Pređi na sadržaj

Бони и Клајд (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boni i Klajd
Filmski poster
Izvorni naslovBonnie and Clyde
Žanrkriminalistički film
biografski film
drama
RežijaArtur Pen
ScenarioDejvid Njumen
Robert Benton
ProducentVoren Bejti
Glavne ulogeVoren Bejti
Fej Danavej
Majkl Dž. Polard
Džin Hekman
Estel Parsons
MuzikaČarls Strous
Direktor
fotografije		Bernet Gafi
MontažaDede Alen
Producentska
kuća		Warner Bros. Pictures
DistributerWarner Bros.-Seven Arts
Godina1967.
Trajanje111 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
IMDb veza

Boni i Klajd (engl. Bonnie and Clyde) je američki biografski Tehnikolor neonoar film iz 1967. godine, koji je režirao Artur Pen, sa scenarijom Dejvida Njumana i Roberta Bentona,[1] baziran na životu i smrti američkih kriminalaca Klajda Beroua i Boni Parker.[2] Naslovne uloge tumače Fej Danavej i Voren Bejti.

Smešten tokom Velike depresije i poznat po svom krvavom kraju i odraslom pristupu tematici zločina u Americi, Boni i Klajd se smatra seminalnim filmom američkog kanona i, zajedno sa filmovima Diplomac i Goli u sedlu, jednim od začetnika Novog Holivuda.[3][4][5] Reakcije savremenih kritičara bile su pretežno negativne, delom kao reakcija na nasilje koje je prikazano na filmu. Uprkos tome, film je bio nominovan za deset Oskara od kojih je kasnije osvojio dva, Oskara za najbolju sporednu glumicu i Oskara za najbolju fotografiju.[6][7][8]

Mišljenja današnjih kritičara su univerzalno pozitivna i Boni i Klajd se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena.[9][10]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1934 u Teksasu, u doba Velike depresije, konobarica Boni Parker (Fej Danavej) upoznaje sitnog kriminalca Klajda Beroua (Voren Bejti), kada on neuspešno pokuša da ukrade automobil Bonine majke. Neimpresionirana Klajdovim visokim pričama o njegovom kriminalnom životu, Boni izaziva Klajda da upotrebi njegov pištolj, što ovaj i čini, pljačkajući bakalarnicu pred njom. Nakon pljačke, Boni i Klajd beže sa mesta zločina, nakon čega Boni pokušava da inicira seksualni odnos, ali je Klajd odbija, priznajući joj da je impotentan. Nezadovoljna svojim monotonim životom na ivici siromaštva, Boni odlučuje da se pridruži Klajdu u budućim pljačkama, nadajući se da će uspeti da se obogati sa njim.

Njih dvoje počinju da pljačkaju prodavnice i banke, a ubrzo im se pridružuje i dečak K. V. Mos (igra ga Polard) koji postaje član bande Boni i Klajda.[11] Posle nekog vremena pridružuju im se Klajdov brat Bak (koje igra Hekman) i njegova supruga Blanš (koju glumi Parsons), koja se jedina protivi takvom životu. Ubrzo, članovi bande Berou postaju poznati, a policija ih neprestano juri, ali uvek uspevaju da pobegnu. Međutim, jednom upadaju u zamku i Bak je smrtno pogođen u pucnjavi, dok je Blanš teško ranjena i oslepljena. Iako uspevaju da pobegnu, sutradan ih policija pronalazi i Bak je ubijen u pucnjavi, Blanš je zarobljena, dok su Boni i Klajd ranjeni u ruke. Mos ih vodi u kuću svog oca, koji ne želi da njegov sin živi takvim životom. U međuvremenu, tokom ispitivanja Blanš, policija saznaje Mosov identitet i njegov otac se slaže sa policijom da preda Boni i Klajda. Kada Boni, Klajd i Mos odu u kupovinu u grad, Mos se krije i vraćaju se njegovoj kući bez njega. Inače, dočekuje ih Mosov otac i uvlači ih u zamku, gde policija ubija Boni i Klajda tokom zasede, u blizini Gibslanda, Bjenvil, Luizijana.[12]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glavne uloge[uredi | uredi izvor]

