Valdemar IV Danski

Valdemar IV Danski
Valdemar prikazan na savremenoj fresci u crkvi Svetog Petra u Nestvedu
Lični podaci
Puno ime	Valdemar IV Aterdag
Datum rođenja	oko 1320.
Datum smrti	24. oktobar 1375.
Mesto smrti	Zamak Gure, Kraljevina Danska
Grob	Prvo u zamku Vordingborg, a kasnije u manastiru Sore.
Porodica
Supružnik	Helvig of Schleswig
Potomstvo	Christopher, Duke of Lolland, Ingeborg of Denmark, Duchess of Mecklenburg, Margareta I od Danske
Roditelji	Kristof II Euphemia of Pomerania
Dinastija	Estridson
Kralj Danske
Period	1340−1375
Prethodnik	Kristof II
Naslednik	Margareta I Danska

Valdemar IV Aterdag (oko 1320 - 1375, Zamak Gure) je bio kralj Danske 1340. do 1375. godine, iz dinastije Estridson.

Dolazak na presto

Posle smrti kralja Kristofa II, 1332. godine, u toku osam godina kraljevski presto bio je upražnjen. U to doba gotovo celu Dansku bili su osvojili delom Šveđani, delom Hanza, delom vojvode Šlezviga a delom grofovi Holštajna.

Posle međuvlašća na presto je bio doveden Valdemar. On je u početku vladao samo severnim Jitlandom. Ali, njemu je pošlo za rukom da postepeno okupi u svojim rukama sve danske oblasti i da je ponovo učini velikom silom na Baltičkom moru.

Osvajanja

Valdemar prikazan na savremenoj fresci u crkvi Svetog Petra u Nestvedu

U svojoj politici on je imao mogućnost da se oslanja na ritere i na slobodno seljaštvo, koje je, iako oslabljeno, još uvek bilo uticajno (početkom XV v. slobodnom je seljaštvu pripadalo do 15% čitave zemljišne svojine). Uvlačene sve više u tržišne odnose, te su grupe sve više stradale od feudalnog rasula, od nasilja feudalaca, od monopolističkog položaja Hanze i videle u jakoj kraljevskoj vlasti svoj oslonac. Uz njihovu pomoć |Valdemar je zavladao ranijim danskim zemljama. Doduše, 1346. on je prodao udaljenu Estoniju Tevtonskom redu za 19 hiljada srebrnih maraka, ali je za taj novac kupio znatan deo založenih i prodatih kraljevskih domena.

Dažbine seljaka koji su živeli na tim domenima postale su jedan od važnih izvora kraljevskih prihoda. Već 1349 g. on je vladao gotovo celom Danskom zapadno od Zunda, 1357 g. naneo je poraz grofovima Holštajna, 1366 g. povratio je danske posede na jugo-zapadu Skandinavskog Poluostrva, koje su bili zauzeli Šveđani. To mu je donelo Zund s njegovim čuvenim lovištima haringa. Po rečima savremenika, tamo se u septembru i oktobru svake godine sakupljalo 40 hiljada brodova sa 300.000 ribara. Carine na ta lovišta ribe predstavljale su najvažniji izvor kraljevskih prihoda.

Reforme

Valdemar IV je reorganizovao vojsku. Sem feudalne vojske on je tražio da mu gradovi stave na raspoloženje ljude i brodove, a kupio je pešadiju — strelce — među seljaštvom. Gradio je zamkove, koristeći se prinudnim radom seljaka, i davao ih sa okolinom u leno svojim pristalicama. Ustanci feudalaca, nezadovoljnih jačanjem kraljevske vlasti, dali su mu povod za konfiskacije, kojima je povećavao kraljevski domen. U ruke mu j pao i niz feuda koji su ostali bez sopstvenika u doba »crne smrti«, koja je pustošila Dansku od 1349 do 1350 g.

Sukob sa Hanzom

Ojačavši na taj način kraljevsku vlast i njene izvore sredstava, Valdemar IV je odlučio da zada udarac severonemačkoj Hanzi, od koje je u to vreme obrazovan moćan savez. 1361 g. zauzeo je Vizbi na Gotlandu, važan centar Hanzine trgovine u Skandinaviji, i tamo došao do ogromnog plena. On je uspeo da razbije Hanzinu flotu. Ali je to, 1367. godine, izazvalo ujedinjenje 60 Hanzinih gradova, Švedske, Meklenburga i Holštajna, kongresom u Kelnu, s ciljem da se uništi Danska. Podržavala ih je i danska aristokratija, digavši ustanak protiv Valdemara na Jitlandu. Hanza i njeni saveznici naneli su Valdemaru, pod Kopenhagenom, sraman i potpun poraz. 1370 g. Danska je bila primorana da zaključi u Štralzundu mir pod krajnje nepovoljnim uslovima: Hanzi je priznala sve privilegije, ustupila joj je nekoliko utvrđenih mesta na jugu Skandinavskog poluosrtva i dala joj pravo da se meša u izbor danskog kralja, pa čak i bez saglasnosti Hanze nije mogao biti izabran kralj Danske.

Porodično stablo

16. Valdemar II Danski

8. Kristof I

17. Berengaria of Portugal

4. Erik V Danski

18. Sambor II, Duke of Pomerania

9. Margaret Sambiria

19. Mechtild of Mecklenburg

2. Kristof II

20. Albert II, Margrave of Brandenburg

10. John I, Margrave of Brandenburg

21. Mathilde von Landsberg

5. Agnes of Brandenburg

22. Albert I, vojvoda Saksonije

11. Juta od Saksonije

23. Agnes of Thuringia and Meissen

1. Valdemar IV Danski

24. Boguslav II, vojvoda Pomeranije

12. Barnim I, Duke of Pomerania

25. Miroslawa of Pomerelia

6. Boguslav IV, vojvoda Pomeranije

26. Erik X Švedski

27. Richeza of Denmark

3. Euphemia of Pomerania

28. Jaromar II, Prince of Rügen

14. Wizlaw II, Prince of Rügen

29. Euphemia of Pomerania

7. Margarete of Rügen (d. 1320)

30. Otto I, Duke of Brunswick-Lüneburg

15. Agnes of Brunswick-Lüneburg

31. Mathilde of Brandenburg

Literatura

• A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn ISTORIJA SREDNjEG VEKA I - Vikizvornik