Burundi

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Republika Burundi
Republika y'Uburundi  (kirundi)
République du Burundi  (francuski)
Krilatica: Јединство, рад, напредак
(kirun. Ubumwe, Ibikorwa, Amajambere)
(franc. Unité, Travail, Progrès)
Himna: Наш Бурунди
(kirun. Burundi bwacu)
(franc. Burundi aimé)
Položaj Burundija
Glavni gradGitega
Službeni jezikkirundi (nacionalni i zvanični),
francuski (zvanični),
engleski (zvanični)[1][2][3][4]
Vladavina
 — PredsednikEvarist Ndajišimije
 — PremijerŽerve Ndirakobuka
 — PotpredsednikProsper Bazombanza
Zakonodavna vlastPremijer Burundija
Istorija
NezavisnostOd Belgije
1. jula 1962.
Geografija
Površina‍
 — ukupno27.830[5] km2 (142)
 — voda (%)7,8[6]
Stanovništvo‍
 — 2023.[7]Rast 13.162.952 (77)
 — gustina473 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023
 — ukupnoRast 11,551 mlrd. $[8] (164)
 — po stanovnikuRast 890 $[8] (193)
BDP / nominalni≈ 2023
 — ukupnoPad 3,190 mlrd. $[8] (173)
 — po stanovnikuPad 245 $[8] (192)
IHR (2021)Rast 0,426[9] (187) — nizak
ValutaBurundski franak[10][11]
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +2
Internet domen‍.bi‍
Pozivni broj+257

Burundi (kirun. Uburundi; franc. Burundi), zvanično Republika Burundi (kirun. Republika y'Uburundi; franc. République du Burundi)[12] država je u istočnoj Africi[13][14] u regionu velikih jezera. Graniči se sa Demokratskom Republikom Kongo na zapadu, Ruandom na severu i Tanzanijom na istoku i jugu. Glavni grad je Gitega, dok je grad Budžumbura to bila do promene u februaru 2019.[15] Jugozapadna granica je na jezeru Tanganjika.

Narodi Tva, Hutu i Tutsi su živeli u Burundiju tokom zadnjih 500 godina. Tokom više od 200 od tih godina, Burundi je bio nezavisno kraljevstvo, do početka 20. veka, kad je Nemačka kolonizovala ovaj region.[16] Nakon Prvog svetskog rata i nemačkog poraza, ova teritorija je ustupljena Belgiji. Nemci i Belgijanci su vladala Burundijem i Ruandom kao evropskom kolonijom poznatom kao Ruanda-Urundi. Uprkos čestim zabludama, Burundi i Ruanda nikada nisu bili pod zajedničkom upravom sve do vremena evropske kolonizacije.

Burundi je stekao nezavisnost 1962. godine i inicijalno je imao monarhiju, ali je niz atentata, državnih udara i opšta klima regionalne nestabilnosti kulminirala u uspostavljanju republike i jednopartijske države 1966. godine. Naleti etničkog čišćenja i ultimatno dva građanska rata i genocidi tokom 1970-ih i ponovo tokom 1990-ih ostavili su zemlju nerazvijenom i njeno stanovništvo jednim od najsiromašnijih na svetu.[17] Predsednici Ruande i Burundija, oba Hutu, zajedno su preminuli kad je njihov avion oboren u aprilu 1994. Godine 2015. je došlo do političkih sukoba velikih razmera kad je predsednik Pjer Nkurunziza odlučio da se kandiduje za treći mandat, pokušaj puča nije uspeo, a parlamentarne i predsedničke izbore zemlje su široko kritikovali članovi međunarodne zajednice.

Politički sistem suverene države Burundi je predsednička reprezentativna demokratska republika bazirana na višepartijskoj državi. Predsednik Burundija je šef države i šef vlade. Trenutno postoji 21 registrovana partija u Burundiju.[18] Dana 13. marta 1992, lider Tutsi udara Pjer Bujoja uspostavio je ustav,[19] koji je omogućio višestranački politički proces i koji je odražavao višestranačku konkurenciju.[20] Šest godina kasnije, 6. juna 1998, ustav je izmenjen, povećan je broj mesta u Nacionalnoj skupštini i uvedena su dva potpredsednika. Zbog Aruških sporazuma, Burundi je uspostavio prelaznu vladu 2000. godine.[21] U oktobru 2016, Burundi je obavestio UN da namerava da se povuče iz Međunarodnog krivičnog suda.[22]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Burundi je jedna od najmanjih država u Africi. Ona nema izlaz na more, nalazi se na obali jezera Tanganjika, na zapadnom produžetku Velike rasedne doline. Najviši vrh države je planina Heha (2685 m), glavni grad je Gitega. Klima u Burundiju je ekvatorijalna. Kroz zemlju protiče reka Nil. Burundi ima dva nacionalna parka: Nacionalni park Kibira na severozapadu zemlje i Nacionalni park Rurubu na severoistoku uz reku Ruvubu.

