Pređi na sadržaj

Borovnice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Borovnice u različitim fazama sazrevanja. IG = nezrelo zeleno, GP = zeleno ružičasto, BP = plavo ružičasto i R = zrelo.

Borovnice su široko rasprostranjena grupa višegodišnjih cvetnih biljaka skrivenosemenica sa plavim ili ljubičastim bobicama. Klasifikovani su u podrod Cyanococcus u okviru roda Vaccinium. Vaccinium takođe uključuje brusnice, severnoameričke borovnice, evropske borovnice i borovnice Madera.[1] Komercijalne borovnice - i divlje (niski grm) i kultivisane (visoki grm) - poreklom su iz Severne Amerike. Sorte visokog grma uvedene su u Evropu tokom 1930-ih.[2]

Stablo borovnice je obično ležeći grm koje može varirati u veličini od 10 cm do 4 m u visinu. U komercijalnoj proizvodnji borovnice, vrste sa sitnim bobicama veličine graška koje rastu na niskim grmovima poznate su kao „borovnice niskog grma“ (sinonim za „divlje“), dok su poznate vrste sa krupnijim bobicama koje rastu na višim, kultivisanim grmovima, poznate kao „visoke borovnice“. Kanada je vodeći proizvođač borovnica sa niskim grmom, dok Sjedinjene Države proizvode oko 40% svetske ponude borovnice visokog grma.

Poreklo i istorija gajenja[uredi | uredi izvor]

Cvetovi na kultivisanom grmu borovnice
Sveže borovnice

Rod Vaccinium ima uglavnom cirkumpolarnu distribuciju, sa vrstama uglavnom prisutnim u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.[3] Mnoge komercijalno dostupne vrste sa engleskim uobičajenim nazivima uključujući i „borovnica“ potiču iz Severne Amerike,[4] posebno iz Atlantske Kanade, iz severoistoka Sjedinjenih Država su divlje (niske) borovnice, i nekoliko američkih država i Britanska Kolumbija za kultivisane (visoke) borovnice.[5][6] Prvi narodi Kanade su milenijumima konzumirali divlje borovnice.[5] Visoke borovnice su prvi put uzgajane u Nju Džersiju početkom 20. veka.[6][4]

Severnoameričke autohtone vrste borovnica se komercijalno uzgajaju na južnoj hemisferi u Australiji, Novom Zelandu i južnoameričkim nacijama. Kolumbijska ili andska borovnica, bere se sa samoniklih grmova i obično je dostupna lokalno.[7] Nekoliko drugih divljih grmova iz roda Vaccinium takođe proizvodi plave bobice koje se obično jedu, kao što su pretežno evropske i druge borovnice, koje na mnogim jezicima imaju ime koje se na engleskom prevodi kao „borovnica“.

Opis[uredi | uredi izvor]

Pet vrsta borovnica divlje raste u Kanadi, uključujući Vaccinium myrtilloides, Vaccinium angustifolium i Vaccinium corymbosum, koje rastu u šumama ili u blizini močvara.[8]

Divlje borovnice se razmnožavaju unakrsnim oprašivanjem, pri čemu svako seme proizvodi biljku različitog genetskog sastava, uzrokujući unutar iste vrste razlike u rastu, produktivnosti, boji, karakteristikama listova, otpornosti na bolesti, ukusu i drugim karakteristikama voća.[9] Majka biljka razvija podzemne stabljike zvane rizomi, omogućavajući biljci da formira mrežu rizoma.[9] Cvetni i lisni pupoljci se povremeno razvijaju duž stabljika biljke, pri čemu svaki cvetni pupoljak daje 5-6 cvetova i konačno plod.[9] Divlje borovnice preferiraju kiselo zemljište, rN između 4,2 i 5,2 i samo umerene količine vlage.[9] Otporne su na hladnoću u svom kanadskom području i američkoj državi Mejn.[9] Divlje (niske) borovnice imaju prosečnu zrelu težinu od 0,3 g.[9]

Kultivisane borovnice preferiraju peskovita ili glinena tla, sa plitkim korenovim sistemom koji koristi malč i đubrivo.[10] Listovi borovnice visokog grma mogu biti ili listopadni ili zimzeleni, jajasti do kopljasti, dužine 1-8 cm i širine 0,5 do 3,5 cm. Cvetovi su zvonasti, beli, bledo ružičasti ili crveni, ponekad zelenkasti.

