Bugarski uticaj na rumunski jezik
Uticaj srednjobugarskog jezika i kulture na javni i duhovni život u Vlaškoj i Moldaviji dominantan je u oblasti državno-političkog života, pravoslavne religije, razvoja manastirske mreže, posebno književnosti u dunavskim kneževinama, zbog kulturne i političke hegemonije Bugarske u regionu i takođe vrlo snažno u svakodnevnom, poljoprivrednom govornom jeziku, zbog ozbiljne mase bugarskog stanovništva u njemu.[1]
Bugarski jezik kao službeni jezik u glavnim grupama uticao je na govorni rumunski jezik koji je nastao nakon 16. veka, a koji je leksički dominirao do 19. veka i danas je jasno predstavljen. 17. vek je bio prelomljiv zbog katoličkog latinskog uticaja koji je prodro u dunavskim kneževinama iz Erdelja, a u bugarske zemlje iz srpskih zemalja poput Dubrovnika takozvanom katoličkom propagandom u bugarskim zemljama.
U 18. veku, prosvetiteljstvo je stvorilo uslove i formiralo rumunski jezik kao kreolski jezik.[2] Od tog vremena stari Sejmeni su se vratili i nastanili u ove zemlje pod imenom „srbi“.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ INFLUENCE OF MEDIEVAL BULGARIAN CULTURE ON CULTURAL LIFE IN WALLACHIA
- ^ Alexandru Cihac Dictionnaire d’étymologie daco-romane. Éléments slaves, magyars, turcs, grecs-moderne et albanais — Francfort s/M. : L. St-Goar, 1879
- ^ Zaщo bъlgarite gradinari v Rumъniя sa naričani „sъrbi“?