Sporedne uloge[uredi | uredi izvor]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Voren Bejti u početku nije imao nameru da tumači naslovnu ulogu Klajda Beroua. Bejti je otkupio scenario filma od njegovih pisaca Dejvida Njumana i Roberta Bentona i time postao izvršni producent filma.[16] Za ulogu Klajda, Bejti je želeo da kastuje kantautora Boba Dilana, dok je za ulogu Boni Parker, želeo da kastuje svoju stariju sestru, glumicu Širli Maklejn.[17][18] Pored Širli, za ulogu Boni su još razmatrane Su Lajon, Kerol Linli, Džejn Fonda, Tjuzdej Veld, Šeron Tejt, En-Margret, Šer i Natali Vud.[19] Bejti je na kraju kastovan u ulogu Klajda zbog pritiska producenata iz producentske i distributivne kuće Warner Bros. (predvođenih od strane Džeka Vornera) koji su smatrali da bi Bejti privukao veću pažnju kao vodeći glumac nego kao producent, pozivajući se na njegove ranije holivudske uspehe kao što je film Sjaj u travi.[20]

U uži izbor za ulogu Boni Parker su ušle Natali Vud, Lezli Keron, Tjuzdej Veld i Su Lajon. Kada je bio kastovan u ulogu Klajda, Bejti je želeo da Natali Vud tumači Boni, želeći da istovremeno obnovi romansu između njih dvoje koja se razvila tokom snimanja filma Sjaj u travi ali koja se okončala ubrzo nakon toga. Među protivnicima ovog kastovanja našli su se producenti kuće Warner Bros, Artur Pen i režiser Sidni Polak koji je u to vreme sarađivao sa Vudovom na filmu Prokleti posed.[21]

Lezli Keron je bila u vezi sa Bejtijem u vreme kastovanja filma. Njena nemogućnost da glumi Boni Parker je dovela do njihovog raskola. Tjuzdej Veld je zamalo kastovana kao Boni, ali je bila trudna i nije mogla da snima dugo po teksaškoj vrućini.[22]

Su Lajon se proslavila par godina ranije u naslovnoj ulozi Lolite u filmu režisera Stenlija Kjubrika, i bila je izbor producenata kompanije Warner Bros. pre nego što je Fej Danavej preporučena od strane Artura Pena, koji ju je primetio par godina ranije dok je glumila u predstavi Hoganova koza.[23] Pen je uspeo da ubedi Bejtija i producente iz Vornera da je Fej savršena za ulogu Boni kada je od Eliota Silverstina dobio, u tom trenutku neobjavljene, kadrove iz filma Dešavanje. Kastovanju Danavejove su se protivili scenaristi filma Njuman i Benton.[24] Danavejova je bila kastovana pod uslovom da izgubi jedanaest kilograma za tu ulogu.[25] Uloga Boni Parker je bila njena prva velika filmska uloga.[26]

Uloga taoca Judžina Grizarda bila je filmski debi glumca Džina Vajldera.[27][28] Majkl Dž. Polard i Džin Hekmen bili su preporuke režisera Artura Pena. Pen je bio upoznat sa Polardom zbog njegove uloge u filmu Rusi dolaze, Rusi dolaze Normana Džuisona, a sa Hekmenom zbog njegove uloge u filmu Lilit o kojoj je rekao da je bila: „jedna od retkih dobrih stvari u vezi tog filma”.[29]


O postavi filma, Estel Parsons, koja je tumačila ulogu Blanš Berou, rekla je:

„Moj utisak je bio da su ovo bili ljudi kojima prosto nije išlo. Manje-više je bilo kao da smo snimali nezavisni film. Mislim, Džin nije imao nešto mnogo uloga, ja nikad nisam snimala film ranije, Voren i Artur su radili onaj film Miki jedan tako da i njima nije nešto išlo... i Fej nije bila ni u čemu pre, barem ni u čemu što su ljudi videli.”[30][31]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Pisanje i prodaja scenarija[uredi | uredi izvor]

