Бурмански дани

Burmanski dani
Burmanski dani, omot.
Nastanak i sadržaj
Autor	Džordž Orvel
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Izdavanje	1934.
Broj stranica	281
Tip medija	roman
Prevod
Datum izdavanja	2012: Otvorena knjiga
Klasifikacija
ISBN ?	9788676741687
Hronologija
Prethodnik	Niko i ništa u Parizu i Londonu
Naslednik	Sveštenikova kći

Burmanski dani je prvi roman engleskog pisca Džordža Orvela, objavljen 1934. Radnja se odvija u Britanskoj Burmi u vreme opadanja imperije, kada je Burma vladala iz Delhija kao deo Britanske Indije, roman služi kao „portret tamne strane britanskog raja“. U središtu romana je Džon Flori, „usamljeni pojedinac zarobljen unutar većeg sistema koji potkopava bolju stranu ljudske prirode.“ Roman opisuje „i autohtonu korupciju i imperijalnu netrpeljivost“ u društvu gde su, „na kraju krajeva, starosedeoci bili starosedeoci — zanimljivo, bez sumnje, ali konačno... inferiorni narod."

Burmanski dani su prvi put objavljeni „dalje“, u Sjedinjenim Državama, zbog zabrinutosti da bi mogli biti potencijalno klevetnički; da je pravi provincijski grad Kata opisan previše realistično; i da su neki od njegovih izmišljenih likova bili previše usko zasnovani na ljudima koji se mogu identifikovati. Britansko izdanje, sa izmenjenim nazivima, pojavilo se godinu dana kasnije. Bez obzira na to, Orvelov oštar prikaz kolonijalnog društva osetili su „neke stare burmanske ruke“ da su „radije izneverile stranu“. U pismu iz 1946. Orvel je napisao: „Usuđujem se da kažem da je to nepravedno na neki način i netačno u nekim detaljima, ali većina toga je jednostavno izveštavanje o onome što sam video.

Pozadina

Orvel je proveo pet godina od 1922. do 1927. kao policajac u indijskoj carskoj policiji u Burmi (danas Mjanmar). Britanci su postepeno aneksirali Burmu u fazama, i tek 1885. godine, kada su zauzeli kraljevsku prestonicu Mandalej, Burma je kao celina mogla biti proglašena delom Britanske imperije. Radnici migranti iz Indije i Kine dopunili su domaće burmansko stanovništvo. Iako je Burma bila najbogatija zemlja u jugoistočnoj Aziji pod britanskom vlašću, kao kolonija je bila viđena kao zaleđe. Imidž koji su Britanci trebalo da održavaju u ovim zajednicama bio je ogroman teret i većina njih je nosila očekivanja čak iz Britanije sa namerom da zadrže svoje običaje i vladavinu. Među svojim izvozom, zemlja je proizvela 75 odsto svetske tikovine iz šuma. Kada je Orvel došao u deltu Iravadija u januaru 1924. da započne svoju karijeru carskog policajca, delta je bila vodeći izvozni region Burme, obezbeđujući tri miliona tona pirinča godišnje, polovinu svetske ponude.  Orvel je služio u velikom broju lokacija u Burmi. Posle godinu dana obuke u Mandalaju i Majmiju, njegove objave su uključivale Mjaungmiju, Tvante, Sirijam, Mulmejna i Katara. Takođe je uključivao Insein, koji se nalazi severno od Ranguna, mesto najbezbednijeg zatvora u koloniji, a sada najozloglašenijeg zatvora u Burmi.

Burmanski dani su pisali nekoliko godina. Orvel ga je izradio u Parizu od 1928. do 1929. Revidirao ga je 1932. u Sautvoldu dok je uređivao porodičnu kuću tokom letnjih raspusta. Do decembra 1933. otkucao je konačnu verziju, a 1934. je isporučio svom agentu Leonardu Muru, koji ju je predao Viktoru Golancu, izdavaču Orvelove prethodne knjige. Golanc, koji se već plašio da će objaviti delo drugog autora, odbio ga je jer je bio zabrinut zbog optužbi za klevetu. Hajneman i Kejp su to odbili iz istog razloga. Nakon što je zahtevao izmene, Harpers je bio spreman da ga objavi u Sjedinjenim Državama, gde se pojavio 1934. U proleće 1935. Golanc je izjavio da je spreman da objavi britansko izdanje pod uslovom da Orvel može da pokaže da nije imenovao stvarne ljude. U tom cilju, izvršene su opsežne provere kolonijalnih spiskova pre nego što je Golanc objavio englesku verziju 24. juna 1935. godine. Bez obzira na to, mnoga od glavnih evropskih imena koja se pojavljuju u romanu su od tada identifikovana u Rangun Gazeti kao stvarnim ljudima, a ime „U Po Kin“ posebno pripada burmanskom oficiru koji je pohađao policijsku školu u Mandalaju s Orvelom.

