Bojenje tekstila

Pigmenti za prodaju na pijaci u Goi, Indija

Ručno bojadisanje pamuka u savremenoj Indiji

Bojadisanje je proces dodavanja boje tekstilnim proizvodima poput vlakana, pređa i drugih tkanina. Obično se vrši u specijalnom rastvoru koji sadrži bojila i određeni hemijski materijal. Nakon bojadisanja, molekuli bojila imaju neprekinutu hemijsku vezu s molekulima vlakna. Temperatura i kontrolisanje vremena su dva ključna faktora u bojadisanju. Postoje dve glavne klase bojila: prirodna i veštačka.

Primarni izvor bojila, istorijski, generalno je bila priroda; bojila su se ekstrahovala iz životinja ili biljaka. Od sredine 19. veka, ljudi su počeli da proizvode veštačka bojila kako bi postigli širi spektar boja i načinili bojila stabilnijima radi otpornosti na pranje i u opštoj upotrebi. Različite klase bojila se koriste za različite tipove vlakana i u različitim fazama procesa proizvodnje tekstila, od otpuštenih vlakana preko pređe i sukna do kompletnih odevnih predmeta.

Akrilna vlakna se bojadišu osnovnim bojilima, dok se najlon i proteinska vlakna kao što je vuna i svila bojadišu acidnim bojilima; pređa od poliestera se bojadiše disperznim bojilima. Bojadisanje pamuka se vrši nizom različitih bojila, uključujući bačvena bojila te moderna sintetička reaktivna i direktna bojila.

Uklanjanje bojila

Bojač fontane „Veberbrunen” u Monšauu, Nemačka

Ako stvari krenu kako ne treba u toku procesa bojadisanja, bojač može da se nađe primoran na uklanjanje već primenjenog bojila — procesom koji se zove „skidanje” ili „ispuštanje”. Ovo obično znači uništavanje bojila moćnim redukujućim agensima kao što je natrijum hidrosulfit, ili oksidujućim agensima kao što je vodonik peroksid ili natrijum hipohlorit. Procesom se često rizikuje oštećivanje supstrata (vlakno). Gde je to moguće, neretko je manje rizično obojiti materijal tamnijom nijansom — s crnom bojom kao najlakšom ili konačnom opcijom.

Vidi još

• WPE

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Bojenje tekstila na Vikimedijinoj ostavi