Блитва

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Blitva
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Caryophyllales
Porodica:
Amaranthaceae
Potporodica:
Chenopodioideae
Rod:
Beta
Vrsta:
B. vulgaris
Varijetet:
Beta vulgaris var. cicla

Blitva (lat. Beta vulgaris var. cicla) dvogodišnja je biljka iz familije loboda (Amaranthaceae) koja se koristi kao povrće. U ishrani ljudi koriste se listovi blitve;[1] Cicla grupa je lisnata repa od spanaća. Listna ploča može biti zelene ili crvenkaste boje; drške lista su obično bele, ili šarene žute ili crvene boje.[2]

Blitva, kao i drugo zeleno lisnato povrće, ima veoma hranljive listove, što je čini popularnom komponentom zdrave ishrane.[3] Blitva se koristila u kuvanju vekovima, ali pošto je ista vrsta kao i cvekla, i slična povrću kao što je artičoka, uobičajeni nazivi koje kuvari i kulture koriste za blitvu mogu biti zbunjujući;[4] ima mnogo uobičajenih naziva, kao što je srebrna repa, večni spanać, repni spanać, morska repa ili lisnata repa.[5][6]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Blitvu je prvi opisao 1753. Karl Line kao Beta vulgaris var. cicla.[7] Njen taksonomski rang se mnogo puta menjao, te je tretirana kao podvrsta, konvarijetet ili varijetet Beta vulgaris. (Neki od brojnih sinonima su Beta vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch (Cicla grupa), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch var. cicla L., B. vulgaris var. cycla (L.) Ulrich, B. vulgaris subsp. vulgaris (grupa lisnate repe), B. vulgaris subsp. vulgaris (grupa španaćne repe), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch (Flavescens grupa), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch var. flavescens (Lam.) DC., B. vulgaris L. subsp. vulgaris (grupa lisne repe), B. vulgaris subsp. vulgaris (grupa blitve).[8] Prihvaćen naziv za sve sorte repe, kao što su blitva, šećerna repa i cvekla, je Beta vulgaris subsp. vulgaris.[9][10] Oni su kultivisani potomci morske repe, Beta vulgaris subsp. maritima. Blitva pripada henopodima, koji su danas uglavnom uključeni u porodicu Amaranthaceae (sensu lato).

Dve grupe sorti bez ranga za blitvu su Cicla grupa za lisnatu spanaćne repe i Flavescens grupa za stabljičastu blitvu.[8]

Uzgoj[uredi | uredi izvor]

Blitva, kuvana, bez soli
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija84 kJ (20 kcal)
4,13 g
Šećeri1,1 g
Prehrambena vlakna2,1 g
0,08 g
1,88 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(38%)
306 μg
(34%)
3.652 μg
11015 μg
Vitamin A6.124 IU
Tiamin (B1)
(3%)
0,034 mg
Riboflavin (B2)
(7%)
0,086 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,36 mg
Vitamin B5
(3%)
0,163 mg
Vitamin B6
(7%)
0,085 mg
Folat (B9)
(2%)
9 μg
Holin
(6%)
28,7 mg
Vitamin C
(22%)
18 mg
Vitamin E
(13%)
1,89 mg
Vitamin K
(312%)
327,3 μg
Minerali
Kalcijum
(6%)
58 mg
Gvožđe
(17%)
2,26 mg
Magnezijum
(24%)
86 mg
Mangan
(16%)
0,334 mg
Fosfor
(5%)
33 mg
Kalijum
(12%)
549 mg
Natrijum
(12%)
179 mg
Cink
(3%)
0,33 mg
Ostali konstituenti
Voda92,65 g
Full Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Blitva Vandusenova botanička bašta
Blitva
Blitva

Blitva potiče sa Mediterana, gde se i danas koristi u ishrani. Najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima, koja su bogata organskim materijama. Blitva nema velike zahteve za toplotom i svetlošću. Može se gajiti direktno iz semena ili rasadom. Seje se sukcesivno od februara do jula, na dubini 2—4 cm sa 10—20 g semena na 10 m. Gaji se na rastojanju između redova 20—35 cm i u redu 5—30 cm. Često se mora proređivati kada je u fazi 1—2 lista. U toku vegetacije zaliva se 2—4 puta i tada su listovi sočniji i, po potrebi plitko okopava. U prvoj godini blitva razvija dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvija razgranatu cvetnu stabljiku koja naraste do 2 metra visine.

