Vampir

„Vampiri” preusmerava ovde. Za muzičku grupu pogledajte stranicu Vampiri (muzička grupa).

Vampir, slika Filipa Bern-Džounsa

Vampir je mitološko biće iz slovenske mitologije, posebno na Balkanu i u Ukrajini, koje preživljava tako što se hrani životnom energijom (uglavnom u vidu krvi) živih bića, bez obzira na to da li je vampir upokojeno ili živo biće. Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Iako su priče o vampirima zabeležene u mnogim kulturama, možda čak i od praistorije, izraz vampir nije postao čest sve do početka 18. veka, nakon priliva vampirskog sujeverja u zapadnu Evropu iz oblasti gde su vampirske legende bile česte, poput Balkana i istočne Evrope, mada su u lokalnim varijantama takođe poznati pod različitim imenima, kao što su vrikolak u Grčkoj i strigoj u Rumuniji. Na sliku povratnika-vampira koji pije ili sisa krv možda su uticale i grčke Lamije. Povećan stepen vampirskog sujeverja u Evropi dovodio je do masovne histerije, a u nekim slučajevima dovodilo je do probijanja leševa i optužbi za vampirizam.

Iako su vampiri iz narodnih verovanja na Balkanu i istočnoj Evropi imali širok spektar oblika u rasponu od skoro čoveka do naduvanih trulih leševa, tumačenje hrišćanske crkve i uspeh vampirske književnosti, odnosno romana „Vampir“ Džona Polidorija iz 1819, su ustanovili arhetip harizmatičnog i prefinjenog vampira. „Vampir“ je bio najuticajnije vampirsko delo početkom 19. veka i inspirisalo je dela kao što su „Vampir Varni“ i „Drakula“. Sam roman „Vampir“ je bio zasnovan na nedovršenoj priči lorda Bajrona „Deo romana“, objavljene 1819.

Međutim, tek je roman „Drakula“ Brama Stokera iz 1897. upamćen kao suštinski vampirski roman i koji je obezbedio osnov savremene vampirske fikcije. Drakula je zasnovan na ranijim mitovima o vukodlacima i sličnim legendarnim demonima, i „bio je izraz zabrinutosti tog doba“ i „strahovanje kasnog viktorijanskog patrijarhata“. Uspeh ove knjige je izrodio prepoznatljiv vampirski žanr i dalje popularan u 21. veku, uz brojne knjige, filmove, video igre i televizijske emisije.

Preobražaj u vampira

Kod južnoslovenskih naroda raširen je običaj da se mrtvac nikada ne ostavlja sam u mraku, jer ga treba čuvati da ga ne preskoče mačka ili pas i ne prelete ptica ili šišmiš, kada se može povampiriti. Veruje se da se ovo može dogoditi čak i ako na umrlo telo padne nečija senka, a takođe i ako neki čovek pređe ili preskoči preko groba pokojnika. Ako se ovo dogodi, on nakon nekog vremena u gluvo doba noći izlazi iz groba, davi ljude po kućama i pije im krv; tada se obično zemlja na njegovom grobu raspukne, pa vampir kroz tu pukotinu može da izlazi napolje, zahvaljujući svojim moćima.

Veruje se da vampiri najčešće postaju grešnici, razbojnici i zli ljudi, koji takvi ostaju i u svom „drugom životu“. Ovakvo verovanje je svakakvo prastaro, jer su na starim nekropolama pronađeni grobovi ukopavani dublje od ostalih, kao i takvi u kojima je pokojnik ostavljan potrbuške, licem ka zemlji ili zatrpavan gomilom kamenja; verovatno su to bili zločinci, ljudi za koje se pretpostavljalo da bi se mogli lakše povampiriti. Još uvek se veruje da će se, osim nepoštovanih, najpre povampiriti ovi koji su sa ovog sveta otišli nezadovoljni ili umrli nasilnom smrću.

