Borivoj Lazić
| Borivoj Lazić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. avgust 1939. |
| Mesto rođenja | Pomijača, Srbija |
| Datum smrti | 4. april 2015. (75 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Naučni rad | |
| Institucija | Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Poznat po | dekan ETF Beograd |
| Nagrade | počasni član ETRAN-a od 2013. |
Borivoj Ž. Lazić (Pomijača kod Loznice, 1. avgust 1939 – Beograd, 4. april 2015) bio je srpski naučnik i redovni profesor ETF u Beogradu (u penziji od 30. septembra 2004).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Borivoj Ž. Lazić je rođen 1. avgusta 1939. godine u selu Pomijača, opština Loznica. Osnovnu školu završio u Tekerišu 1954, a Gimnaziju u Šapcu 1958, sa odličnim uspehom. Diplomirao je na ETF u Beogradu 1963, a magistrirao 1970. i doktorirao 1979. na istom fakultetu. Bio je zaposlen na ETF Beograd od 1964. do penzije 2004. godine. Najpre je izabran za asistenta na Katedri za tehničku mehaniku 1964, a zatim za predavača za Logičko projektovanje 1972, za docenta za Računarsku tehniku i informatiku 1980, za vanrednog profesora 1987. i za redovnog profesora 2003. na Katedri za RTI na Elektrotehničkom Fakultetu Beograd. Umro je 4. aprila 2015.
Nastava[uredi | uredi izvor]
Na osnovnim studijama prof. Lazić je predavao predmete: Osnove računarske tehnike, Organizacija i Arhitektura računara, Operativni sistemi, Programabilni industrijski kontroleri i Lokalne računarske mreže. Držao je i postdiplomsku nastavu na ETF Beograd i predavanja na Vojnotehničkoj akademiji u Žarkovu (od 1966). Takođe je kao profesor predavao na ETF Skoplje, Priština, Podgorica i Niš. Osim toga, išao je kao spoljni saradnik: u Institut Mihajlo Pupin od 1972- 1974. i 1979- 1983, u Institut „Lola Ribar“ od 1984- 1988, i u DP „Informatika“ a.d. od 1989-1996.
Publikacije[uredi | uredi izvor]
Publikovao je 38 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i na stručnim konferencijama. Autor je dva univerzitetska udžbenika („Logičko projektovanje računara“ 1994. i „Prekidačke mreže“ 2006) i Zbirke rešenih zadataka iz log.projektovalja 1991. i 1995. (kao koautor), izdanje Akademska Misao Beograd. Učestvovao je u 16 velikih projekata RZNS, a u devet je bio rukovodilac.
Članstvo u udruženjima i funkcije[uredi | uredi izvor]
- Izabran je 1997. za člana Međunarodne Akademije za telekomunikacije u Moskvi.
- Bio je prodekan i dekan i predsednik Saveta ETF, član Skupštine Univeziteta Beograd, šef Katedre za RTI ETF itd.
- Za dekana ETF biran je pet puta (1991-1998. i ponovo 2000-2002). Bio je predsednik Saveta Univerziteta Beograd 2002-2004.
- Bio je član Upravnih Odbora: RTB- Bor (od 2000-2001), Telekom Srbija (2001-2004), IRITEL (od decembra 2006), Univerzitetska biblioteke Beograd, SEŠ „N. Tesla“ i Delta Banke, kao i član Naučnog veća Instituta Kirilo Savić (od 1996).
- Član je Predsedništva Društva za ETRAN od 1993. i šef RTI sekcije, a izabran za počasnog člana ETRAN-a od 2013.[1]
- Član Redakcije časopisa „Vojno- tehnički glasnik“ od 1994. i časopisa „Praksa“ od 1995.
- Bio je predsednik Odbora za nauku i tehnologiju Privredne komore Beograda i član njenog žirija za nagrade Dr i Mr radova od 1992
- Član Odbora za elektrotehniku RMNT od 1990. do 2000. i član Saveta Matematičkog Fakulteta u Beogradu.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Naših pedeset godina, urednici: Dušan Drajić i Božidar Stanić, str. 9.43/44, Izd. Elektrotehnički fakultet, Beograd 2003.
- Razvoj računarstva u Srbiji, Dušan Hristović, časopis Flogiston, br.18/19, str. 89-105, Izd. MNT-SANU, Beograd 2010/2011.
- Hronika digitalnih decenija, urednici knjige : D. B. Vujaklija i Nikola Marković, str. 25-36, izd. DIS, IMP i PC-press, Beograd 2011.