Blitva je dvogodišnja biljka. Grozdovi semena blitve obično se seju, na severnoj hemisferi, između juna i oktobra, u zavisnosti od željenog perioda berbe. Blitva se može brati dok su listovi mladi i nežni ili nakon zrelosti kada su krupniji i imaju nešto čvršće stabljike. Berba je kontinuiran proces, jer većina vrsta blitve daje tri ili više useva.[11] Sirova blitva je izuzetno kvarljiva.

Sorte[uredi | uredi izvor]

Dva su osnovna tipa kultivara: kultivari sa dugim i širokim, mesnatim belim lisnim peteljkama, talasastim ili mehurastim listovima i kultivari kraćih i tanjih zelenih peteljki, glatkih ili malo talasastim listovima.[2] Boja lista može biti žutozelena, srednjozelena ili tamnozelena. Većina kultivara selekcionirana je na uspravan rast, otpornost na niske (za zimski uzgoj), ili visoke temperature (za letnji uzgoj), otpornost na brzo prerastanje i otpornost na bolesti.

Blitva ima sjajne, zelene, rebraste listove, sa peteljkama koje variraju od bele do žute do crvene, u zavisnosti od sorte.[2]

Blitva se može sakupljati u bašti celog leta sečenjem pojedinačnih listova po potrebi. Ne zavija se. Na severnoj hemisferi, blitva je obično spremna za berbu već u aprilu i traje do jakog mraza. To je jedno od tvrđih lisnatog povrća, a sezona berbe obično traje duže od kelja, spanaća i drugog zelenila.

Berba[uredi | uredi izvor]

Blitva se može početi brati oko 60 dana nakon setve ili oko 30 dana nakon presađivanja. Mlada blitva se čupa sa korenom zajedno. Kod razvijenijih biljaka oberu se spoljnji potpuno razvijeni listovi, koji su neoštećeni i zdravi, što omogućuje dalji rast rozete i ukupno 3—5 berbi istog useva.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, obarena blitva koristi se kao antibiotik. Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, u svetu najčešći uzrok slepila.[12]

Kulinarska upotreba[uredi | uredi izvor]

Svježa blitva se može koristiti sirova u salatama, prženim jelima, supama ili omletima.[13] Sirovi listovi se mogu koristiti kao omot za tortilje.[13] Listovi i stabljike blitve se obično kuvaju ili pirjaju; gorčina se umanjuje kuvanjem.[13]

Nutricioni sadržaj[uredi | uredi izvor]

U porciji od 100 g (3,5 oz) , sirova blitva obezbeđuje84 kJ (20 kcal) energije u hrani i ima bogat sadržaj (> 19% dnevne vrednosti, DV) vitamina A, K i C, sa 122%, 1038% i 50%, od DV.[3] Takođe značajan sadržaj u sirovoj blitvi imaju vitamin E i dietarni minerali u ishrani magnezijum, mangan, gvožđe i kalijum.[3] Sirova blitva ima nizak sadržaj ugljenih hidrata, proteina, masti i dijetetskih vlakana.[3]

Kada se blitva kuva, sadržaj vitamina i minerala je smanjen u poređenju sa sirovom blitvom, ali i dalje daje značajne proporcije DV (tabela).

Lekovita svojstva[uredi | uredi izvor]

