Bradikardija
 | Ovaj članak je nedovršen. |
| Bradikardija | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Kardiologija |
| MKB-10 | R00.1 |
| MKB-9-CM | 427.81, 659.7, 785.9, 779.81 |
| Patient UK | Bradikardija |
| MeSH | D001919 |
Bradikardija je simptom koji predstavlja smanjanje broja otkucaja srca (srčane frekvencije) odraslog čoveka na manje od 60 otkucaja u minutu. Fiziološki opseg srčane frekvencije odraslog čoveka je do 60-90 otkucaja u minuti. Kod odojčeta, bradikardija se definiše kao frekvencija manja od 100 otkucaja srca u minuti (fiziološki opseg od 100-160 otkucaja u minuti).[1][2][3]
Bradikardija je najčešće bez drugih simptoma, dok frekvencija srce ne padne ispod 50 otkucaja u minuti, iako kod treniranih zdravih sportista može biti i manja od 50 otkucaja i bez simptoma. Simptomi bradikardija mogu biti omaglice, umor, slabost, palpitacije, nelagodnost u grudima.[4][5]
Bradikardija može biti uzrokovana bolestima srca ili poremećajima koji ne zahvataju primarno srce, kao što su npr. endokrini poremećaji, poremećaji ravnoteže elektrolita i dr.[6]
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Sinusna bradikardija[uredi | uredi izvor]
Sinusna bradikardija se definiše kao srčana frekvencija ispod 60 otkusaja/min. u budnom stanju. Mnoge zdrave osobe, sportisti i fizički radnici, često imaju i nižu frekvenciju, zbog toga ima predloga struke da se granica srčane frekvencije pomeri na 50 otkucaja/min. Fiziološki uzroci povećanog vagalnog tonusa uključuju bradikardiju viđenu kod sportista.
U toku noći, na osnovu snimaka Holter monitoringa, srčana frekvencija se snižava i do 30 otkucaja/min. što je fiziološki gledano za organizam korisno.[7]
Patološki uzroci uključuju, infarkt miokarda zadnjeg zida, toksičnu izloženost ili izloženost štetnim uticajima okoline, poremećaje elektrolita, infekciju, apneju u snu, dejstvo lekova, hipoglikemiju, hipotiroidizam i povećani intrakranijalni pritisak.
Sindrom bolesnog sinusnog čvora[uredi | uredi izvor]
Sinusna bradikardija takođe može biti uzrokovana sindromom bolesnog sinusnoatrijalnog čvora,[8] i uključuje disfunkciju sinusnoatrijalnog čvora da generiše ili prenese akcioni potencijal na pretkomore. Sindrom bolesnog sinusnoatrijalnog čvora uključuje niz poremećaja i patoloških procesa koji su grupisani u jedan labavo definisan klinički sindrom. Sindrom uključuje znake i simptome povezane sa cerebralnom hipoperfuzijom u sprezisa sinusnom bradikardijom, zastojem u sinusnoatrijalnom čvoru (SA) blokom, karotidnom preosetljivošću ili naizmeničnim epizodama bradikardije i tahikardije.[9]
Sindrom bolesnog sinusnoatrijalnog čvora najčešće se javlja kod starijih pacijenata sa istovremenim kardiovaskularnim bolestima i prati nepredvidljiv tok. Neke studije su pokazale da ovi pacijenti imaju funkcionalni pad broja nodalnih ćelija, dok su druge pokazale prisustvo antinodalnih antitela. Iako ovi i drugi događaji počinju da usredsređuju naše razumevanje ovog sindroma, većina slučajeva ostaje idiopatska.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Da Costa D, Brady WJ, Edhouse J; Bradycardias and atrioventricular conduction block. BMJ. 2002 Mar 2324(7336):535-8.
- ^ Adult Bradycardia Algorithm; Resuscitation Council (UK), 2015
- ^ Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy; European Society of Cardiology (2013)
- ^ Mason, Keira P.; Lönnqvist, Per-Arne (2015). „Bradycardia in perspective—not all reductions in heart rate need immediate intervention”. Pediatric Anesthesia. 25: 44—51. doi:10.1111/pan.12584.
- ^ Sohinki, Daniel; Obel, Owen A. (2014). „Newer Algorithms in Bradycardia Management”. Cardiology Clinics. 32 (2): 283—292. PMID 24793803. doi:10.1016/j.ccl.2014.01.004.
- ^ Ufberg, JW; Clark, JS (February 2006). „"Bradydysrhythmias and atrioventricular conduction blocks"”. Emerg. Med. Clin. North Am. 24 (1): 1—9.,
- ^ Milivoje P. Dostić, Analiza faktora rizika za nastanak aritmija tokom opšte anestezije, Doktorska disertacija, Univerzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet, Kragujevac 2012.
- ^ Semelka M, Gera J, Usman S (2013 May 15). „Sick sinus syndrome: a review”. Am Fam Physician. 87 (10): 691—6. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć). - ^ „Sinus Bradycardia: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2020-12-06.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