Položaj[uredi | uredi izvor]

Države sa kojima se Burundi graniči su: Demokratska Republika Kongo, Ruanda i Tanzanija. Površina države iznosi 27.834,0 km².

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Srednja nasmorska visina centralne visoravni iznosi 1.707 metara, sa nizinama u blizini granice. Najviši vrh, Heha, visok je 2.685 metara.

Vode[uredi | uredi izvor]

U provinciji Bururi se nalazi izvor Nila. Reka Luvironza, dufa 110 km, smatra se najudaljenijim izvorom Nila. U jezero Viktorija uliva se Kagera. Deo jezera Tanganjika se nalazi na jugozapadu Burundija.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Burundi je postojao kao nezavisno kraljevstvo od XVI veka. Tokom sledećih vekova zemlja se širila, najveći rast je dostigla tokom vladavine Ntare Rugama od 1796. do 1850. kada je kraljevstvo udvostručilo svoju teritoriju.

Burundi je 1899. postao deo Nemačke istočne Afrike. 1916. belgijske trupe osvajaju oblast tokom Prvog svetskog rata. 1923. Liga naroda daje Belgiji mandat nad teritorijom Ruanda−Urundi, koja se satoji od danjašnje Ruande i Burundija. Posle 1948. Belgija dozvoljava stvaranje političkih partija. Stvorene su dve partije: Unija za Nacionalni Progres (UPRONA) i Hrišćansko Demokratska Partija (PDC).

Burundi je postao potpuno nezavisan 1. jula 1962. Tutsi kralj Mvambutsa IV je uspostavio ustavnu monarhiju sa jednakim brojem Hutua i Tutsija. 1966. kralja Mvambutsa je sklonio sa trona njegov sin, princ Ntare, koga je uklonio iste godine njegov premijer kapetan Mišel Mikombero. On je ukinuo monarhiju i proglasio republiku.[23]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Od oktobra 2021. godine, Ujedinjene nacije su procenile da Burundi ima 12.346.893 stanovnika, u poređenju sa samo 2.456.000 stanovnika 1950. godine.[24] Stopa rasta stanovništva je 2,5 odsto godišnje, što je više nego duplo od prosečnog globalnog rasta. Burundi ima desetu najvišu stopu fertiliteta u svetu, odmah iza Somalije počev od 2021. godine.[25]

Burundi je i dalje pretežno ruralno društvo, sa samo 13% stanovništva koje živi u urbanim područjima u 2013. godini. Gustina naseljenosti od oko 315 ljudi po kvadratnom kilometru je druga najveća u Podsaharskoj Africi. Otprilike 85% stanovništva je etničkog porekla Hutu (centralnoafrička bantu etnička grupa), 15% su Tutsi (formiraju podgrupu Banjarvanda i Barundi naroda, koji prvenstveno obitavaju u Ruandi, ali isto tako sa znatnim populacijama u Ugandi, Demikratskoj Republici Kongo i Tanzaniji.[26] Oni govore rvanda-rundi, grupu bantu jezika) i manje od 1% su starosedeoci Tva (pigmejski narod, najstariji registrovani stanovnici regije Velikih jezera u centralnoj Africi).[27]

Službeni jezici Burundija su kirundi, francuski i engleski, a engleski je postao dodatni službeni jezik 2014. godine. Celokupno stanovništvo govori kirundi, a nešto manje od 10% govori francuski.[28]

Najzastupljenija religija je katolicizam 60-65%, protestanti (najviše anglikanci) 15-20%, lokalna verovanja 5% , muslimani 2-5%. Međutim, anglikanska crkva Burundija tvrdi da su 10% stanovništva njeni članovi, a skorašnji izveštaji pokazuju da hrišćani čine 90% stanovništva, a većinu ostalog čine muslimani, uglavnom suniti koji žive u urbanim sredinama.[23][29]

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Brundi je administrativno podeljen na 18 pokrajina, 119 opština i 2638 brda.