Scenario za film Boni i Klajd napisali su pisci Dejvid Njuman i Robert Benton i on je bio njihov debitantski rad. Njuman i Benton su se upoznali početkom šezdesetih godina dvadesetog veka dok su obojica radili za magazin Eskvajer (engl. Esquire), Njuman kao urednik magazina,[32] a Benton kao umetnički direktor.[33] Dvojac je odlučio da se posveti pisanju scenarija nakon što su zajedno pogledali film Do poslednjeg daha, debitantski rad Žan-Lika Godara.[34] Pored Godara, inspiracije za pisanje scenarija bili su filmovi Fransoe Trifoa koji su bili deo Francuskog novog talasa i filmovi američkih režisera Orsona Velsa, Hauarda Hoksa i Džona Forda.[35][36][37]

Pisanju scenarija je prethodio članak u magazinu Eskvajer, Nova sentimentalnost (engl. The New Sentimentality), napisan od strane Njumana i Bentona, koji je kao svoj cilj imao da sažme promenu kulture šezdesetih i nastanak kontrakulture (delom kao reakcija na nasilje Vijetnamskog rata) kao i njen uticaj na popularne medije.[38][39] Tokom istraživanja za ovaj članak, Njuman i Benton su naleteli na knjigu Dani Dilindžera (engl. The Dillinger Days) koja je, pored teksta o Džonu Dilindžeru sadržala i kratki tekst o Boni i Klajdu.[40][41] Smatravši da Boni i Klajd predstavljaju dobar primer kontrakulture i „Nove sentimentalnosti”, Njuman i Benton su ih izabrali da budu protagonisti svog prvog filma.[42][43] Benton, koji je odrastao u Teksasu tridesetih godina dvadesetog veka je o izboru junaka rekao:

„Svi su znali nekoga ko ih je upoznao ili video, i deca su išla na žurke za Noć veštica obučeni kao Boni i Klajd. Oni su bili veliki, veliki narodni heroji.”[44][45]

O temama koje su prisutne u scenariju, Benton je rekao: „[film je bio] u stvari o Vijetnamu... u stvari o Liju Harviju Osvaldu, u stvari o brutalnosti policije.”[46][11] Željeni ton filma, Benton i Njuman su postigli slušajući američku kantri pesmu Foggy Mountain Breakdown, koja je kasnije iskorišćena za muziku filma.[47]

U februaru 1966. godine, Voren Bejti je postao zainteresovan za scenario filma Boni i Klajd i ubrzo ga je otkupio od Bentona i Njumana za sedam i po hiljada američkih dolara. Njegova kompanija, Tatira, je kasnije platila Bentonu i Njumanu 75 hiljada američkih dolara za dalji scenaristički rad i dopune.[37]

Odabir režisera[uredi | uredi izvor]

Pošto su Benton i Njuman bili pretežno pod uticajem filmova Fransoa Trifoa pri pisanju filma (veliki uticaj na ton filma Boni i Klajd bili su Trifoini filmovi Pucajte na pijanistu i Žil i Džim[48]), i zato što su, po njihovim rečima, kreirali „američki film Francuskog novog talasa”, njihova prva želja pri odabiru režisera (i time indirektno i finansijera filma) bio je Fransoa Trifo. Scenario za film je uručen Trifou direktno od strane Bentonove i Njumanove bliske prijateljice Helen Skot koja je predvodila Kancelariju za francuske filmove u Njujorku.[49] Trifo je bio oduševljen scenarijom za film ali je morao da odustane od režije filma, delom zbog njegovog neznanja engleskog jezika, delom zbog problema sa rasporedom snimanja za film Farenhajt 451.[50] Uprkos tome, Trifo je predložio da se dvojac obrati Žan-Liku Godaru, i prosledio mu je njihov scenario.[51][52] Trifo je kasnije, u intervjuu za francuski magazin L'Express tvrdio da su razlozi za odbijanje filma bili drugačiji: „Scenario je bio dobar, ali uopšte ne moj tip. Čudno je to reći, ali ja ne volim gangstere.”[53]

Godar je, slično njegovom sunarodniku Trifou, bio oduševljen scenarijom za Boni i Klajd i imao je kao svoj cilj da režira film. Godar se svideo Njumanu i Bentonu kao drugi izbor, ali su se njegovom zapošljavanju protivili producenti filma. Godar je konačno napustio projekat nakon nesuglasice sa producentima oko lokacije snimanja - on je želeo da snima film u Nju Džerziju zimi, dok su producenti smatrali da je neophodno snimati film leti u Teksasu.[52] Godar je odustao od režije filma odbrusivši producentima: „ja pričam o filmovima, vi pričate o meteorologiji. Doviđenja.”[54][55]

