Borba na Kurtovom kamenu
| Borba na Kurtovom kamenu | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 srpski četnici |
 bugarske komite | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
vojvoda Marinko Aleksić vojvoda Stevan Nedić vojvoda Rade Radivojević |
vojvoda Penčo Konstantinov† vojvoda Goga Acev† vojvoda Dačev†[1] vojvoda Blaže Birinčev | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 3 čete | 80 komita | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| bez mrtvih, mrtav bar 1 srpski civil |
17 mrtvih komita[2] (23 mrtvih komita)[3] | ||||||||||
| decimiranje bugarskih komita | |||||||||||
Pošto je tokom 1905. i početkom 1906. godine izgubila znatan broj svojih sela u Prilepskoj kazi (sela Magarci, Krapa, Gostiražnja, Slepča, Zrze, Riljevo, Nebregovo, Prisat, Dupjačani, Drenovac, Ropotovo, Dabnica, Dolganci i Sekirci), bugarska organizacija je rešila da ih povrati u svoje okrilje. Povoljnije okolnosti za bugarski Makedonski komitet bile su oslabljenost srpskih četa i nesrećna situacija u zapadnom Povardarju posle napuštanja dužnosti od strane Nikole Jankovića i Dušana Dimitrijevića. Da bi svoju odluku lakše sproveo u delo Komitet je osudio na smrt 53 srpska prvaka iz navedenih sela.
Na Đurđevdan (6. maja 1906) prešao je iz Bugarske potporučnik Konstantinov sa 22 komita predviđenih za zapadno Povardarje, a tokom maja prispelo je još 12 komita, uz već prisutnih 12 to je bila jezgro od 43 komite. Pored toga broja angažovali su se i seljaci iz Veleške kaze, tako da je ova združena četa imala oko 80 ljudi. Njihove vojvode bile su Konstantinov, Goga Acev, Dačev i, prema izveštaju konzula Stanojevića, Blaže Birinčev.
Borba kod Krape[uredi | uredi izvor]
Kao prvo mesto koje će Bugari napasti bilo je selo Krapa (rodno selo vojvode Trenka Rujanovića). Tu je trebalo da likvidiraju srpske prvake Kona Apostolovića, njegovog sina sveštenika Tasu Konevića, Dima Damjanovića-Vojču i Stojana Momirovića. Napad na Krapu započeo je noći 8. jula 1906. i koncentrisan je na kuću popa Tase. Njegovom energičnom odbranom iz nezapaljenog dela kuće, kojoj su se prikupljivali i naoružani Krapljani, napad Bugara je odbijen. Komitadžije su jedino uspele da zapale još jednu kuću i dve plevnje, što je učinjeno pre nego što su seljaci organizovali odbranu. Pošto napad na Krapu nije uspeo Bugari su se u zoru povukli. Sa sobom su nosili jednog smrtno ranjenog komita. Vraćajuči se iz Krape sreli su jednog starog vodeničara i ubili ga.
Srpska zaseda na Kurtovom kamenu[uredi | uredi izvor]
Zahvaljujući snalažljivosti popa Tase, blagovremeno su obaveštene obližnje srpske čete Marinka Aleksića-Maše, Stevana Nedića-Đele i Rada Radivojevića (poznat i kao Dušan Vardarski). Bugarskoj četi postavljena je dvostruka zaseda na planini Dautici, kod lokaliteta Kurtov kamen. Borba je otpočela u popodnevnim časovima tako što su Bugari bili prošušteni kroz prvu zasedu. Sa druge zasede dočekani su paljbom i tako pali u unaskrsnu vatru. Pucnjava je trajala oko dva i po časa i okončana u sumrak. Poginulo je 17 Bugara, među kojima i vojvode Konstantinov i Goga Acev. Veći broj je ranjen i mnogi od njih su se spasili bekstvom u planinu. Uhvaćen je ranjeni komita Nikola Hristov iz sela Kristuš u Đevđelijskoj kazi, koji je prepoznao poginule bugarske vojvode.[4] Zaplenjeno je pet manliherovih pušaka (jedna polomljena), dva naganova revolvera, dvogledi i nešto druge opreme (četna arhiva). Plen bi bio veći da srpske čete nisu morale što pre da napuste poprište.
Prema izveštaju učitelja Nikole Dimitrijevića od 24. jula 1906. (Stanojevićev izveštaj je 8 dana stariji), turska vojska je na Kurtovom kamenu dva dana posle borbe našla leševe od 23 komitadžije, zajedno sa stvarima koje četnici nisu našli. Turci navode da je među poginulima bio i treči bugarski vojvoda-Dačev. Pogibije se spasao bugarski podvojvoda Arsa Lokvičanac, koji je sa trojicom komita krenuo drugim putem za selo Oreš, radi obezbeđivanja večere za četu.[5][6]
Pokušaj bugarske odmazde[uredi | uredi izvor]
Pogibija bugarske čete ozlojedila je Bugare i oni su odlučili da se osvete Srbima. 20. jula 1906, pre podne, nekoliko plaćenika angažovanih izvan Prilepa pokušalo je da ubije prilepske Srbe Ivana Džambazovića i Velju Ančevića. U pucnjavi Velja je ranjen u nogu, dok je Ivan ubio jednoga i teško ranio drugoga. Zahvaljujući turskom zapatiji Aliji Čiki i vojnicima, koji su sakrili Ivanove i Veljine revolvere, svedočili su u njihovu korist. Ivan je brzo osvobođen dok je Velja bio zadržan u zatvoru za vreme istrage. Bitoljski odbor je Aliji i vojnicima dodelio izvesnu novčanu nagradu.[7]
Rezultat[uredi | uredi izvor]
Velika pogibija bugarskih komita na Kurtovom kamenu primorala je makedonski komitet, da za duže vreme odloži ulazak u srpska sela prilepske oblasti, i da se izvesno vreme uzdrži od izvršenja smrtnih kazni nad viđenijim Srbima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vladimir Ilić: Srpska četniča akcija 1903-1912, str. 93-94 (2006)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ prema izveštaju Turaka
- ^ po izveštaju konzula Svetislava Stanojevića
- ^ po izveštaju Turaka koji su mrtve komite našli
- ^ Izveštaj Svetislava Stanojevića
- ^ AS, MIDS,KuS,F.46,PP br 530-532, Svetislav Stanojević Nikoli Pašiću
- ^ S.Krakov:Krvave borbe, str. 163-164
- ^ AS,MIDS,IoV,No 497,Nikola Dimitrijević Bitoljskom odboru
