Брус-Партингтонови планови
| Brus-Partingtonovi planovi | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1908. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Bruce-Partington Plans |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1908. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Crveni krug |
| Naslednik | Umirući detektiv |
„Brus-Partingtonovi planovi” (engl. The Adventure of the Bruce-Partington Plans) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Jedna je od osam priča u ciklusu prikupljenom kao Njegov poslednji podvig (1917), i predstavlja drugo i poslednje glavno pojavljivanje Majkrofta Holmsa. Prvobitno je objavljena u časopisu The Strand Magazine u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u časopisu Collier's u Sjedinjenim Državama 1908. godine.
Dojl je ovu pripovetku svrstao na četrnaesto mesto na listi svojih devetnaest omiljenih priča o Šerloku Holmsu.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Monotoniju maglom obavijenog Londona razbija iznenadna poseta Holmsovog brata Majkrofta. On je došao zbog nekih nestalih, tajnih planova za podmornicu. Sedam od deset nestalih papira pronađeno je sa telom Artura Kadogana Vesta, ali tri „najvažnija” papira i dalje nedostaju. Vest je bio mladi službenik u vladinoj kancelariji u Kraljevskom Arsenalu u Vuliču, čije je telo pronađeno pored podzemnih šina u blizini stanice metroa Aldgejt, sa smrskanom glavom. Sa sobom je imao malo novca (iako se čini da nije bilo pljačke), karte za pozorište i, začudo, nije bilo karte za metro.
Inspektor Lestrad kaže Holmsu da je jedan putnik prijavio da je čuo udarac, kao da je telo palo na stazu, blizu mesta gde je Vestovo telo pronađeno. Putnik, međutim, nije mogao ništa da vidi zbog guste magle.
Nakon pregleda pruge u blizini Aldgejta, Holms zaključuje da je Vest poginuo na drugom mestu, da je odložen na krov podzemnog voza i da je pao kada je vagon uzdrmao prelazak preko železničke tačke u Aldgejtu.
Holms odlučuje da poseti ser Džejmsa Voltera, koji je bio zadužen za papire. On je, međutim, umro, očigledno od slomljenog srca zbog gubitka časti kada su papiri ukradeni, prema rečima njegovog brata, pukovnika Valentina Voltera.
Prilikom posete Vestovoj verenici, ona govori Holmsu da je Vest imao nešto na umu poslednjih nedelju dana svog života. Prokomentarisao joj je kako izdajnik lako može da dođe do „tajne” i koliko bi strani agent platio za to. Zatim je te noći, dok su njih dvoje šetali u blizini njegove kancelarije, na putu do pozorišta, on odjednom odjurio i nije se vratio.
Holms zatim odlazi u kancelariju iz koje su planovi ukradeni. Sidni Džonson, stariji službenik, kaže Holmsu da je, kao i uvek, bio poslednji čovek te noći koji je izašao iz kancelarije i da je stavio papire u sef. Svakome ko bi kasnije došao da ih ukrade bila bi potrebna tri ključa (za zgradu, kancelariju i sef), ali na Vestovom telu nisu pronađeni duplikati, a samo je pokojni ser Džejms imao sva tri ključa. Džonson takođe pominje da jedan od sedam pronađenih papira uključuje pronalazak bez kojeg podmornica ne bi mogla da se pravilno izgradi. Holms takođe otkriva da je moguće videti šta se dešava u kancelariji spolja čak i kada su gvozdene kapke zatvorene.
Nakon odlaska, Holms otkriva da se službenik u obližnjoj podzemnoj stanici seća da je video Vesta te večeri. Duboko potresen nečim, otišao je vozom do Londonskog mosta.
Postupajući na osnovu informacija od Majkrofta i onoga što je do sada saznao, Holms identifikuje osobu od interesa, Huga Oberštajna, poznatog stranog agenta koji je napustio grad ubrzo nakon Vestovog ubistva. Neka mala izviđanja pokazuju Holmsu da se Oberštajnova kuća nalazi kod podzemne pruge i da se, zahvaljujući saobraćaju na obližnjoj raskrsnici, vozovi često zaustavljaju tačno ispod njegovih prozora. Sada je jasno da je Vestovo telo položeno na krov voza upravo tamo.
Holms i doktor Votson upadaju u Oberštajnovu praznu kuću i pregledaju prozore, otkrivajući mrlje od krvi. Podzemni voz staje tačno ispod prozora. Pronađene su i neke poruke iz agonijske rubrike novina Daily Telegraph, koje sve kao da aludiraju na poslovni dogovor, koje je objavio „Pjero”. Holms objavljuje sličnu tajnovitu poruku u istim novinama tražeći sastanak, potpisujući se kao Pjero, u nadi da bi se lopov mogao pojaviti u Oberštajnovoj kući.
Plan uspeva. Pojavljuje se pukovnik Valentin Volter i zapanjen je otkrivši Holmsa, Votsona, Lestrada i Majkrofta koji ga čekaju. On priznaje krađu planova, ali se kune da je Oberštajn taj koji je ubio Vesta. Vest je pratio pukovnika do Oberštajna i zatim intervenisao, a Oberštajn je Vestu zadao fatalan udarac u glavu. Oberštajn je tada odlučio, uz prigovore pukovnika, da mora da zadrži tri papira, jer se ne mogu prepisati za kratko vreme. Tada je došao na ideju da ostalih sedam stavi u Vestov džep i stavi ga na krov voza ispred njegovog prozora, uz obrazloženje da će biti okrivljen za krađu kada njegovo telo bude pronađeno.