Artur Pen, jedini američki izbor Njumana i Bentona i konačni režiser filma, odbio je snimanje filma dva puta pre nego što je na kraju konačno popustio.[56] Kada je Pen prvi put odbio film, Bejti je ponudio režiju filma, između ostalog i Vilijamu Vajleru, Sidniju Polaku i Džonu Šlesindžeru.[57]

Pen se pridružio radu na filmu po preporuci Vorena Bejtija sa kojim je sarađivao ranije na filmu Miki jedan, pod uslovom da mu Njuman i Benton dozvole da napravi neke izmene na tekstu filma.[58][59] O tome je rekao:

„Scenario za Boni i Klajd je bio veoma kompletan, veoma dovršen, od samog starta. [...] Međutim, pitao sam scenariste da rade na njemu sa mnom, kao što to obično činim, i da načine veliki broj promena, što su prihvatili. I zapravo su integrisali moje ideje u njihov scenario toliko dobro da je, kao sa Levorukim revolverašem, saradnja između mene i scenarista bila jako stvarna.”[60]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Boni i Klajd je skoro u celosti snimljen u Teksasu. Jedine scene snimljene u studiju, bile su scene u kolima, koje su snimljene u studiju kopmanije Warner Bros. koristeći sistem „pozadinske projekcije” (eng. rear-projection). Ovaj sistem je simulirao izgled automobila u pokretu, projektovanjem pokretnih slika na prozore automobila. Voren Bejti je u početku želeo da film bude snimljen u crno-belom kao njegov prethodni film Miki jedan ali je Džek Vorner odbio taj predlog i film je snimljen u boji.[61]

Klimaks filma, u kojem Boni i Klajd bivaju ubijeni od strane policije, je snimljen četiri puta u četiri različite brzine. Prva kamera je snimala sa 24, druga sa 48, treća sa 72 i četvrta sa 96 frejma u sekundi. O ovom neobičnom načinu snimanja, režiser filma Artur Pen je rekao: „Postoji trenutak u smrti kada telo ne funkcioniše više, [...] kada ono postaje objekat, [...] odvratna lepota. To je bio aspekat koji sam želeo da dobijem.”[62][63]

Kritika i prijem[uredi | uredi izvor]

Boni i Klajd je bio ekstremno kontroverzan film kada je prvi put objavljen i podelio je kritičko mišljenje. Sa jedne strane, kritičari su smatrali da je film odličan rimejk starih gangsterskih filmova kompanije Warner Bros. koji su ga inspirisali (kao što su bili filmovi Lice sa ožiljkom i Anđeli garava lica), dok su sa druge smatrali da je ekses seksa i nasilja bio previše ekstreman za prosečnog gledalaca.[64]

Kritičarka Polin Kejl ga je opisala kao: „najameričkiji film od Mandžurskog kandidata.”[65]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Lista značajnijih nagrada koje je film osvojio, ili za koje je bio nominovan:

