Božidar V. Nedeljković
Božidar Nedeljković | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1923. |
| Mesto rođenja | Prokuplje, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 2004 |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija i Crna Gora |
Božidar V. Nedeljković (Prokuplje, 1923. — Beograd, 2004)[1] bio je srpski reditelj, filmski scenarista, pedagog, novinar, istoričar i pisac.
Najpoznatiji je po stručnim monografijama Savremeno novinarstvo kod nas i u svetu, Savremena filmska umetnost i Filmski scenario. Uradio je i veći broj knjiga i brošura iz privredne istorije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Sin kovača i ratnika iz Prvog svetskog rata Velimira Nedeljkovića, Božidar je u rodnom Prokuplju je završio osnovnu, a u Aleksincu srednju školu, kao istaknut učenik.
U Drugom svetskom ratu, borio se protiv trupa nemačkog generala Lera, kad su se 1944. povlačile iz Grčke; u tim borbama je i ranjen.
Posle rata, studirao je književnost, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali poslednja dva ispita nije položio, tako da nije diplomirao. Radio je za „Zvezda film“ kao režiser Filmskih novosti, žurnala koji su se prikazivali u bioskopima širom Jugoslavije pre glavnog filma, sa vestima o aktuelnim događajima.
Njegova supruga, Radmila B. Petrović-Nedeljković (1926-2008), takođe se u Drugom svetskom ratu borila protiv nacista. Posle rata, pohađala je filmsku školu, u nameri da postane glumica, ali joj to nije uspelo, već je postala asistent režije i spiker u dokumentarnim filmovima. Udala se za Božidara V. Nedeljkovića; imali su jedno dete, sina Aleksandra (univerzitetski profesor, dr Aleksandar B. Nedeljković, doajen naše naučne fantastike).
Božidar V. Nedeljković je od 1950. radio i kao novinar, u beogradskom dnevnom listu Glas naroda, u Vlajkovićevoj ulici, iza tadašnje Savezne skupštine.
Napisao je dvadesetak dokumentarnih knjiga i brošura.[2] Mahom su to bile monografije o privrednim preduzećima, gde je prikazan istorijat firme ili fabrike, na primer pre rata, kao privatne, i posle rata, kao nacionalizovane, državne. Objavljivao je i druge radove.
Vrhunac njegovog spisateljskog rada bile su dve knjige, Savremeno novinarstvo u svetu i kod nas (1964) i Savremena filmska umetnost (1965), gde nastoji da sažeto prenese na mlađe generacije znanja i iskustva iz te dve oblasti – istoriju, teoriju i praksu žurnalistike i filmske umetnosti. Po svedočenju sina Aleksandra, supruga Radmila davala je savete, ispravke i dopune ovih knjiga, kao nepotpisani savetnik, u nekim vidovima skoro i koautor.[3]
Božidar V. Nedeljković sahranjen je na beogradskom groblju Lešće 19. aprila 2004.
Bibliografija knjiga i brošura[uredi | uredi izvor]
- Umetnost, mediji, kultura
- Savremeno novinarstvo kod nas i u svetu, Naš glas, Smederevo 1964. Takođe kao: Savremeno novinarstvo u svetu i kod nas, Novinska ustanova "Požarevac", Požarevac, 1966.
- Savremena filmska umetnost, Novinska ustanova "Požarevac", Požarevac, 1965; Savremena štampa, Beograd, 1968.
- Hrišćanka, Savremena štampa, Beograd, 1968. (roman)
- Filmski scenario, Prosveta, Novi Sad, 1971.
- Žene pesnici Srbije, Prosveta, Beograd, 1971; Proces produkt inženjering, Beograd, 1990.
- Saga o Terazijskoj fontani, autorsko izdanje, Beograd, 1998. (istoriografija)
- Privredna i društvena istorija
- Zbornik socijalističkih zanatskih preduzeća Beograda i Zemuna : 1945–1955, Džepna knjiga, Beograd, 1955
- Industriska hronika : Beograd. Knj. 1, Nedeljne informativne novine, Beograd, 1956.
- Zbornik industriskih preduzeća Beograda i Zemuna : 1945–1955, Džepna knjiga, Beograd, 1956.
- Zbornik industriskih preduzeća Svetozareva–Paraćina, Ćuprije i Kruševca : 1945–1955. Knj. 1, Stožer, Beograd, 1956
- Industriska hronika : Beograd. Knj. 2, Nedeljne informativne novine, Beograd, 1957
- Zbornik građevinskih preduzeća NR Srbije. Knj. 1, Beograd, Export press, Beograd, 1957.
- Industrija : Beograd. [Deo] III, Nedeljne informativne novine, Beograd, 1958
- Industrija Pančevo. (Knj. 1), Nedeljne informativne novine, Beograd, 1959
- Privreda Kragujevca, Narodna knjiga, Beograd, 1959.
- Radničko samoupravljanje u privrednim preduzećima FNRJ : primeri i iskustva, Progres, Novi Sad, 1960; 1961. (srpski, francuski, engleski jezik)
- Četiri decenije "Teleoptika", Radnički savet "Teleoptika", Beograd, 1962.
- Trideset godina "Dekor"–a u privredi Jugoslavije : sa kulturnom istorijom građevinskih zanata, Dekor, Šabac, 1975
- Trideset godina rada mlinsko–pekarske industrije Beograd, Mlinsko-pekarska industrija, Beograd, 1976.
- Prehrambeni kombinat "Žitostig" Požarevac, Institut za ekonomiku industrije, Beograd, 1978.
- Prehrambeni kombinat "Žitomlin" Svetozarevo, PK "Žitomlin", Jagodina, 1981.
- Svetozarevo, pređašnja Jagodina, "Dragan Srnić", Šabac; autor, Beograd,1982. Dva izdanja iste godine.
- Fabrika hartije, Fabrika hartije, Beograd, 1986.
- Radna organizacija za medicinsko snabdevanje Vetprom : 1946–1986, Radna organizacija za medicinsko snabdevanje Vetprom, Beograd, 1986.
- Radna organizacija za proizvodnju čarapa i trikotaže "Inex–Partizanka", Inex–Partizanka, Beograd, 1987.
- Proces, produkt inžinjering : dvadeset godina postojanja i rada : 1968–1988, Radna organizacija za integralni inženjering Proces-produkt inženjering, Beograd, 1988. Dva izdanja iste godine.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Umro novinar Božidar V. Nedeljković“[mrtva veza], Danas, 19. 4. 2004
- ^ Portreti savremenika: Božidar V. Nedeljković — Bibliografija knjiga i brošura Božidara V. Nedeljkovića Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2020), priredio Zoran Stefanović, 2020.
- ^ Nedeljković, Aleksandar B. „Moji roditelji, Božidar V. Nedeljković i Radmila Petrović-Nedeljković – biografska beleška o njima“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2020), Projekat Rastko
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nedeljković, Aleksandar B. „Moji roditelji, Božidar V. Nedeljković i Radmila Petrović-Nedeljković – biografska beleška o njima“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2020), Projekat Rastko, 2020.
- Božidar V. Nedeljković na sajtu IMDb (jezik: engleski)