Pokrajine i opštine u Burundiju stvorene su na Božić 1959. godine belgijskim kolonijalnim dekretom. Oni su zamenili ranije postojeći sistem poglavica.

Godine 2000, provincija koja obuhvata Budžumburu podeljena je na dve provincije, Budžumbura Rural i Budžumbura Mairije. Najnovija provincija, Rumonge, stvorena je 26. marta 2015. od delova Budžumbura Rural i Bururi.[30]


U julu 2022, vlada Budžumbura je najavila potpunu reviziju teritorijalnih podela zemlje. Predložena promena bi smanjila broj pokrajina sa 18 na 5, a broj opština sa 119 na 42. Za promenu je potrebno odobrenje parlamenta Budžumbura da bi stupila na snagu.[31]

Pokrajine[uredi | uredi izvor]

Broj Pokrajina Administrativni
centar 		Površina
(km²)[32] 		Stanovništvo
(popis iz 2008. godine)[33] 		Gustina
(stan./km²) 		Položaj
1. Bubanza Bubanza 1.089,04 338.023 310,38
2. Budžumbura-Meri Budžumbura 86,52 497.166 5.746,25
3. Budžumbura-Rural Isale 1.059,84 464.818 438,57
4. Bururi Bururi 1.644,68 313.102 190,37
5. Gitega Gitega 1.978,96 725.223 366,46
6. Karuzi Karuzi 1.457,40 436.443 299,46
7. Kajanza Kajanza 1.233,24 585.412 474,69
8. Kirundo Kirundo 1.703,34 628.256 368,83
9. Makamba Makamba 1.959,60 430.899 219,89
10. Mvaro Mvaro 839,60 273.143 325,32
11. Mujinga Mujinga 1.836,26 632.409 344,40
12. Muramvja Muramvja 695,52 292.589 420,67
13. Ngozi Ngozi 1.473,86 660.717 448,29
14. Rujigi Rujigi 2.338,88 400.530 171,24
15. Rumonge Rumonge 1.079,72 352.026 326,03
16. Rutana Rutana 1.959,45 333.510 170,20
17. Čankuzo Čankuzo 1.964,54 228.873 116,50
18. Čibitoke Čibitoke 1.635,53 460.435 281,52
Ukupno: 26.035,98[a] 8.053.574[33] 309,32

Religija[uredi | uredi izvor]

Religija u Burindi
Religija Populacija Procenat
Katolici 7519840 62,05 %[35]
Protestanti 2620127 21,62 %[36]
Ne izjašnjava se 747742 6,17 %
Muslimani 305398 2,52 %[37]
Adventizmi 282372 2,33 %[38]
Jehovini Svedoci 38781 0,32 %[39]
Druge religije 397503 3,28 %
Ukupno 12119000 100,00 %

Privreda[uredi | uredi izvor]