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Nagrada Oskar[66] Nagrada Oskar za najbolji film Voren Bejti (producent) Nominacija
Nagrada Oskar za najboljeg režisera Artur Pen Nominacija
Nagrada Oskar za najboljeg glumca u glavnoj ulozi Voren Bejti Nominacija
Nagrada Oskar za najbolju glumicu u glavnoj ulozi Fej Danavej Nominacija
Nagrada Oskar za najboljeg glumca u sporednoj ulozi Džin Hekmen Nominacija
Majkl Dž. Polard Nominacija
Nagrada Oskar za najbolju glumicu u sporednoj ulozi Estel Parsons Osvojeno
Nagrada Oskar za najbolji originalni scenario Robert Benton i Dejvid Njuman Nominacija
Nagrada Oskar za najbolju scenografiju Barnet Gafi Osvojeno
Nagrada Oskar za najbolju kostimografiju Teadora van Rankl Nominacija
Nagrade Američkog udruženja filmskih montažera[67] Najbolje montažirani dugometražni film Didi Alen Nominacija
Nagrade Bodil[68] Nagrada Bodil za najbolji neevropski film Boni i Klajd (Artur Pen) Osvojeno
Nagrade BAFTA[69] Nagrada BAFTA za najbolji film Nominacija
Nagrada BAFTA za najboljeg stranog glumca Voren Bejti Nominacija
Nagrada BAFTA za najobećavajućeg početnika u glavnoj ulozi Fej Danavej Osvojeno
Majkl Dž. Polard Nominacija
Nagrade David di Donatelo[70] Najbolji strani glumac Voren Bejti Osvojeno
Najbolja strana glumica Fej Danavej Osvojeno
Nagrade Američkog udruženja režisera[71] Nagrada za izuzetno umeće u polju režije Artur Pen Nominacija
Nagrade Edgar Alan Po Nagrada za najbolji scenario Dejvid Njuman Nominacija
Nagrade Zlatni globus[72] Zlatni globus za najbolji igrani film (drama) Boni i Klajd Nominacija
Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca u igranom filmu (drama) Voren Bejti Nominacija
Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u igranom filmu (drama) Fej Danavej Nominacija
Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca u igranom filmu (drama) Majkl Dž. Polard Nominacija
Zlatni globus za najboljeg režisera Artur Pen Nominacija
Zlatni globus za najbolji scenario Dejvid Njuman i Robert Benton Nominacija
Zlatni globus za najobećavajućeg početnika u igranom filmu Majkl Dž. Polard Nominacija
Nagrade Zlatna filmska traka Zlatna filmska traka za najbolji zvuk u igranom filmu Osvojeno
Nagrade Gremi[73] Nagrada Gremi za najbolju originalnu muziku napisanu za dugometražni film ili televizijski specijal Čarls Strous Nominacija
Nagrade Lorel[74] Najbolja akciona drama Osvojeno
Najbolji ženski dramski performans Fej Danavej Osvojeno
Najbolji muški dramski performans u sporednoj ulozi Majkl Dž. Polard Nominacija
Najbolji ženski dramski performans u sporednoj ulozi Estel Parsons Nominacija

Plasiranja na listama Američkog filmskog instituta[uredi | uredi izvor]

Boni i Klajd se pojavio nekoliko puta na listama Američkog filmskog instituta. Film se prvi put pojavio na listi 100 godina AFI-ja... 100 filmova (i ponovo na obnovi liste za njenu desetogodišnjicu), a zatim i na listama 100 godina AFI-ja... 100 trilera, 100 godina AFI-ja... 100 ljubavnih priča, 100 godina AFI-ja... 100 heroja i negativaca , 100 godina AFI-ja... 100 replika i AFI-jevih 10 top 10 (u žanru gangsterskog filma).

Plasiranja na listama najboljih filmova svih vremena[uredi | uredi izvor]

Od svog objavljivanja, Boni i Klajd se pronašao na nekoliko lista najboljih filmova svih vremena različitih magazina, veb-sajtova i kritičara. Neke od tih lista su:

  • Entertainment Weekly - 48. mesto[81]
  • Time - nerangirana lista[82]
  • Total Film - nerangirana lista[83]
  • The Guardian (kategorija najbolji krimi filmovi svih vremena) - 11. mesto[84]
  • Entertainment Weekly (obnovljena lista iz 2013. godine) - 4. mesto[85]
  • The Hollywood Reporter - 99. mesto[86]
  • Džejms Bernardineli - 36. mesto[87]
  • Time Out - 99. mesto[88]
  • Rodžer Ibert (za godinu 1967.) - 1. mesto[89]

Ostali uspesi[uredi | uredi izvor]

Kongresna biblioteka Sjedinjenih Američkih Država je 1992. godine odabrala ovaj film za Nacionalni registar filmova kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan".[90] Boni i Klajd se od 2003. godine nalazi u godišnjaku 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš.[91]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Karakter Klarensa Mosa bio je kompozit baziran na dvema figurama iz stvarnog života, kriminalcima V. D. Džounsu i Henriju Metvinu koji su bili članovi bande Klajda Beroua