  • Divlje borovnice u jesenjem lišću, Severna Karolina
    Divlje borovnice u jesenjem lišću, Severna Karolina
  • Dozrela borovnica
    Dozrela borovnica
  • Izbor borovnica, koji prikazuje tipične veličine bobica. Skala je označena u centimetrima.
    Izbor borovnica, koji prikazuje tipične veličine bobica. Skala je označena u centimetrima.

Plod je bobica prečnika 5-16 mm sa razgrtanom krunom na kraju; u početku su bledo zelenkasti, zatim crvenkasto-ljubičaste, i konačno jednolično plavi kada sazru.[11] Prekriveni su zaštitnim premazom od praškastog epikutikularnog voska, kolokvijalno poznatog kao "cvet".[9] Obično imaju sladak ukus kada su zreli, sa promenljivom kiselošću.[9][11] Grmovi borovnice obično donose plod usred vegetacije: na vreme sazrevanja utiču lokalni uslovi kao što su klima, nadmorska visina i geografska širina, tako da vreme berbe na severnoj hemisferi može da varira od maja do avgusta.[9][11]

Vrste[uredi | uredi izvor]

 

  • Vaccinium angustifolium (lowbush blueberry):[12][4]
  • Vaccinium boreale (northern blueberry)
  • Vaccinium caesariense (New Jersey blueberry)
  • Vaccinium corymbosum (northern highbush blueberry)[12]
  • Vaccinium darrowii (evergreen blueberry)
  • Vaccinium elliottii (Elliott blueberry)
  • Vaccinium formosum (southern blueberry)
  • Vaccinium fuscatum (black highbush blueberry; syn. V. atrococcum)
  • Vaccinium hirsutum (hairy-fruited blueberry)
  • Vaccinium myrsinites (shiny blueberry)
  • Vaccinium myrtilloides (Canadian blueberry)
  • Vaccinium pallidum (dryland blueberry)
  • Vaccinium simulatum (upland highbush blueberry)
  • Vaccinium tenellum (southern blueberry)
  • Vaccinium virgatum (rabbiteye blueberry; syn. V. ashei)[12]

Neke druge vrste Vaccinium sa plavim plodovima:

 

Borovnice, sirove
borovnice
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija240 kJ (57 kcal)
14,49 g
Šećeri9,96 g
Prehrambena vlakna2,4 g
0,33 g
0,74 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
32 μg
80 μg
Vitamin A54 IU
Tiamin (B1)
(3%)
0,037 mg
Riboflavin (B2)
(3%)
0,041 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,418 mg
Vitamin B5
(2%)
0,124 mg
Vitamin B6
(4%)
0,052 mg
Folat (B9)
(2%)
6 μg
Vitamin C
(12%)
9,7 mg
Vitamin E
(4%)
0,57 mg
Vitamin K
(18%)
19,3 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
6 mg
Gvožđe
(2%)
0,28 mg
Magnezijum
(2%)
6 mg
Mangan
(16%)
0,336 mg
Fosfor
(2%)
12 mg
Kalijum
(2%)
77 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(2%)
0,165 mg
Ostali konstituenti
Water84 g
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Kulinarska upotreba[uredi | uredi izvor]

Borovnice se prodaju sveže ili se prerađuju kao brzo zamrznuto voće, pire, sok ili sušeno voće. One se zatim mogu koristiti u raznim proizvodima široke potrošnje, kao što su želei, džemovi, pite, mafini, grickalice, palačinke ili kao dodatak žitaricama za doručak.

Džem od borovnice se pravi od borovnica, šećera, vode i voćnog pektina. Sos od borovnice je slatki sos koji se priprema koristeći borovnice kao primarni sastojak.

Vino od borovnice se pravi od bobica koje fermentišu i zatim sazrevaju; obično se koristi sorta niskog grma.

Hranljive materije[uredi | uredi izvor]

Borovnice se sastoje od 14% ugljenih hidrata, 0,7% proteina, 0,3% masti i 84% vode. Sadrže samo zanemarljive količine mikronutrijenata, sa umerenim nivoima (u odnosu na odgovarajuće dnevne vrednosti) (DV) esencijalnog dijetetskog minerala mangana, vitamina C, vitamina K i dijetetskih vlakana (tabela). Generalno, sadržaj hranljivih materija u borovnicama je nizak procenat DV (tabela). Porcija od 100 grama daje relativno nisku kalorijsku vrednost od 57 kkal sa glikemijskim opterećenjem od 6.

