Branko Brnović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branko Brnović
Brnović 2014. kao selektor Crne Gore
Lični podaci
Puno ime Branko Brnović
Datum rođenja (1967-08-08)8. avgust 1967. (56 god.)
Mesto rođenja Titograd, SFRJ
Visina 1,82 m
Pozicija vezni
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1987—1991 Budućnost Podgorica 100 (13)
1991—1994 Partizan 88 (11)
1994—2000 Espanjol 146 (3)
2006—2007 Kom 15 (2)
Reprezentativna karijera**
1987 Jugoslavija do 20 5 (0)
1989—1998 Jugoslavija 27 (3)
Trenerska karijera
2007—2011 Crna Gora (pomoćnik)
2011—2015 Crna Gora
2018—2019 Budućnost Podgorica
* Datum aktuelizovanja: 29. oktobar 2019.
** Datum aktuelizovanja: 29. oktobar 2019.
Prva utakmica SRJ
1. Goran Pandurović
2. Slobodan Komljenović
3. Slobodan Dubajić
4. Branko Brnović
5. Miroslav Đukić
6. Slaviša Jokanović
7. Vladimir Jugović
8. Dejan Savićević
9. Predrag Mijatović
10. Dragan Stojković (k)
11. Siniša Mihajlović
sel. Slobodan Santrač
BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994)

Branko Brnović (Podgorica, 8. avgust 1967) je bivši crnogorski i jugoslovenski fudbaler i reprezentativac Jugoslavije. Nakon završetka igračke karijere radi kao fudbalski trener.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Seniorski debi je imao u ekipi Budućnosti, za koju je u četiri sezone odigrao 100 prvenstvenih utakmica. Nakon toga dolazi u Partizan, gde je bio standardan, i za tri sezone osvaja dve titule i dva kupa.

Godine 1994. odlazi u Espanjol gde provodi narednih šest sezona. Prve četiri sezone je bio standardan, a poslednje dve nije igrao puno. U dresu Espanjola je odigrao ukupno 146 utakmica u Primeri, i osvojio je Kup Kralja 2000. godine.

Fudbalu se vraća u sezoni 2006/07. u dresu Koma sa Zlatice, kojem pomaže da izbori opstanak u prvoj prvoligaškoj sezoni u nezavisnoj Crnoj Gori.[1]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa reprezentacijom Jugoslavije do 20 godina je osvojio titulu svetskog prvaka na Svetskom prvenstvu 1987. u Čileu. Na tom turniru je nastupio na pet utakmica.[2]

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 20. septembra 1989, na prijateljskoj utakmici protiv Grčke koja je odigrana na stadionu Vojvodine u Novom Sadu.[1] Bio je deo reprezentacije koja je kroz kvalifikacije izborila plasman na Evropsko prvenstvo 1992. u Švedskoj, ali na kraju na to takmičenje nije otišla zbog sankcija.[3]

Kao član reprezentacije SR Jugoslavije je izborio plasman na Svetsko prvenstvo 1998. u Francuskoj. Na prvenstvu u Francuskoj, Brnović je nastupio na tri utakmice.[2] Svoj poslednji meč za nacionalni tim je odigrao upravo na ovom prvenstvu, i to 29. juna 1998, u porazu od Holandije (1:2) u osmini finala.[1]

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 29. oktobar 1997. Budimpešta, Mađarska  Mađarska 0-1 1-7 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998.
2. 28. januar 1998. Tunis, Tunis  Tunis 0-1 0-3 Prijateljska utakmica
3. 6. jun 1998. Bazel, Švajcarska  Švajcarska 0-1 1-1 Prijateljska utakmica

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Od 2007. do 2011. bio je pomoćni trener u reprezentaciji Crne Gore. U septembru 2011, nakon odlaska Zlatka Kranjčara, postavljen je za selektora Crne Gore.[4] Uspešno je dovršio posao u tadašnjem ciklusu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. i plasirao se u baraž, u kojem je Crna Gora poražena od Češke sa 3:0 u ukupnom skoru.[5]

Brnović je nakon toga odradio puna dva ciklusa, kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu i Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj. U prvom je Crna Gora završila kao treća na tabeli, iza Engleske i Ukrajine i do pretposlednjeg kola se borila za baraž. U kvalifikacijama za EVRO 2016, Crna Gora je od početka bila daleko od visokog plasmana, da bi ciklus završila kao 4. u grupi, ubedljivo iza Austrije, Rusije i Švedske, koje su se plasirale u završnicu.[5]

Sa mesta selektora smenjen je 17. decembra 2015. godine.[5] Na klupi reprezentacije kao selektor ukupno je sedeo 34 puta, računajući kvalifikacione i prijateljske utakmice. Bilans je 11 pobeda, devet remija i 13 poraza, ne računajući službenih 0:3 od Rusije marta 2015. godine. Samo u kvalifikacijama, Brnovićev bilans je sedam pobeda, šest remija i 11 poraza.[5]

U oktobru 2018. je postavljen za trenera podgoričke Budućnosti.[6] Sa podgoričkim klubom je osvojio Kup Crne Gore u sezoni 2018/19.[7] Na klupi Budućnosti se zadržao do 28. oktobra 2019. kada je smenjen.[8] U momentu otkaza, sa ekipom Budućnosti je bio prvi na tabeli, uz niz od četiri pobede u prvenstvu, dok je u poslednjih sedam mečeva, računajući i Kup, u kome su došli do četvrtfinala, ostvareno pet trijumfa i dva remija.[8]

Trofeji (kao igrač)[uredi | uredi izvor]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Espanjol[uredi | uredi izvor]

Trofeji (kao trener)[uredi | uredi izvor]

Budućnost Podgorica[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Branko Brnovic”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  2. ^ a b „Branko Brnovic - FIFA”. FIFA.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 10. 2019. g. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  3. ^ „Reprezentacija kojoj nije data prilika za dokazivanje”. utakmica.rs. 30. 9. 2013. Arhivirano iz originala 30. 10. 2019. g. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  4. ^ „Ne bih ni bio ovdje da ne vjerujem da možemo na EP!”. vijesti.me. 12. 9. 2011. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  5. ^ a b v g „FSCG se zahvalio Brnoviću, traži se novi selektor”. vijesti.me. 17. 12. 2015. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  6. ^ „Sada i zvanično: Branko Brnović je novi trener Budućnosti!”. vijesti.me. 7. 10. 2018. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  7. ^ „Brnović: Trofej za momke, klub, predsjednika, „varvare” i Čaku”. vijesti.me. 30. 5. 2019. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  8. ^ a b „Šokantna odluka čelnika Budućnosti: Branko Brnović više nije trener”. vijesti.me. 28. 10. 2019. Pristupljeno 29. 10. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Branko Brnović na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Брновић&oldid=27437528”