Burundi je jedna od najsiromašnijih zemalja, njegov BDP po glavi je 739 dolara (2003). 68% stanovništva živi ispod linije siromaštva. Poljoprivreda je najznačajnija industrija Burundija ona predstavlja 58% BDP (1999) i od nje zavisi 90% stanovništva. Najznačajniji proizvod poljoprivrede je kafa koja predstavlja 78% izvoza. Drugi značajni poljoprivredni proizvodi su pamuk, čaj i banane čiji je Burundi jedan od deset najvećih svetskih proizvođača. Industrija čini 18% BDP, a usluge 32%. Burundi u velikoj meri zavisi od strane pomoći koja je 2000. bila 92,7 miliona dolara. Burundi ima zalihe nikla, urana, kobalta, bakra, platine i vanadijuma.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What Languages Are Spoken In Burundi?”. Arhivirano iz originala 13. 3. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  2. ^ „English is now official language of Burundi”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  3. ^ Consulting, Jibril TOUZI, Great Lakes. „Analyse et adoption du projet de loi portant Statut des Langues au Burundi - Assemblée Nationale du Burundi”. www.assemblee.bi. Arhivirano iz originala 13. 3. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  4. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 08. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  5. ^ „Quelques données pour le Burundi” (na jeziku: francuski). ISTEEBU. Arhivirano iz originala 28. 07. 2017. g. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  6. ^ Annuaire statistique du Burundi (PDF) (Izveštaj) (na jeziku: francuski). ISTEEBU. jul 2015. str. 105. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 06. 2016. g. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  7. ^ „Burundi”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  8. ^ a b v g „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Burundi)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  9. ^ Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. str. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  10. ^ „Burundi”. International Monetary Fund. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  11. ^ „Gini Index, World Bank Estimate”. World Development Indicators. The World Bank. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  12. ^ Decret N 100/183 Arhivirano 2013-05-01 na sajtu Wayback Machine. justice.gov.bi. 25 June 2012
  13. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  14. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 194. ISBN 86-331-2075-5. 
  15. ^ „Loi n°1/04 du 04 février 2019 portant Fixation de la Capitale Politique et de la Capitale Economique du Burundi”. Pristupljeno 24. 2. 2019. 
  16. ^ Helmut Strizek, "Geschenkte Kolonien: Ruanda und Burundi unter deutscher Herrschaft", Berlin: Ch. Links Verlag, 2006
  17. ^ Eggers, p. xlix.
  18. ^ Background Note: Burundi Arhivirano 2018-01-26 na sajtu Wayback Machine. United States Department of State. February 2008. Pristupljeno 28 June 2008.
  19. ^ „Burundi”. Arhivirano iz originala 17. 6. 2009. g. Pristupljeno 27. 7. 2008. . International Center for Transitional Justice. Pristupljeno 27 July 2008.
  20. ^ „Burundi – Politics”. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 21. 7. 2008. . From "The Financial Times World Desk Reference". Dorling Kindersley. 2004. Prentice Hall. Pristupljeno 30 June 2008.
  21. ^ „Republic of Burundi: Public Administration Country Profile” (PDF). United Nations' Division for Public Administration and Development Management (DPADM): 5—7. jul 2004. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 10. 2008. g. Pristupljeno 20. 9. 2008. 
  22. ^ „Burundi Officially Informs UN of Intent to Leave ICC”. Arhivirano iz originala 25. 11. 2016. g. 
  23. ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Burundi povukao priznanje Kosova”. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  24. ^ „BURUNDI EN BREF”. archive.wikiwix.com. Arhivirano iz originala 28. 11. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  25. ^ „Codes et lois du Burundi” (PDF). Ministère de la Justice. Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  26. ^ Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint izd.). London; New York, N.Y.: Picador. str. 52. ISBN 978-0-330-37120-9. 
  27. ^ „convert” (PDF). archive.wikiwix.com. 
  28. ^ „Support to the 2nd edition of the codes and laws of Burundi”. Open.Enabel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  29. ^ „Burundi”. web.archive.org. 2010-11-23. Arhivirano iz originala 23. 11. 2010. g. Pristupljeno 2024-04-18. 
  30. ^ bdiagnews (2022-07-14). „Burundi : Proposition - 5 provinces au lieu de 18 et 42 communes au lieu de 119”. Nouvelles du Burundi - Africa Generation News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-29. 
  31. ^ Nkurunziza, Pierre (26. 3. 2015). „LOI No 1/10 DU 26 MARS 2015 PORTANT CREATION DE LA PROVINCE DU RUMONGE ET DELIMITATION DES PROVINCES DE BUJUMBURA, BURURI ET RUMONGE” (PDF). Presidential Cabinet, Republic of Burundi. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 10. 2016. g. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  32. ^ a b „Burundi: adninistrativne jedinice, dopunjeno na sajtu Geohajv”. www.geohive.com. Arhivirano iz originala 14. 07. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015.  (jezik: engleski)
  33. ^ a b Lauv, Gvilim. „Pokrajine Burundija na sajtu Statoids”. www.statoids.com. Pristupljeno 13. 7. 2015.  (jezik: engleski)
  34. ^ „Quelques données pour le Burundi na sajtu ISTEEBU”. www.isteebu.bi. Arhivirano iz originala 28. 07. 2017. g. Pristupljeno 17. 12. 2015.  (jezik: francuski)
  35. ^ „Le pouvoir s'en prend à l'Eglise catholique au Burundi”. BBC News Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  36. ^ „BURUNDI”. www.axl.cefan.ulaval.ca. Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  37. ^ „Religious”. Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  38. ^ „L’administration provinciale félicite les adeptes de l’Eglise adventiste du 7ème jour pour leurs contributions au développement – ABP – Agence Burundaise de Presse” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 2. 2023. 
  39. ^ „Les religions au Burundi”. Evaneos (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 2. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „lower-alpha“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="lower-alpha"/>

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бурунди&oldid=27736039”