po jednom legendarnom kineskom junaku koji je takođe ubio svog oca.[2]
Nakon ceremonije razgledanja glava, Jošitacuova vojska je krenula na Nobunagin logor na granici. Nobunaga im je pošao u susret, i vojske su se sukobile oko 3 kilometra severno od reke Kiso: u pešadijskoj borbi Nobunaga je izgubio dvojicu znatnih vazala. Saznavši za Dosanovu smrt, naredio je povlačenje preko reke u grupama, ostavši sa poslednjom grupom da štiti odstupnicu. Grupa neprijateljskih konjanika napala je zaštitnicu, ali ih je Nobunaga, pucajući lično, odbio vatrom iz arkebuza i poslednjim čamcem uzmakao preko reke.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Smrću Saito Dosana, Oda Nobunaga izgubio je podršku svog severnog suseda, provincije Mino. Još gore, Oda Nobukata, namesnik severnog Ovarija sa prestonicom u zamku Ivakura, sklopio je savez sa Jošitacuom i objavio rat Nobunagi. Tako je počeo poslednji građanski rat u provinciji Ovari, koji je kulminirao Nobunaginom pobedom u bici kod Ukinoa (1558) i uništenjem zamka Ivakura (1559), čime je Ovari najzad ujedinjen pod vlašću Oda Nobunage.[2]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 101—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.