Duboko u dugovima, pukovnik Valter je delovao iz potrebe za novcem. On se donekle iskupljuje tako što pristaje da piše Oberštajnu, čiju adresu u Evropi zna, pozivajući ga da se vrati u Englesku radi četvrte, vitalne stranice. Ova prevara takođe funkcioniše; Oberštajn je uhapšen, a nestale stranice planova su pronađene. Pukovnik Volter umire u zatvoru, nedugo nakon što mu je izrečena kazna. Za svoje zasluge, Holms je dobio smaragdnu iglu za kravatu od „izvesne milostive dame” (podrazumeva se da je ovo kraljica Viktorija, pošto je igla primljena u Vindzoru 1890-ih).
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u decembru 1908.[2] i u američkom časopisu Collier's 12. decembra 1908. godine.[3] Priča je objavljena sa šest ilustracija Artura Tvajdla u časopisu The Strand i sa pet ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's.[4] Ova pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig[4] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[5]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Film i televizija[uredi | uredi izvor]
Jedan film iz serijala iz 1922. bio je adaptacija ove pripovetke. U njemu su glumili Eje Norvud kao Šerlok Holms, Hjubert Vilis kao dr Votson, Luis Gilbert kao Majkroft Holms i Malkolm Tod kao Kadogan Vest.[6]
Priču je adaptirao Džajls Kuper kao epizodu televizijske serije Šerlok Holms iz 1965. sa Daglasom Vilmerom u ulozi Holmsa i Najdželom Stokom kao Votsonom.[7] Sačuvan je samo prvi od dva koluta 16-milimetarskog telesnimka epizode, iako je ceo zvučni zapis očuvan.[8] Epizoda je bila jedna od onih prepravljenih za istoimenu zapadnonemačku seriju (1967–1968), koja je preživela u potpunosti.
Sovjetski televizijski film Dvadeseti vek se približava iz 1986. godine, peto ostvarenje u serijalu Avanture Šerloka Holmsa i dr Votsona, sadrži ovu priču.
Priča je prilagođena za epizodu televizijske serije Avanture Šerloka Holmsa iz 1988. sa Džeremijem Bretom u ulozi Šerloka Holmsa, Edvardom Hardvikom kao doktorom Votsonom i Čarlsom Grejem kao Majkroftom Holmsom; u ovoj verziji, inspektora Lestrada zamenjuje inspektor Bredstrit, a pukovniku Volteru je dozvoljeno da pobegne nakon što je pomogao u hapšenju Oberštajna od strane Bredstrita kako bi mogao da uhvati još špijuna.
Radnja TV filma Meta Fruera iz 2001, Kraljevski skandal, kombinacija je pripovedaka „Skandal u Češkoj” i „Brus-Partingtonovi planovi”.
Priča je delimično korišćena u epizodi „Velika igra” (2010) televizijske serije Šerlok.
Radio[uredi | uredi izvor]
Priču je adaptirala Edit Mejzer kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda, koja je emitovana 22. oktobra 1931, uključivala je Ričarda Gordona kao Šerloka Holmsa i Lija Lovela kao doktora Votsona.[9] Druge produkcije priče emitovane su u martu 1935, sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom,[10] i oktobra 1936, sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom.[11]
Mejzerova je adaptirala ovu priču i kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 1939. sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom.[12] Dodatne epizode u seriji koje su prilagođene ovoj priči emitovane su 1941.[13] i 1943.[14] (obe sa Ratbonom kao Holmsom i Brusom kao Votsonom) i 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Ijanom Martinom kao Votsonom).[15]
Džon Gilgud je igrao Šerloka Holmsa, a Ralf Ričardson je igrao Vatsona u adaptaciji priče koja je emitovana na BBC Light programu 1954. godine. Brat Džona Gilguda, Val Gilgud, igrao je Majkrofta Holmsa. Džon Kazabon je igrao inspektora Lestrada, a Vilijam Foks je glumio pukovnika Valentina Voltera. Ova produkcija je emitovana na NBC radiju 1955. godine.[16]
Priču je za BBC Light program 1967. adaptirao Majkl Hardvik, kao deo radio serije iz 1952–1969. u kojoj je Karlton Hobs glumio Holmsa, a Norman Šeli je igrao Votsona. Feliks Felton je tumačio Majkrofta Holmsa.[17]
Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine, od strane Berta Kulsa, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, uključujući Džejmija Glovera kao Kadogana Vesta i Stivena Torna kao inspektora Lestrada.[18]
Godine 2010, priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson, sa Rikom Mejem u ulozi Lestrada.[19]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Napomene
- ^ Trivia on Sir Arthur Conan Doyle's Favorite Sherlock Holmes Stories | Trivia Library Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012)
- ^ Smith 2014, str. 166
- ^ „Collier's. v.42 no.1-14 1908.”. HathiTrust Digital Library. str. 375, 379. Pristupljeno 15. 11. 2020.
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 143
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration
. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1.
- ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 137. ISBN 0-06-015620-1.
- ^ The Kaleidoscope BBC Television Drama Research Guide 1936–2011 (2011 – ISBN 978-1-900203-41-8), page 2208.
- ^ Dickerson 2019, str. 39
- ^ Dickerson 2019, str. 63
- ^ Dickerson 2019, str. 76
- ^ Dickerson 2019, str. 88
- ^ Dickerson 2019, str. 102
- ^ Dickerson 2019, str. 131
- ^ Dickerson 2019, str. 261
- ^ Dickerson 2019, str. 285
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 390. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 11. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
- Francis Bamford & Viola Bankes Vicious Circle: the Case of the Missing Irish Crown Jewels. 212 p. illus. New York: Horizon Press, 1907
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Brus-Partingtonovi planovi na Vikimedijinoj ostavi- "The Adventure of the Bruce-Partington Plans" na projektu Gutenberg
- "Lost in Lassus: The Missing Monograph", By Leslie S. Klinger – on the implications of Holmes' musicological feat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2008)
