Božidar Delić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ne poistovećivati sa Božidarom Đelićem.
Božidar Delić
Božidar Delić kao general-major VSCG
Lični podaci
Datum rođenja(1956-01-08)8. januar 1956.
Mesto rođenjaPetrovac, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti23. avgust 2022.(2022-08-23) (66 god.)
Mesto smrtiMoskva, Ruska Federacija
Zanimanje
Porodica
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka
Vojna karijera
ObrazovanjeVojna akademija Kopnene vojske JNA
Služba

1977–2005 (28 god.)
Vojska
Rodkopnena vojska
Čingeneral-major
Učešće u ratovima
Potpis

Božidar Delić (Petrovac, 8. januar 1956 — Moskva, 23. avgust 2022) bio je srpski političar, narodni poslanik, penzionisani general-major Vojske Srbije i Crne Gore, bivši potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije (2007–2012), nekadašnji član Srpske radikalne stranke (2006–2008, 2011–2020) i Srpske napredne stranke (2008–2011). Učestvovao je u ratu u Hrvatskoj (1991–1992), obavljao dužnost načelnika štaba 715. motorizovane brigade Vojske Republike Srpske u vreme rata u Bosni i Hercegovini, bio je komandant 549. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije (1995–1999) tokom rata na Kosovu i Metohiji, a potom komandanta Beogradskog korpusa.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je 8. januara 1956. godine u selu Petrovac kod Đakovice na Kosovu i Metohiji. Potiče iz hercegovačke porodice, a njegov deda je u Prvom svetskom ratu bio mobilisan u austrougarsku vojsku i odveden na Istočni front, gde se predao ruskoj carskoj vojsci i pristupio Srpskoj dobrovoljačkoj diviziji, koja je potom prebačena na Solunski front. Zbog ovakvog ratnog angažmana, stekao je uslov da od države dobije zemlju, pa se tako sa četiri sina preselio iz Bileće 1934. godine na Kosovo i Metohiju i sa ostalim srpskim doseljenicima iz Bileće, Ljubinja, Trebinja i Nevesinja, osnovao selo Petrovac u okolini Đakovice. Selu su dali ime u čast kralja Petra I Karađorđevića.

Prva četiri razreda osnovne škole je pohađao u rodnom selu, a druga četiri razreda u Đakovici. Vojnu akademiju Kopnene vojske je upisao u Beogradu, a završio u Sarajevu 1977. godine. Po završetku školovanja je kao pešadijski potporučnik raspoređen u Bileću, na prvu službu i tamo radio pri nekadašnjem nastavnom centru za obuku rezervnih oficira.

Ratovi u raspadu Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

U vreme raspada Jugoslavije, kao major dolazi na Dubrovačko ratište i tu ostaje od 1991. do 1992. godine. Tu je unapređen u čin potpukovnika. Potom, uz saglasnost pretpostavljene komande, odlazi dobrovoljno u Nevesinje, na mesto načelnika štaba Bilećke brigade Vojske Republike Srpske sa kojom, između ostalog, učestvuje u odbrani zavičaja svojih predaka.

Prekomandovan je 1995. godine na mesto komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja se nalazila u sastavu Prištinskog korpusa Treće armije. Komandovao je brigadom za vreme rata na Kosovu i Metohiji, odnosno tokom NATO agresije 1999. godine. U sastavu njegove brigade, nalazila se i grupa ruskih dobrovoljaca, od kojih su najpoznatiji Anatolij Lebed i Albert Andijev. Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Vojska Jugoslavije je morala da napusti Kosovo i Metohiju, pa je tako i general Delić povučen 14. juna 1999. godine. Sa brigadom je jedno vreme proveo u Leskovcu, gde je organizovana demobilizacija dobrovoljaca, rezervista i redova kojima je istekao vojni rok.

Posleratna vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom petooktobarskih demonstracija 2000. godine, general Delić je bio komandant Beogradskog korpusa Vojske Jugoslavije.[1] Jedinice Beogradskog korpusa nisu intervenisale u vreme demonstracija, ali je Delić izdao naređenje za pokretanje tenkova kao meru pripravnosti, zbog čega je smatran za čoveka odanog Slobodanu Miloševiću.

Od 2002. do 2005. godine se nalazio na dužnosti u Operativnoj upravi Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore. Penzionisan je 2005. godine.

Kao svedok odbrane, pojavio se pred Haškim tribunalom u procesima protiv Slobodana Miloševića[2] i generala Vladimira Lazarevića.

Politička delatnost[uredi | uredi izvor]

Fotografija Božidara Delića, kao člana rukovodstva Srpske napredne stranke iz 2008. godine

U Srpsku radikalnu stranku se učlanio 2006. godine i na parlamentarnim izborima 2007. godine je izabran za narodnog poslanika, a potom i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Za narodnog poslanika je ponovo izabran i na parlamentarnim izborima 2008. godine i ponovo biva biran za potpredsednika Narodne skupštine. Bio je član skupštinskih Odbora za bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.

