Bleda plava tačka
Bleda plava tačka (engl. Pale blue dot) je fotografija planete Zemlje zabeležena 1990. godine od strane letilice Vojadžer 1 sa tada rekordne udaljenosti od oko 6 milijardi kilometara od Zemlje. Ova fotografija predstavlja deo serije Porodični portret na kome su prikazane sve planete Sunčevog sistema. Na fotografiji, Zemlja je vidljiva kao mala tačka (0,12 piksela) u odnosu na prostranstvo Svemira. Na zahtev Karla Sejgana, Vojadžer 1, koji je završio sa svojom primarnom misijom i bio u procesu napuštanja Sunčevog sistema, dobio je naređenja da usmeri svoje kamere ka Zemlji kako bi je snimio u odnosu na ostatak Svemira.
Ime fotografije Sejgan je kasnije iskoristio kao naslov svoje knjige iz 1994. godine, Bleda plava tačka: Vizija ljudske budućnosti u prostoru.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Vojadžer 1 je svemirska letelica koju je 5. septembra 1977. lansirala NASA sa zadatkom istraživanja spoljnog dela Sunčevog sistema, i međuzvezdanog prostora. To je prva sonda koja je napustila Sunčev sistem i najdalji je objekat od Zemlje koji je čovek stvorio.[2]
Letilica je trenutno u produženoj misiji sa zadatkom lociranja i istraživanja granica Sunčevog sistema, uključujući Kojperov pojas, heliosferu i međuzvezdani prostor. Primarna misija završena je 20. novembra 1980. godine nakon preletanja Jupiterovog i Saturnovog sistema. Prva je svemirska letilica koja je napravila detaljne fotografije dve najveće planete Sunčevog sistema i njihovih prirodnih satelita.
Za Vojadžer 1 se prvobitno očekivalo da funkcioniše samo do prolaska pored Saturna. Kada ga je prošao 1981. godine, Sagan je promovisao ideju o korišćenju letilice za fotografiju Zemlje. On je istakao da dobijena fotografija ne bi imala veliku naučnu vrednost, jer bi Zemlja bila premala da Vojadžerove kamere razaznaju bilo kakve površinske detalje, ali bi bila korisna kao perspektiva našeg prostora u Svemiru. Iako je ideja naišla na podršku unutar Vojadžer programa, većina se bojala da li bi fotografisanje Zemlje blizu Sunca uzrokovalo oštećenja video sistema. Do kraja 1989. godine, kalibracija instrumenata dodatno je odložila stvaranje fotografije. Pored toga, tehničari koji su bili zaduženi za pisanje i slanje radio komandi na Vojadžeru bili su otpušteni ili preusmereni na druge projekte. Na kraju, bivši administrator NASA Ričard Truli založio se da se fotografija snimi.[3] Bleda plava tačka je uskougaona slika. NASA-ina laboratorija za mlazni pogon (engl. Jet Propulsion Laboratory) je objavila kompozitnu sliku gde se vide Sunce i područje Svemira gde su Zemlja i Venera u tom trenutku.[4]
Fotografija[uredi | uredi izvor]
Bleda plava tačka je napravljena kada je Vojadžer 1 došao do ruba Sunčevog sistema, 12 godina nakon njegovog lansiranja, putujući brzinom od 64.000 km/h[3] na rekordnoj udaljenosti od oko 6 milijardi kilometara.[5][6][7] Posle završetka primarne misije, NASA je poslala komandu letilici da se okrene i fotografiše planete Sunčevog sistema.[8] Dizajn komandi koje je trebalo poslati letilici i izračunavanje vremena ekspozicije za svaku fotografiju napravili su naučnici Kendi Hansen iz JPL-a i Karolin Porko sa Univerziteta u Arizoni. NASA tim je odlučio da prvo fotografiše spoljne planete iz straha da usmeravanje kamere prema Suncu ošteti opremu, čineći nemogućim snimanje drugih fotografija.[5] U periodu od 14. februara do 6. juna 1990, Vojadžer 1 je vratio 60 fotografija na Zemlju.[1][3][9] Jedna od ovih slika je prikazivala Zemlju kao bledoplavu tačku na zrnastoj fotografiji.