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Newman 1998, str. 6.
  2. ^ Biskind 2022, str. 23.
  3. ^ Estrada, Stephanie (2012-11-04). „Bonnie and Clyde (1967)”. The Young Folks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-03. 
  4. ^ Friedman 2000, str. 1.
  5. ^ Segaloff, Nat (2011). Arthur Penn: American Director. Sjedinjene Američke Države: University of Kentucky Press. str. 141. ISBN 978-0-8131-2976-1. 
  6. ^ Maširević 2008, str. 110.
  7. ^ „FilmAffinity”. FilmAffinity (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-04. 
  8. ^ „BONNIE AND CLYDE: Rethinking the Oscars”. The Cinessential (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-04. 
  9. ^ „100 Best Movies of the Past 10 Decades: Bonnie and Clyde (1967)”. Time (na jeziku: engleski). 2023-07-26. Pristupljeno 2023-11-04. 
  10. ^ „Bonnie and Clyde is ranked 80th”. The Greatest Films (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-04. 
  11. ^ a b Maširević 2008, str. 105.
  12. ^ Hirschfield 1967.
  13. ^ Newman 1998, str. 34 - 35.
  14. ^ Friedman 2000, str. 200.
  15. ^ Zelenović, Đorđe (avgust 2017). „Velikani svetskog filma: Voren Biti” (PDF). Kinoteka. 06 - 07 - 08: 32. 
  16. ^ Biskind 2022, str. 28 - 29.
  17. ^ „Warren Beatty Reveals Surprising Superstar He Replaced In 'Bonnie and Clyde'”. HuffPost UK (na jeziku: engleski). 2017-04-21. Pristupljeno 2023-11-07. 
  18. ^ Harris 2008, str. 153.
  19. ^ Mell, Eila (2005). Casting Might-Have-Beens: A Film by Film Directory of Actors Considered for Roles Given to Others. Sjedinjene Američke Države: MacFarland & Company. str. 40. ISBN 9780786420179. 
  20. ^ Friedman 2000, str. 13.
  21. ^ Harris 2008, str. 214.
  22. ^ Konda, Kelly (2017-03-01). „Looking Back: Warren Beatty and Faye Dunaway “Did Not Get Along During Bonnie and Clyde””. We Minored in Film (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-07. 
  23. ^ Hunter 1986, str. 38.
  24. ^ Newman 1998, str. 167.
  25. ^ Dunaway 1995, str. 58.
  26. ^ Friedman 2000, str. 151.
  27. ^ Friedman 2000, str. 26.
  28. ^ Bergan, Ronald (2016-08-29). „Gene Wilder obituary”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-11-05. 
  29. ^ Segaloff, Nat (2011). Arthur Penn: American Director. Sjedinjene Američke Države: University of Kentucky Press. str. 151. ISBN 978-0-8131-2976-1. 
  30. ^ Harris 2008, str. 213.
  31. ^ Biskind 2022, str. 45.
  32. ^ Friedman 2000, str. xii.
  33. ^ Harris 2008, str. 17.
  34. ^ Friedman 2000, str. 80.
  35. ^ Friedman 2000, str. 9 - 10.
  36. ^ Newman 1998, str. 13.
  37. ^ a b Biskind 2022, str. 36.
  38. ^ Benton, David Newman,Robert. „The New Sentimentality | Esquire | JULY 1964”. Esquire | The Complete Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-12. 
  39. ^ „Purveyors of New Sentimentality | Esquire | JULY 1964”. Esquire | The Complete Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-12. 
  40. ^ Friedman 2000, str. 10.
  41. ^ Totland, John (1965). The Dillinger Days. Sjedinjene Američke Države: Mayflower Paperback. 
  42. ^ Newman 1998, str. 14.
  43. ^ Harris 2008, str. 18 - 19.
  44. ^ Biskind 2022, str. 37 - 38.
  45. ^ Goldstein, Patrick (24. avgust 1997). „Blasts from the Past”. Los Angeles Times. 
  46. ^ Slocum 2001, str. 70.
  47. ^ Biskind 2022, str. 35.
  48. ^ Newman 1998, str. 15.
  49. ^ Newman 1998, str. 15 - 16.
  50. ^ Friedman 2000, str. 156.
  51. ^ Newman 1998, str. 23.
  52. ^ a b Friedman 2000, str. 11.
  53. ^ Truffaut, François (2008). François Truffaut : interviews. Džekson, Misisipi: University Press of Mississippi. ISBN 1934110132. 
  54. ^ Newman 1998, str. 24.
  55. ^ „Arthur Penn et la Nouvelle Vague | Blow up - L'actualité du cinéma (ou presque) | Cinéma | fr - ARTE”. web.archive.org. 2015-01-05. Arhivirano iz originala 05. 01. 2015. g. Pristupljeno 2023-12-01. 