Fitohemikalije i istraživanja[uredi | uredi izvor]

Borovnice sadrže antocijanine, druge polifenole i razne fitonutrijente pod preliminarnim istraživanjima zbog njihovih potencijalnih bioloških efekata.[13] Većina istraživanja polifenola je sprovedena korišćenjem visokožbunaste sorte borovnice, a sadržaj polifenola i antocijana u niskožbunastim (divljim) borovnicama premašuje vrednosti koje se nalaze u visokožbunastim sortama.[14]

Kultivacija[uredi | uredi izvor]

Evropa[uredi | uredi izvor]

Borovnice visokog grma su prvi put uvedene u Nemačku, Švedsku i Holandiju 1930-ih godina, a od tada su se proširile na brojne druge zemlje Evrope.[16][17]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

U 2020. svetska proizvodnja borovnica (kombinovana niska i visoka grmlja) bila je 850.886 tona, predvođena Sjedinjenim Državama sa 35% globalne proizvodnje i Peruom sa 21%. Kanada je proizvela 146,370, Meksiko 50,293 i Španija 48,520 tona.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lisa J. Rowland; Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ur. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Arhivirano iz originala 12. 12. 2020. g. Pristupljeno 21. 9. 2020. 
  2. ^ Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ur.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. str. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Arhivirano iz originala 11. 3. 2007. g. Pristupljeno 25. 8. 2006. 
  3. ^ Lisa J. Rowland; Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ur. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Arhivirano iz originala 12. 12. 2020. g. Pristupljeno 21. 9. 2020. {{cite book}}: CS1 maint: uses authors parameter (link)
  4. ^ a b v Rodriguez-Saona, Cesar; Vincent, Charles; Isaacs, Rufus (7. 1. 2019). „Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 64 (1): 95—114. ISSN 0066-4170. PMID 30629894. doi:10.1146/annurev-ento-011118-112147. 
  5. ^ a b „Canadian blueberries”. Agriculture and Agri-Food Canada, Government of Canada. 9. 8. 2018. Arhivirano iz originala 20. 2. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  6. ^ a b „Blueberries – Celebrating 100 Years”. US Highbush Blueberry Council. 2020. Arhivirano iz originala 9. 4. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  7. ^ Foster, Steven (2012). „The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts” (PDF). Academia. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021 — preko Herbalgram. 
  8. ^ „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Arhivirano (PDF) iz originala 17. 7. 2017. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Arhivirano (PDF) iz originala 17. 7. 2017. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  10. ^ Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  11. ^ a b v Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  12. ^ a b v Plunkett, Blue J.; Espley, Richard V.; Dare, Andrew P.; Warren, Ben A. W.; Grierson, Ella R. P.; Cordiner, Sarah; Turner, Janice L.; Allan, Andrew C.; Albert, Nick W.; Davies, Kevin M.; Schwinn, Kathy E. (11. 9. 2018). „MYBA From Blueberry (Vaccinium Section Cyanococcus) Is a Subgroup 6 Type R2R3MYB Transcription Factor That Activates Anthocyanin Production”. Frontiers in Plant Science. 9: 1300. ISSN 1664-462X. PMC 6141686 Slobodan pristup. PMID 30254656. doi:10.3389/fpls.2018.01300 Slobodan pristup. 
  13. ^ „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. novembar 2015. Arhivirano iz originala 24. 10. 2019. g. Pristupljeno 25. 12. 2017. 
  14. ^ „Interspecific variation in anthocyanins, phenolics, and antioxidant capacity among genotypes of highbush and lowbush blueberries (Vaccinium cyanococcus spp.)”. J Agric Food Chem. 49 (10): 4761—7. oktobar 2001. ISSN 0021-8561. PMID 11600018. doi:10.1021/jf010653e. 
  15. ^ „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. novembar 2015. Arhivirano iz originala 24. 10. 2019. g. Pristupljeno 25. 12. 2017. 
  16. ^ Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ur.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. str. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Arhivirano iz originala 11. 3. 2007. g. Pristupljeno 25. 8. 2006. 
  17. ^ Slav, M.; Hoza, D.; Asănică, A.; University of Agronomic Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest, Bucharest, Romania (2018). „Researches on the presence and aggressivity of the blueberry root rot (Phytophthora cinnamomi) in a Dâmbovița county plantation”. Journal of Horticulture, Forestry and Biotechnology. 22 (4): 7—12.  ref.15

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боровнице&oldid=27740099”