Likovi

• Džon Flori: u celom romanu se naziva samo „Flori“. On je centralni lik, trgovac drvom u srednjim tridesetim. Ima dugačak, tamnoplavi mladež koji se proteže od oka do usana na levom obrazu, i pokušava da izbegne da ljudima pokazuje levu stranu lica jer misli da je mladež odvratan. Kad god se stidi ili gleda sa visine, seti se svog žiga, simbola njegove slabosti. Veoma je dobar prijatelj sa indijskim dr Verasvamijem i ceni burmansku kulturu. To ga dovodi u sukob sa članovima kluba, koji ne vole njegove pomalo radikalne stavove. Zbog svoje prilično stidljive ličnosti i činjenice da ne voli svađe, laka je meta u raspravama, posebno sa Elisom. To ga obeshrabruje da se u potpunosti zalaže za Burmane. Mnogo pati emotivno jer je zaljubljen u Elizabet. Sve o čemu može da razmišlja je Elizabet, ali oni imaju suprotstavljene interese i ona ne uzvraća ljubav. Flori podržava Burmane, dok ih Elizabeta smatra zverima. Flori želi da ga Elizabet ceni, posebno zbog njegovog ometajućeg mladeža, ali želi da podrži Burmance. Zbog svoje neodlučne ličnosti, uhvaćen je između podrške Burmancima i Englezima. Nakon što Elizabet po drugi put napusti Florija, on izvršava samoubistvo.
• Elizabet Lakerstin: Neudata Engleskinja koja je izgubila oba roditelja i dolazi kod svojih preostalih rođaka, Lakerstinovih, u Burmi. Pre nego što joj je umrla majka, živeli su zajedno u Parizu. Njena majka je sebe smatrala umetnicom, a Elizabet je mrzela boemski način života i kulturne veze. Elizabet ima 22 godine, 'visoka za devojku, vitka', sa moderno kratkom kosom i nosi naočare od oklopa kornjače. U celom romanu traži da se uda za muškarca jer njena tetka vrši pritisak i obožava bogatstvo i društvenu klasu, ni jedno ni drugo mogla bi da postigne i bez muža tokom ovog vremenskog perioda. Kada prvi put upozna Florija, on se zaljubljuje jer preferira bele žene u odnosu na burmanke. Nakon što je prvi put napustila Florija, ona se udvara Veralu, koji je naglo napušta bez pozdrava. Drugi put kada je napustila Florija (i nakon njegovog samoubistva), udala se za zamenika komesara Mekgregora.
• Gospodin Lakerstin: Elizabetin ujak i muž gospođe Lakerstin. Lakerstin je menadžer firme. On je veliki pijanac čiji je glavni cilj u životu da se "dobro provede". Međutim, njegove aktivnosti otežava njegova žena koja sve vreme posmatra „kao mačka nad krvavom mišjom rupom“, jer od kada se vratila nakon što ga je jednog dana ostavila samog i zatekla ga okruženog tri gole burmanke, prestala je da mu veruje. Lakerstinova razvratnost se proteže i na seksualne napade prema njegovoj nećakinji Elizabeti.