Bleda plava tačka je takođe prikazana kao deo šire slike, gde je Sunce vidljivo, kao i deo Svemira u kome su Zemlja i Venera bile u to vreme. Snimak je dopunjen sa dve fokusirane slike usredsređene na same planete. Snimljena je najtamnijim filtrom fotoaparata i najkraćim mogućim ekspozicijama (5 milisekundi) kako bi se izbegla zasićenost kamerine vidikonske cevi rasutom svetlošću. Iako iz Vojadžerove perspektive sa ruba sistema Sunce deluje maleno, i dalje je osam miliona puta sjajnije od najsjajnije zvezde na Zemljinom nebu - Sirijusa. Prstenovi oko Sunca su difrakcioni uzorak kalibracione lampe koja se nalazi ispred širokougaonog objektiva.[4] Slika se sastoji od 640.000 pojedinačnih piksela.[3] Na fotografiji, Zemlja se nalazi u centru jednog od raspršenih svetlosnih zraka, koji su rezultat fotografisanja pod malim uglom između Sunca i Zemlje.[1][3][10] Zemlja zauzima manje od jednog piksela (svega 0,12).[1] Radio signalu koji je vratio snimak, putujući brzinom svetlosti, trebalo je skoro 5 sati i 30 minuta da bi stigao do Zemlje.[3] Detaljna analiza Blede plave tačke daje utisak da je Vojadžer 1 zabeležio i Mesec, ali je preslab da bi se mogao videti bez posebne obrade.[4]
Udaljenost[uredi | uredi izvor]
Prema sistemu JPL HORIZONS, udaljenost između Vojadžera 1 i Zemlje u periodu od 14. februara 1990. do 9. juna 1990. godine bila je sledeća:
| Merna jedinica | 14. februar 1990. | 9. jun 1990. |
|---|---|---|
| Astronomska jedinica (AJ) | 40,4722269111071 | 40,6835761263791 |
| kilometara | 6.054.558.968 | 6.086.176.360 |
Osvrt Karla Sejgana[uredi | uredi izvor]
U svojoj knjizi Bleda plava tačka: Vizija ljudske budućnosti u svemiru, astronom Karl Sejgan je svoje misli povezao sa dubljim značenjem ove fotografije:[6]
Sa ovog udaljenog mesta posmatranja, Zemlja možda izgleda beznačajna. Ali za nas je drugačije. Pogledajte ponovo tu tačku. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj... svi koje volite, svi koje poznajete, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikad postojalo - živelo je tu. Skup svih naših radosti i patnji, hiljade samouverenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i svaki skupljač, svaki heroj i svaki plašljivac, svaki stvaralac i razarač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki mladi zaljubljeni par, svaka majka i svaki otac, dete puno nade, pronalazač i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvezda, svaki "vrhunski vođa", svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste — svi smo živeli tamo: na čestici prašine zaklonjenoj zrakom Sunca.
Zemlja je veoma mala pozornica u nepreglednoj kosmičkoj areni. Setite se reka krvi koju su prolili svi oni generali i vladari, da bi, u slavi i trijumfu, postali trenutni vladari delića tačke. Setite se beskrajnih okrutnosti počinjenih od strane stanovnika jednog ćoška piksela prema beznačajno različitim stanovnicima nekog drugog ćoška, njihovih toliko čestih nesporazuma, tolike njihove želje da ubiju jedni druge, njihove žarke mržnje.
Naše zablude, naše umišljeno samouvažavanje, obmana da imamo neki privilegovani položaj u Svemiru su suočene sa ovom bledom tačkom. Naša planeta je usamljena mrlja prekrivena velikom kosmičkom tamom. U našoj bezizražajnosti u svom tom prostranstvu, ne postoji nikakav znak da će pomoć doći sa nekog drugog mesta da nas izbavi od nas samih.
Zemlja je jedino mesto za koje znamo da sadrži život. Ne postoji ni jedno drugo mesto, bar ne u skoroj budućnosti, gde bi naša vrsta mogla migrirati. Posetiti, da. Naseliti, ne još. Sviđalo vam se ili ne, Zemlja je mesto gde se trenutno nalazimo.
Kažu da je astronomija pokorno iskustvo koje izgrađuje karakter. Verovanto ne postoji bolji pokazatelj glupavosti ljudske sujete od ove slike našeg sveta sa udaljenosti. Za mene, ona naglašava našu odgovornost da se jedni prema drugima odnosimo ljubaznije, i da sačuvamo i negujemo bledoplavu tačku - jedini dom za koji znamo.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „The Pale Blue Dot : The Collection : FETTSS”. fettss.arc.nasa.gov. Arhivirano iz originala 26. 06. 2019. g. Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ Anderson, Dale. „An Earthly View of Mars”. Space.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ a b v g d đ „The Prescott Courier - Google News Archive Search”. news.google.com. Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ a b v „Solar System Portrait - View of the Sun, Earth and Venus”. photojournal.jpl.nasa.gov. Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ a b „NASA - Voyager Celebrates 20-Year-Old Valentine to Solar System”. www.nasa.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 04. 2016. g. Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ a b Bennett, Jeffrey (02. 05. 2011). Beyond UFOs: The Search for Extraterrestrial Life and Its Astonishing Implications for Our Future (na jeziku: engleski). Princeton University Press. ISBN 9781400838486.
- ^ Baeyer, Hans Christian Von (01. 01. 2000). Taming the Atom: The Emergence of the Visible Microworld (na jeziku: engleski). Courier Corporation. ISBN 9780486414478.
- ^ Cockell, Charles (03. 03. 2003). Impossible Extinction: Natural Catastrophes and the Supremacy of the Microbial World (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 9780521817363.
- ^ „Pictures of Earth by Planetary Spacecraft”. www.planetary.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 06. 2019.
- ^ Earth, NASA's Visible (11. 08. 2009). „Solar System Portrait - Earth as ‘Pale Blue Dot’”. visibleearth.nasa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 06. 2019.
