Bitka u luci Okpo
| Prva korejska pomorska kampanja 1592. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena uz južnu obalu provincije Kjongsang. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Todo Takatora Horinouči Udžijoši |
Ji Sun Sin Vun Kjun | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
30 brodova (Okpo) 5 brodova (Hap-po) 13 brodova+ transport žita (Čokčinpo) | 28 ratnih i 17 pomoćnih brodova[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
|
26 brodova (Okpo) 5 brodova (Hap-po) 13 brodova (Čokčinpo) Ukupno: 44 u celoj kampanji | neznatni | ||||||||
Bitka u luci Okpo (7. maja 1592) bila je prva pobeda korejskog admirala Ji Sun Sina nad japanskom flotom tokom japanske invazije Koreje (1592-1598). Ovo je bila prva u nizu od tri bitke tokom prve korejske pomorske ofanzive 1592. godine.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Japan je započeo invaziju Koreje u četvrtom mesecu 1592. sa krajnjim ciljem da osvoji Ming Kinu i time pokrenuo međunarodni rat u severoistočnoj Aziji. Invazija je predstavljala najveću nacionalnu krizu za kraljevinu Čoson koja se navikla na mir u prethodna dva veka. Zbog nedostatka odbrambenih priprema, Čoson je pretrpeo uzastopne poraze na kopnu u ranoj fazi rata, uključujući i pad glavnog grada. Međutim, nakon otpora dobrovoljačkih ustaničkih armija širom zemlje i pomorskih pobeda koje je postigao Ji Sun Sin, Čoson je uspeo da preokrene situaciju i na kraju pobedi Japance.[1]
Od početka invazije, trinaestog dana četvrtog meseca 1592. godine, japanska mornarica se koncentrisala na transport vojske i zaliha, pošto je kopnena vojska nizala lake pobede na kopnu, a korejanska mornarica se povukla bez borbe.[1] Kada se japanski desant u Pusanu iskrcao (14. aprila) sa preko 1.000 brodova, korejanski admiral Vun Kjun, zadužen za odbranu tog dela obale, potopio je više od 100 sopstvenih brodova kako ne bi pali u ruke neprijatelju i sa nekoliko preostalih brodova povukao se na jugozapad, zatraživši hitnu pomoć od zapovednika flote susedne provincije Čola, admirala Ji Sun Sina.[2]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[1]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[1][3][4]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[1][5]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[1][5][6]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Čosonovu prvu pomorsku kampanju predvodile su snage Leve pomorske komande provincije Čola pod vođstvom Ji Sun Sina, sa nekoliko brodova pod komandom Vun Kjuna: počela je četvrtog dana petog meseca, dvadesetak dana nakon početka rata. Sastojala se od tri uzastopne bitke kod Ok-p'o i Hap-p'o (luka Ok i luka Hap, obe sedmog dana petog meseca) i Čokčin-p'o (osmog dana). Jijeva flota je, na ponovljene Vunove zahteve za hitnu podršku, dobila dozvolu od dvora da napadne japansku mornaricu i krenula u rat sa dvadeset četiri bojna broda. U prvom okršaju na vodama kod luke Ok (kod ostrva Kodže) korejska flota uništila je malu flotu od trideset japanskih brodova i tako krenula sa pobedom. Popodne istog dana korejska flota je sustigla i potopila još pet brodova u luci Hap, a sledećeg jutra još trinaest brodova kod luke Čokčin, gde je zarobljeno nekoliko transportnih brodova sa žitom.[1]
Japanskom flotom kod luke Ok komandovali su Todo Takatora i Horinouči Udžijoši, koji su uspeli da se izvuku, dok su japanski zapovednici u ostalim bitkama ostali nepoznati.[1]
Gubici[uredi | uredi izvor]
U bici kod Okpo-a Japanci su izgubili 13 velikih, 6 srednjih i 7 pomoćnih brodova. Od ukupno 26 uništenih japanskih brodova, brodovi admirala Vun Kjuna uništili su pet. U luci Hap uništena su 4 velika i 1 manji japanski brod, a kod luke Čokčin 9 velikih, 2 srednja i 2 pomoćna broda. U čitavoj kampanji (7-8. maja) uništeno je 44 japanska broda, bez gubitaka sa korejske strane.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 371—375.
- ^ Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. str. 99. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.