Kada je u septembru 2008. godine, došlo do raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, stao je na stranu Tomislava Nikolića i zajedno sa njim osnovao poslanički klub "Napred Srbijo", a zatim i Srpsku naprednu stranku. Ostala je upamćena njegova izjava koju je uz suze dao novinarima, obrazlažući zašto napušta SRS[3]:

Ja sam se rodio kao radikal i umreću kao radikal. Ne radi se tu o ideološkom sukobu, niti o odustajanju od izvornih principa SRS-a. Kada biste me pitali da li bih sada dao život za Šešelja, dao bih, i sada i uvek. Ali, ako treba da biram između Šešelja i Srbije, ipak biram Srbiju.

U decembru 2010. godine, izjavio je da postoje nesporazumi između njega i rukovodstva Srpske napredne stranke.[4] Da takvi nesporazumi postoje, bilo je očigledno nakon Delićeve izjave da generala Ratka Mladića ne bi isporučio Haškom tribunalu, čak ni kada bi bio ministar odbrane, komentarišući tako jednu izjavu predsednika SNS Tomislava Nikolića. Krajem februara 2011. godine, saopštio je da napušta Srpsku naprednu stranku i vratio se u članstvo Srpske radikalne stranke.[5][6] U stranci je bio član Centralne otadžbinske uprave i kao kandidat radikala ponovo je izabran za narodnog poslanika 2016. godine.

Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, kada Srpska radikalna stranka nije prešla cenzus, zajedno sa potpredsednikom stranke Nemanjom Šarovićem je ušao u sukob sa predsednikom Vojislavom Šešeljom, usled čega su isključeni iz članstva. Ubrzo su osnovali "Pokret Ljubav Vera Nada", čiji je Šarović predsednik, a Delić je bio zamenik predsednika.[7] U januaru 2022. objavljeno je da je napustio pokret "Ljubav vera nada" i osnovao pokret "Nema nazad – iza je Srbija"[8] sa kojim je nastupio na opštim izborima u Srbiji 2022. u koaliciji NADA čiji je bio nosilac izborne liste na parlamentarnim izborima.

Unapređenja u činove[uredi | uredi izvor]

Potporučnik Potpukovnik Pukovnik General-major
1977. 1991/1992. 1994/1995. 1999.

Privatni život, bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Sahrana generala Delića na groblju Orlovača u Beogradu

Bio je oženjen i imao je tri ćerke. Deliću je 2010. godine otkriven rak debelog creva od kojeg je operisan, međutim došlo je do nekoliko recidiva bolesti i bio je 11 puta na operacionom stolu tokom dvanaestogodišnje borbe sa opakom bolešću. Metastaze su se u narednih 12 godina proširile na ostale organe (limfne žlezde, jetru, pluća i pankreas). Nakon pokušaja da se prebaci na lečenje u Rusiji, bolest je otišla predaleko i bilo je prekasno, a zbog Ukrajinske krize došlo je do poteškoća sa putovanjem i general Delić je preminuo u Moskvi posle duge i teške bolesti 23. avgusta 2022. godine u 66. godini života.[9][10][11] Sahranjen je uz vojne počasti 30. avgusta 2022. godine na beogradskom groblju Orlovača.[12] Opelo je služio vikarni episkop hvostanski i novoizabrani episkop zapadnoevropski Justin uz sadejstvo vikarnog episkopa mohačkog Damaskina.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Uloga vojske u revoluciji
  2. ^ „Predmet Slobodan Milošević (IT-02-54) - svedok Božidar Delić” (PDF). Fond za humanitarno pravo. 11. jul 2005. 
  3. ^ „Reči i misli 86”. Nova srpska politička misao. 
  4. ^ „Delić: Ima nesporazuma između mene i vrha SNS”. Politika. 03. 12. 2010. 
  5. ^ „Povratak Delić iz SNS u SRS”. Politika. 28. 02. 2011. 
  6. ^ Delić ponovo radikal Večernje novosti 28. februar 2011
  7. ^ „Nemanja Šarović predstavio pokret „Ljubav, vera, nada””. Politika. 21. 09. 2020. 
  8. ^ „Delić: Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-01-31. Pristupljeno 2022-02-07. 
  9. ^ Božidar Delić zbog karcinoma 11 puta operisan, mondo.rs, 23. 8. 2022.
  10. ^ „Preminuo Božidar Delić”. rts.rs. 23. 8. 2022. 
  11. ^ „Preminuo potpredsednik Skupštine, general Božidar Delić”. Politika. 23. 8. 2022. Pristupljeno 24. 8. 2022. 
  12. ^ „SAHRANA BOŽIDARA DELIĆA: Porodica i prijatelji se opraštaju od generala”. novosti.rs. 30. 8. 2022. Pristupljeno 30. 8. 2022. 
  13. ^ „Uz vojne počasti sahranjen General Delić”. Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918. 30. 8. 2022. Pristupljeno 25. 5. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Делић&oldid=27770393”