  56. ^ Segaloff, Nat (2011). Arthur Penn: American Director. Sjedinjene Američke Države: University of Kentucky Press. str. 144 - 148. ISBN 978-0-8131-2976-1. 
  57. ^ Segaloff, Nat (2011). Arthur Penn: American Director. Sjedinjene Američke Države: University Press of Kentucky. str. 143. ISBN 978-0-8131-2976-1. 
  58. ^ Newman 1998, str. 24 - 26.
  59. ^ Friedman 2000, str. 12.
  60. ^ Newman 1998, str. 165.
  61. ^ Friedman 2000, str. 25 - 26.
  62. ^ Maširević 2008, str. 107-108.
  63. ^ Bouzeureau, Laurent (2000). Ultra Violent Movies. Njujork: Citadel Press. str. 7. 
  64. ^ Friedman 2000, str. 255.
  65. ^ Kael, Pauline (1967-10-13). „The Frightening Power of “Bonnie and Clyde””. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2023-12-06. 
  66. ^ „1968 | Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences”. www.oscars.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  67. ^ Meuel, David (2016). Women Film Editors: Unseen Artist of American Cinema. Sjedinjene Američke Države: MacFarland and Company. ISBN 1476662940. 
  68. ^ „1968 – Bodilprisen” (na jeziku: danski). Pristupljeno 2023-12-04. 
  69. ^ „Film in 1968 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 2023-12-04. 
  70. ^ „FilmAffinity”. FilmAffinity (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-04. 
  71. ^ „Awards / History / 1967”. www.dga.org. Pristupljeno 2023-12-07. 
  72. ^ „Golden Globes, USA (1968)”. IMDb. Pristupljeno 2023-12-07. 
  73. ^ „Charles Strouse | Artist | GRAMMY.com”. grammy.com. Pristupljeno 2024-03-02. 
  74. ^ „Laurel Awards (1971)”. IMDb. Pristupljeno 2024-03-02. 
  75. ^ „AFI’S 100 YEARS…100 MOVIES — 10TH ANNIVERSARY EDITION”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  76. ^ „AFI’s 100 YEARS…100 PASSIONS”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  77. ^ „AFI’s 100 YEARS…100 PASSIONS”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  78. ^ „AFI’s 100 YEARS…100 HEROES & VILLAINS”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  79. ^ „AFI’s 100 YEARS…100 MOVIE QUOTES”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  80. ^ „AFI’s 10 TOP 10”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-01. 
  81. ^ „The 100 Greatest Movies of All Time - Entertainment Weekly”. www.filmsite.org. Pristupljeno 2023-12-06. 
  82. ^ „Is Full List one of the All-TIME 100 Best Movies?”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2023-12-06. 
  83. ^ „100 Greatest Movies Of All Time | TotalFilm.com”. web.archive.org. 2013-12-22. Arhivirano iz originala 22. 12. 2013. g. Pristupljeno 2023-12-06. 
  84. ^ Clarke, Cath (2010-10-17). „Bonnie and Clyde: No 11 best crime film of all time”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-12-06. 
  85. ^ „The 100 All-Time Greatest Movies of All Time - Entertainment Weekly 2013”. www.filmsite.org. Pristupljeno 2023-12-06. 
  86. ^ Staff, T. H. R. (2014-06-25). „Hollywood’s 100 Favorite Films”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-06. 
  87. ^ Berardinelli, James. „Specials”. Reelviews Movie Reviews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-06. 
  88. ^ „100 Best Movies of All Time That You Should Watch Immediately”. Time Out Worldwide (na jeziku: engleski). 2023-11-08. Pristupljeno 2023-12-06. 
  89. ^ Ebert, Roger. „The Best 10 Movies of 1967 | Roger Ebert | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-06.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  90. ^ „Bonnie and Clyde”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2023-12-01. 
  91. ^ „1001 Movies You Must See Before You Die (All Editions Combined) - Page 13”. List Challenges. Pristupljeno 2023-12-01. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бони_и_Клајд_(филм)&oldid=27471908”