Bitka u moreuzu Mjongjang
| Bitka u moreuzu Mjongjang | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena uz jugozapadnu obalu provincije Čola. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Vakizaka Jasuharu Kuki Jošitaka Kato Jošijaki | Ji Sun Sin | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 300 brodova (130 angažovano) | 13 brodova[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 30 brodova, bar 2.000 ljudi | neznatni | ||||||||
Bitka u moreuzu Mjongjang, vođena šesnaestog dana devetog meseca 1597. godine, bila je važna pomorska bitka u kojoj je korejski admiral Ji Sun Sin uništio japansku mornaricu dok je pokušavala da iskoristi svoje pobede na početku druge invazije Koreje (jula 1597) i pokušala da napreduje u Žuto more.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Iz postojećih istraživanja znamo da je bitka vođena protiv deset puta moćnije flote i Čoson mornarica je iskoristila uski prolaz kod Mjongjanga i njegove plimne promene. Bitku je isplanirao i sproveo Ji Sun Sin, koji je ponovo imenovan za vrhovnog komandanta.[1]
Nakon što je vraćen na svoju bivšu komandu posle uništenja korejske flote u bici kod Čilčoljanga (jula 1597), admiral Ji se kretao po obali prikupljajući snage. Pod njegovom komandom okupljali su se ne samo preživeli mornari i brodovi ratne mornarice, već i snage koje su ranije služile pod njegovom komandom, začinjene dobrovoljcima i ustanicima iz susednih krajeva. Svi ovi elementi doprineli su podizanju borbenog kapaciteta male flote, koja se tada sastojala od samo trinaest brodova.[1]
Devetnaestog dana osmog meseca, Ji je preuzeo komandu nad flotom od admirala Pae Sola. Dok je nastavljao da se kreće ka jugozapadu, naišao je na japansku mornaricu po prvi put dvadeset osmog dana. Od tog dana, japanska flota je progonila Ji-a, dok su se njegove snage kretale na zapad. Na kraju, Ji se usidrio na ostrvu Čindo na dve nedelje, izabrao moreuz Mjongjang kao scenu bitke i pomerio svoj kamp u Usujong dan pre bitke.[1]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[2]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[2][2][3]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[2][4]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[2][4][5]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Bitka u moreuzu Mjongjang počela je od jutra šesnaestog dana devetog meseca 1597. Neprijateljska flota je imala preko 300 bojnih brodova od kojih je samo 130 sekibuna (srednjih brodova) ušlo u moreuz radi napada. Pošto su moreuzi bili preuski i plitki, atakebune (veliki brodovi) su ostali na pučini.[1]
Na početku bitke, korejska mornarica je bila demoralisana snagom japanske flote i nije se uključila u borbu. Samo se Ji-jev brod borio sam neko vreme okružen i opkoljen od neprijatelja. Nakon nekog vremena, odgovarajući na Ji-jev poziv, preostalih dvanaest brodova počelo je da se bori sa neprijateljem. Uz pomoć blagovremene promene pravca plime, korejska flota je uspela da uništi tridesetak japanskih brodova za kratko vreme. Japanska flota se povukla na suprotnu stranu moreuza i nastavila da se suprotstavlja korejskim brodovima do potpunog povlačenja na večernjoj plimi.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Na kraju, Ji-jeva trinaestočlana flota pobedila je deset puta veći broj japanskih brodova. Poraz ne samo da je osujetio napredovanje Japana ka Žutom moru, već je i dao Čosonu predah za obnovu mornarice. Jijeva pobeda kod Mjongjanga može se pripisati njegovoj borbenoj taktici, izgradnji male, a opet moćne flote, i učešću izbegličkih civila i izbegličkih brodova u bici. Učešće broda kornjače i postavljanje gvozdenih lanaca preko moreuza ponuđeni su kao dodatna objašnjenja, ali veliki deo ovih argumenata je proizašao iz kasnijih legendi i ne mogu se uzeti kao odraz istorijskih događaja.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 130—136. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ a b v g d Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