Vitamin A koji se nalazi u blitvi, jača imuni sistem, čineći ljude otpornijim na razne infekcije i upale respiratnog sistema, kao što su angina, grip, prehlada, bronhitis. Blitva zbog prisustva vitamina A, pozitivno utiče i na zdravlje kože i kose. Vitamin A čini kožu nežnom, a kosu jaču. Sprečava isušavanje i infekcije kože, ubrzava zarastanje rana.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Librarie Larousse, ur. (1984). Larousse Gastronomique: The World's Greatest Cooking Encyclopedia. The Hamlyn Publishing Group Limited. 
  2. ^ a b v „Swiss chard varieties”. Cornell Garden Based Learning. Ithaca, NY: Cornell University. 2016. 
  3. ^ a b v g „Nutrition Facts and Analysis for Chard per 100 grams, USDA National Nutrient Database, version SR-21”. Conde Nast. 2014. Pristupljeno 2013-04-15. 
  4. ^ „Swiss chard”. Growing Guide. Ithaca, NY: Cornell University. 2006. 
  5. ^ „Beta vulgaris (Leaf Beet Group)”. Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO. 2017. Pristupljeno 19. 1. 2017. 
  6. ^ „Production guidelines for Swiss chard” (PDF). Department of Agriculture, Forestry and Fisheries, Republic of South Africa. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 04. 2016. g. Pristupljeno 21. 5. 2013. 
  7. ^ „Beta vulgaris var. cicla at Tropicos”. Pristupljeno 27. 2. 2014. 
  8. ^ a b „Sorting Beta names at MMPND”.  Arhivirano 2013-05-04 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ Beta vulgaris subsp. vulgaris at Tropicos, accessed, 2015-02-27
  10. ^ Beta vulgaris L. subsp. vulgaris. In: Uotila, P. (2011): Chenopodiaceae (pro parte majore). – In: Euro+Med Plantbase, accessed, 2014-02-27
  11. ^ Dobbs, Liz (2012). „It's chard to beet”. The Garden. Royal Horticultural Society. 137 (6): 54. 
  12. ^ „Blitva čuva mozak i nervni sistem” - Novosti
  13. ^ a b v „All about Swiss chard”. UnlockFood.ca, Dietitians of Canada. 2017. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  14. ^ Blitva lekovita svojstva - Zdravisimo. „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 29. 12. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Veličković M, "Opšte voćarstvo", Beograd, 2014.
  • Vulić T, Oparnica Č, Đorđević B, "Voćarstvo", Beograd, 2011.
  • Lange, W. (1996). „International Beta Genetic Resources Network” (PDF). Bioversity International. Pristupljeno 9. 7. 2011. „In the second edition of Species Plantarum (1762), the species was split up into wild and cultivated materials. The wild taxon was named Beta maritima, and the cultivated material remained to be split up into varieties carrying Latin names.” 
  • Beta Maritima: The Origin of Beets. Springer. 2012. ISBN 978-1-4614-0841-3. „The volume will be completely devoted to the sea beet, that is, the ancestor of all the cultivated beets. The wild plant, growing mainly on the shore of the Mediterranean Sea, remains very important as source of useful traits for beet breeding.” 
  • McClintock, David; Fitter, R.S.R. (1961). The Pocket Guide to Wild Flowers. London: Collins. 
  • „Beta vulgaris subsp. maritima”. Online Atlas of the British and Irish Flora. Botanical Society of Britain and Ireland and Biological Records Centre. Arhivirano iz originala 21. 01. 2021. g. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
  • „Annual vegetation of drift lines”. JNCC. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  • „Beta vulgaris L.”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  • Free, J. B.; Williams, Ingrid H.; Longden, P. C.; Johnson, M. G. (1975). „Insect pollination of sugar-beet (Beta vulgaris) seed crops”. Annals of Applied Biology (na jeziku: engleski). 81 (2). ISSN 1744-7348. doi:10.1111/j.1744-7348.1975.tb00529.x. 
  • Massey, L. K.; Roman-Smith, H; Sutton, R. A. (1993). „Effect of dietary oxalate and calcium on urinary oxalate and risk of formation of calcium oxalate kidney stones”. Journal of the American Dietetic Association. 93 (8). PMID 8335871. doi:10.1016/0002-8223(93)91530-4. 
  • Lee, E. J.; An, D; Nguyen, C. T.; et al. (2014). „Betalain and betaine composition of greenhouse- or field-produced beetroot (Beta vulgaris L.) and inhibition of HepG2 cell proliferation”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 62 (6). PMID 24467616. doi:10.1021/jf404648u. 
  • Lu, G.; Edwards, CG; Fellman, JK; et al. (februar 2003). „Biosynthetic origin of geosmin in red beets (Beta vulgaris L.).”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (4). PMID 12568567. doi:10.1021/jf020905r. 
  • Stephen Nottingham (2004). Beetroot. Arhivirano iz originala (E-book) 21. 03. 2009. g. Pristupljeno 27. 08. 2006. 
  • „Can't beet this” (PDF). Rio Tinto Minerals. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2008. g. 
  • Hamilton, Dave (2005). „Beetroot Beta vulgaris”. Arhivirano iz originala 25. 05. 2005. g. 
  • M.A. Eastwood; H. Nyhlin (1995). „Beeturia and colonic oxalic acid”. QJM: An International Journal of Medicine. 88 (10). PMID 7493168. 
  • Hill, G.; Langer, R. H. M. (1991). Agricultural plants. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40563-8. 
  • Hopf, Maria; Zohary, Daniel (2000). Domestication of plants in the old world: the origin and spread of cultivated plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850356-9. <

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блитва&oldid=27773611”