• Dr Verasvami: Indijski doktor i dobar Florijev prijatelj. On nema ništa osim poštovanja prema Britancima koji žive u Burmi i često želi da glasno izrazi svoju podršku britanskoj kolonijalnoj vlasti kada može, iako ga mnogi u evropskoj zajednici, uključujući Elisa, ne poštuju. Verasvami i Flori često razgovaraju o raznim temama, pri čemu Verasvami predstavlja britansku tačku gledišta, a Flori staje na stranu Burmanaca. Dr Verasvami je na meti U Po Kina u potrazi za članstvom u Evropskom klubu. Dr Verasvami želi da postane član kluba kako bi mu to dalo prestiž koji će ga zaštititi od pokušaja U Po Kina da ga protera iz okruga. Pošto poštuje Florija, ne gnjavi ga da bi ga primili u klub. Na kraju dolazi do plana U Po Kina da progna dr Verasvamija. Šalju ga na posao u drugu zapuštenu bolnicu negde drugde.
• U Po Kin: Korumpirani i lukavi sudija sa užasno velikim viškom kilograma, ali savršeno negovan i bogat. Ima 56 godina i "U" u njegovom imenu je njegova titula, koja je počasna u burmanskom društvu. Oseća da može počiniti zla dela koja poželi — da prevari ljude za njihov novac, zatvori nevine, zlostavlja mlade devojke — jer, iako, „Prema budističkom verovanju, oni koji su učinili zlo u svojim životima će sledeću inkarnaciju provesti u obliku pacova, žaba ili neke druge niske životinje", namerava da se obezbedi protiv ovih greha tako što će ostatak svog života posvetiti dobrim delima kao što je finansiranje izgradnje pagoda, "i uravnotežiti vagu karmičke pravde". On nastavlja sa svojim planovima da napadne dr Verasvamija, podstičući pobunu kao deo vežbe, kako bi dr Verasvami izgledao loše i eliminisao ga kao potencijalnog kandidata kluba, kako bi sebi obezbedio članstvo. Veruje da će svojim statusom člana kluba prekinuti intrige koje su uperene protiv njega. On gubi prednost kada Flori i Veresvami uguše pobunu. Nakon Florijeve smrti, Kin postaje član Evropskog kluba. Ubrzo nakon prijema u klub, umire, neiskupljen, pre izgradnje pagode. „U Po je napredovao lopovlukom, podmićivanjem, ucenama i izdajom, a njegova korumpirana karijera je ozbiljna kritika kako engleske vladavine koja dozvoljava njegov uspeh, tako i njegovih engleskih nadređenih koji tako katastrofalno pogrešno procenjuju njegov karakter.
• Ma Hla Mej: Florijeva burmanska ljubavnica koja je bila sa njim dve godine pre nego što je upoznao Elizabet. Ma Hla Mej veruje da je Florijeva nezvanična supruga i koristi privilegije koje dolazi uz povezanost sa evropskom zajednicom u Burmi. Flori je plaćao njene troškove tokom njihovog zajedničkog vremena. Međutim, nakon što je postao očaran Elizabet, on je obaveštava da više ne želi ništa sa njom. Ma Hla Mej je izbezumljena i više puta ga ucenjuje. Kada su izbačeni iz Florijeve kuće, ostali seljani se odvajaju od nje i ona ne može sebi da nađe muža koji bi je izdržavao. Podstaknuta U Po Kinom, koji ima alternativni plan da uništi Florijevu reputaciju u klubu, ona prilazi Floriju pred Evropljanima i stvara dramatičnu scenu tako da svi znaju za njegovu intimnost sa njom. Ovaj ispad zauvek kvari Elizabetinu percepciju Florija. Na kraju odlazi da radi u javnoj kući na drugom mestu.
• Ko S'la: Florijev odani sluga od dana kada je stigao u Burmu. Iako dobro služi Florija, on ne odobrava mnoge njegove aktivnosti, posebno odnos sa Ma Hla Mej i njegove navike da pije. On veruje da bi Flori trebalo da se oženi. Flori je ostao u istom nepromišljenom stanju u kojem je bio po dolasku u Burmu. U očima Ko S’la, Flori je još uvek dečak. Ko S'la je, s druge strane, nastavio sa svojim životom jer je uzeo žene i dobio petoro dece. Žao mu je Florija zbog njegovog detinjastog ponašanja i mladeža.
• Poručnik Veral: vojni policajac koji ima privremenu dužnost u gradu. On je sve što Flori nije — mlad, zgodan, privilegovan. On je najmlađi sin i gleda na sve sa visine, ne čineći ustupke uljudnosti i lepom ponašanju. Njegova jedina briga dok je u gradu je igranje polo. On ne obraća pažnju na nečiju rasu, svi su ispod njega. Veral je samozadovoljan i egocentričan. Podstaknuta tetkom, Elizabet traži Verala kao udvarača, ali on je koristi samo za privremenu zabavu. Na kraju, on nestaje iz grada bez reči Elizabeti.
• Gospodin Mekgregor: zamenik komesara i sekretar kluba. On je uspravan i dobronameran, mada i pompezan i samovažan. U Po Kin kontaktira gospodina Mekgregora putem anonimnih pisama dok on nastavlja svoje napade na dr Verasvamija da bi dobio poziciju u klubu. Kao jedan od jedinih slobodnih muškaraca koji su ostali u gradu, oženi se Elizabetom.

• Elis: Zlobni i nasilni rasista koji upravlja kompanijom u gornjoj Burmi. On je vulgaran i bezobrazan član kluba koji voli da pravi skandale. Elis se čvrsto drži toga da su Burmani potpuno nesposobni da sami vladaju zemljom. Njegova mržnja prema burmanskoj kulturi izaziva neke sukobe sa Florijem zbog Florijeve ljubaznosti sa Burmancima, posebno sa dr Verasvamijem. Elis podržava U Po Kinov plan da uništi reputaciju dr Verasvamija i nisu mu potrebni nikakvi dokazi o njegovoj krivici.
• Fransis i Semjuel: Fransis je evroazijski službenik indijskog zajmodavca novca, dok je Semjuel službenik nekim od molilaca. Obojica su sinovi hrišćanskih misionara, knjiga istražuje stavove prema njihovom mešovitom nasleđu.