Pređi na sadržaj

Boriša Simanić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boriša Simanić
U dresu juniora Crvene zvezde
Lični podaci
Puno ime Boriša Simanić
Datum rođenja (1998-03-20)20. mart 1998. (26 god.)
Mesto rođenja Ljubovija, Srbija, SR Jugoslavija
Državljanstvo Srbija
Visina 2,07 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2020. / nije izabran
Pro karijera 2014—danas
Pozicija krilo / krilni centar
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Seniorska karijera
Godine Klub
2014—2021. Crvena zvezda
2014—2015. → FMP
2017—2018. → FMP
2021—2022. Mega basket
2022—2023. Saragosa 2002
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
2020— Srbija
Medalje
Košarka
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2023. Indonezija–Japan–Filipini Srbija

Boriša Simanić (Ljubovija, 20. mart 1998) srpski je košarkaš. Igra na pozicijama krila i krilnog centra.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Mlađe kategorije[uredi | uredi izvor]

Boriša je rođen u Ljuboviji, a odrastao je u Bratuncu.[1] Prve košarkaške korake napravio je u KK Bratunac.[2]

Iz mlađih kategorija bijeljinske Budućnosti prešao je krajem 2013. godine u Crvenu zvezdu.[3] Iako godinu dana mlađi, bio je deo ekipe Crvene zvezde koja je osvojila juniorsko takmičenje Evrolige 2014. godine. Iste godine zajedno sa Aranitovićem biva izabran da bude deo Džordanovog kampa.[4]

U narednoj godini postaje standardni član prve petorke i sa ekipom se plasira na završni turnir Evrolige, osvojivši prvo mesto na Turniru „Marko Ivković” u Beogradu. Na završnom turniru su došli do finala u kom su izgubili od Reala. Istovetni uspeh je ponovio i sledeće godine, a ovoga puta u finalu gube od Barselone. Simanić je prosekom od 18 poena, 7,5 skokova, 4 asistencije i 2,8 blokada zaslužio titulu MVP turnira.[5]

FMP[uredi | uredi izvor]

Uporedo sa igranjem za juniore Crvene zvezde u sezoni 2014/15. nastupao je za prvi tim FMP-a iz Železnika, pod vođstvom trenera Milana Gurovića.

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Od sezone 2015/16. je priključen prvom timu Crvene zvezde, kod trenera Dejana Radonjića. Već na samom početku sezone je imao prilike zbog kadrovskih problema da dobije veću minutažu u Evroligi i to na gostovanju Realu u Madridu, kada je postigao 10 poena.[6] Nakon kompletiranja tima imao je nešto manju minutažu. Odmah po sticanju punoletstva, u aprilu 2016, potpisao je i prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom u trajanju od četiri godine.[7]

Posle dve godine u seniorskom pogonu Crvene zvezde, takmičarsku 2017/18. provodi na novoj pozajmici u FMP-u.[8] Usledio je povratak u Zvezdu, a najzapaženije partije u dresu beogradskih „crveno-belih” je pružao tokom mandata Milana Tomića u sezoni 2018/19.[9] Simanić je u petoj utakmici finala plej-ofa Jadranske lige, protiv podgoričke Budućnosti, doprineo osvajanju titule sa deset poena, pet skokova, tri asistencije, dve blokade i jednom ukradenom loptom.[10] Nakon ove sezone je ponovo imao smanjenu minutažu, pa je u martu 2021. godine raskinuo ugovor sa klubom.[11]

U Crvenoj zvezdi je osvojio devet seniorskih trofeja (tri titule u ABA ligi, tri prvenstva i dva kupa Srbije, jedan ABA Superkup).

Mega Sokerbet[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2021. godine je potpisao ugovor sa Mega Sokerbetom.[12]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Bio je član kadetske reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Kijevu.[13] Sledeće godine je takođe bio član kadetske selekcije koja je bila šesta, ali je on drastično popravio svoju statistiku sa prosečnih 10,2 poena i 4,3 skokova po utakmici.[14]

Na Svetskom prvenstvu 2023. godine je uvršten u sastav Srbije. U utakmici trećeg kola grupne faze protiv Južnog Sudana doživeo je tešku povredu kada ga je udario Nuni Omot pred kraj utakmice.[15] Nakon nekoliko dana podvrgnut je hitnoj operaciji u kojoj mu je odstranjen bubreg.[16] Sa reprezentacijom Srbije je osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu, uručena mu je medalja iako nije bio u mogućnosti da prisustvuje ceremoniji dodele.

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Plaketa opštine Bratunac Boriši Simaniću, preuzeo je njegov otac”. glassrpske.com. 25. 9. 2023. Pristupljeno 9. 2. 2024. 
  2. ^ Jovičić, Dejan (2023-09-10). „KK Bratunac poslao poruku Boriši Simaniću i košarkašima Srbije | Meridian Sport”. Pristupljeno 2023-09-10. 
  3. ^ „Zalog za budućnost - Zvezda dovela talentovanog gorostasa na krilnoj poziciji”. Blic. 2. 12. 2013. Pristupljeno 11. 3. 2015. 
  4. ^ „Zvezdini kadeti na Džordanovom kampu”. Blic. 7. 3. 2013. Pristupljeno 11. 3. 2015. 
  5. ^ „U18 Crvena Zvezda forward Simanic named ANGT Finals MVP” (na jeziku: engleski). www.adidasngt.com. 15. 5. 2016. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  6. ^ „Ko je mladi Simanić, svetla tačka Zvezde u Madridu”. mondo.rs. 23. 10. 2015. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  7. ^ „Simanić potpisao profesionalni ugovor sa Zvezdom”. rts.rs. 4. 4. 2016. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  8. ^ „Radanov, Simanić i Rakićević u FMP-u”. mozzartsport.com. 15. 7. 2017. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  9. ^ „Simanić: Kod Radonjića nisam igrao, sada se sve promenilo”. b92.net. 31. 12. 2018. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  10. ^ „Stvarno uvek neko iskoči”. mozzartsport.com. 23. 4. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  11. ^ „Razišli se Crvena zvezda i Boriša Simanić”. mozzartsport.com. 11. 3. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  12. ^ „BORIŠA SIMANIĆ JE NOVI IGRAČ MEGE!”. bcmegabasket.net. 6. 4. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  13. ^ „Kadeti osvojili srebrnu medalju”. vesti-online.com. 30. 8. 2013. Pristupljeno 11. 3. 2015. 
  14. ^ „Statistika na sajtu FIBA”. FIBA. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 11. 3. 2015. 
  15. ^ „Sudanac se javno izvinio za povredu Simanića: Molim se za njegovo zdravlje!”. rt.rs. 30. 8. 2023. Pristupljeno 5. 9. 2023. 
  16. ^ „KSS potvrdio: Boriši Simaniću odstranjen bubreg”. rts.rs. 4. 9. 2023. Pristupljeno 5. 9. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бориша_Симанић&oldid=27387107”