Boris ІІІ od Bugarske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boris ІІІ od Bugarske
Boris ІІІ
Lični podaci
Datum rođenja(1894-01-30)30. januar 1894.
Mesto rođenjaSofija, Kraljevina Bugarska Kneževina Bugarska
Datum smrti28. avgust 1943.(1943-08-28) (49 god.)
Mesto smrtiSofija, Kraljevina Bugarska
GrobRilski manastir
Porodica
SupružnikĐovana Savojska
PotomstvoMarija Luiza, Simeon II od Bugarske
RoditeljiFerdinand I od Bugarske
Marija Luiza Burbon-Parmska
DinastijaGrb dinastije Saks-Koburg-Vetin Saks-Koburg
kralj Bugarske
Period3. oktobar 1918 — 28. avgust 1943.
PrethodnikFerdinand I od Bugarske
NaslednikSimeon II od Bugarske

Monogram Borisa III od Bugarske

Boris III, puno ime Boris Klemens Robert Marija Pius Ludvig Stanislaus Ksaver (Sofija, 30. januar 1894 — Sofija, 28. avgust 1943) bio je poslednji bugarski kralj (1918—1943), sin kralja Ferdinanda I koji je abdicirao u njegovu korist nakon poraza Bugarske u Prvom svetskom ratu.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Sofiji 30. januara 1894. Primio je pravoslavlje još kao dečak, a posle završene gimnazije dobio je diplomatsko-vojno obrazovanje.[1] Prvi put se sreo sa srpskim prestolonaslednikom Aleksandrom u Sofiji 1912, prilikom proslave svog punoletstva. Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata učestvovao je kao oficir za vezu na frontovima u vojsci; potpukovnik (1916), general-major (1918).

Stupio je na presto posle abdikacije svog oca Ferdinanda, što je bila posledica poraza Bugarske u Prvom svetskom ratu. Kao i njegov otac imao je dvostruku titulaciju. Na međunarodnom polju bio je priznat za kralja, a u bugarskoj državi za cara. Tokom vlada Aleksandra Stambolijskog i Bugarskog zemljoradničkog narodnog saveza trudio se da sačuva monarhističko uređenje bugarske države. Tokom tridesetih godina postepeno je uklanjao političare i oficirske organizacije sa političke scene i preuzimao punu kontrolu nad državnom politikom.[2][3][4]

Prvi put je pregovarao sa kraljem Aleksandrom o bugarsko-srpskom izmirenju i bugarsko-jugoslovenskoj saradnji tokom 1927. godine. Ova politika je obnovljena tokom 1933, i omogućila je paralelni razvoj jugoslovensko-bugarskih odnosa sa procesom formiranja Balkanske antante. Naglo je zamrla posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju, koji je izvršio pripadnik VMRO mihajlovista Veličko Dimitrov Kerin. Politika je obnovljena od strane namesnika kneza Pavla Karađorđevića i Milana Stojadinovića, te prihvaćena od strane kralja Borisa i Georgi Ivanova Kjoseivanova.[5][6][7][8][9][10]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
8. Ferdinand od Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Princess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
4. Avgust od Saks-Koburg-Gota i Kohari
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ferenc Jozef Kohari de Čabrag
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Antonija Kohari de Čabrag
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maria Antonia of Waldstein-Wartenberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Ferdinand I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Luj Filip II, vojvoda od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
10. Luj-Filip I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Louise Marie Adélaïde de Bourbon-Penthièvre
 
 
 
 
 
 
 
5. Klementina od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ferdinand I od Dve Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija Amalija od Dve Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marija Karolina Austrijska
 
 
 
 
 
 
 
1. Boris ІІІ od Bugarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Karlo II, vojvoda od Parme
 
 
 
 
 
 
 
12. Karlo III, vojvoda od Parme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Teresa of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
6. Robert I, vojvoda Parme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Charles Ferdinand, Duke of Berry
 
 
 
 
 
 
 
13. Princess Louise Marie Thérèse of France
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Princess Caroline Ferdinande Louise of the Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Lujza od Burbon-Parme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Franc I od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
14. Ferdinand II od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marija Izabela od Španije
 
 
 
 
 
 
 
7. Princess Maria Pia of Bourbon-Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Karl od Austrije, vojvoda od Tešena
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Tereza od Austrije (1816—1867)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Henrijeta od Nasau-Vajlburga
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Đovana Savojska
13. novembar 1907. 26. februar 2000.

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja supružnik
Princeza Marija Lujza 13. januar 1933. Karl od Lajningena; Bronislav Hrobok
Simeon II od Bugarske
16. jun 1937. Margarita Gomez-Asebo i Sehuela

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „→ Борис III”. Српска породична енциклопедија. Књ. 4 (na jeziku: (jezik: srpski)). Народна књига & Политика НМ. 2006. str. 120. ISBN 978-86-331-2733-2. „Борис III пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (1894-1943), последњи бугарски краљ (1918-43), син Фердинанда Кобурга...” 
  2. ^ Nedev, Nedю (2009). Car Boris III. Dvorecъt i taйniяt kabinet. Plovdiv: IK "Hermes". ISBN 978-954-26-0749-6. 
  3. ^ Gotje, Gi (2002). Orlovi i lavovi. Istorija balkanskih monarhija (1817-1974). Beograd: Paideia. ISBN 86-7448-161-2. 
  4. ^ Popov, Dimitar Petrov; et al. (2008). Istorija Bugarske. Beograd: Clio. ISBN 978-86-7102-305-4. Arhivirano iz originala 09. 08. 2021. g. Pristupljeno 09. 08. 2021. 
  5. ^ Gligorijević, dr Branislav (2010). Kralj Aleksandar Karađorđević u evropskoj politici (drugo izd.). Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-16566-4. 
  6. ^ Ristić, Ivan (2017). Bugarska u politici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: (1919-1929). Doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet. 
  7. ^ Skutunov, Kosta Georgiev (2004). Burni vremena: car Boris III otblizo. Sofiя: IK "Sineva". ISBN 9549983439. 
  8. ^ Mićić, Srđan (2012). „Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars”. Bъgariя i Balkanite v sferata na evropeйskite vliяniя prez XIX – XXI vek. Sbornik statii: 217—230. 
  9. ^ Marković, Dušan; Mićić, Srđan (2017). „Susreti kralja Aleksandra i kralja Borisa od septembra do decembra 1933. godine”. Tokovi istorije. 1: 175—198. 
  10. ^ Avramovski, Živko (1965). „Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24. januara 1937. godine na odnose između članica Balkanskog sporazuma”. Jugoslovenski istorijski časopis. Organ Saveza društava istoričara Jugoslavije. 2: 3—21. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • „→ Boris III”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 4 (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna knjiga & Politika NM. 2006. str. 120. ISBN 978-86-331-2733-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boris ІІІ od Bugarske na Vikimedijinoj ostavi.
kralj Bugarske
(1918 — 1943)
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za vladare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_ІІІ_од_Бугарске&oldid=27739353”