Još uvek je sačuvan običaj „davanja četrdeset dana“ pokojniku, koji označava završetak perioda u kome on može da se povampiri. Ako dotad nije postao vampir, nakon toga sigurno neće, jer njegova lutajuća duša konačno odlazi. Prema ovom južnoslovenskom verovanju, u tom kritičnom periodu vampir se prikazuje u obliku senke ili kao nevidljiv, ali ima i moć da poprimi oblik životinje koja je preskočila njegovo mrtvo telo pre ili posle pogreba. Tada on sisa krv ljudima ali i životinjama. Njegovo stanište je groblje, na koje se uvek vraća kada se začuju petlovi, ali ako tih četrdeset dana ne bude upokojen, on će od krvi, popijene tokom noćnih lutanja po okolini, steći takvu snagu da se više dugo ne mora vraćati u grob. Tada ga je moguće sresti i na raskršćima, po vodenicama, ili u kućama njegovih najbližih, gde se dugo zadržava.

Najčešće su vampiri sredovečne osobe i to muškarci. Imaju izoštrene očnjake i duge nokte, jer im zubi, kosa i nokti nastave da rastu i posle smrti; po nekim verovanjima, nemaju kosti, pa su kao mešine ispunjene krvlju, sa iskolačenim očima i rumenom kožom. Ljudi ih se plaše i zbog njihovih natprirodnih osobina: snažniji su od čoveka, mogu se kretati velikom brzinom, pretvarati se u razne životinje, prelaziti preko svih prepreka „osim preko vode i preko trnja“... Vampir se ne odvaja od svog mrtvačkog pokrova sa kojim je sahranjen, posebno tokom prvih četrdeset dana; ako mu se oduzme pokrov, on gubi svu moć, pa niti može nekom naškoditi, niti se vratiti u svoj grob. Približavanje vampira mogu osetiti psi, konji i volovi, koji se tada veoma uznemire. Verovanje da ugrizom vampira čovek takođe postaje vampir nema uporišta u slovenskoj mitologiji.

Otkrivanje i zaštita od vampira

Vampir se otkriva obično po danu, kada je bezopasan, i to tako što se preko groblja prevodi vranac bez belega, jer on ne sme da pređe preko vampira. Kada raskopaju grob od kojeg konj zazire, ako u njemu pronađu neraspadnut leš, sa otvorenim, razrogačenim očima i posle smrti poraslim noktima i kosom, izbodu ga glogovim kolcem i bace u vatru da sagori. Katkad se oko grobova posipa pepeo i pesak, neki kažu da da bi se vampir otkrio po otiscima stopa, a drugi da je čin više magijski, uz reči upućene umrlom: „Kad sve to prebrojiš, tad da se povampiriš.“

Veruje se da vampiri ponekad posećuju i svoje udovice i da sa njima mogu imati i poroda. Dete rođeno iz odnosa sa vampirom naziva se vampirović. Ova deca nemaju senku, imaju manjak kostiju i izrazito veliku glavu kojom ne mogu gledati gore; ona su sposobna da pronađu, vide i ubiju vampira. Novije priče ističu da je njihova krv otrovna za vampire, ali ovoga u predanju nema ni u tragovima, iako bi se moglo zaključiti, kao „druga strana“ zabeleženog verovanja da se onaj ko ubija vampira mora dobro paziti da ga njegova krv ne isprska jer bi se u protivnom i sam mogao povampiriti nakon smrti (verovatno se dogodilo Arnautu Pavlu, koji se pominje nešto kasnije).

Vampire odbijaju beli luk i grožđe, kao i krst naslikan katranom na vratima kuće; ovaj krst je prehrišćanski. Sloveni su ipak, umesto odbrane, radije preuzimali preventivne mere, poput sahranjivanja tela licem ka zemlji. Da se ne povampiri, mrtvacu se i zaseca koža i seku tetive ispod kolena, ili mu se zabada glogovo trnje pod nokte; misli se da se ranije glogov klin zabijao i u čelo i da su se sumnjivom mrtvacu čak sekli glava ili udovi. Kod Srba postoji još jedan magijski postupak zaštite od povampirenja – da se na mestu gde je ležala glava umrloga zakuje glogov šiljak, kasnije drveni ili gvozdeni ekser, a do danas se ponegde sačuvao i običaj da se, pokraj krsta, na grob zakuca i mali glogov kočić. Takođe se preko svežeg groba i oko njega nabacivalo trnje, i to obično glogovo, od koga vampir zazire, pa zato ne može da se probije iz zemlje.

Poreklo reči

Vampir je jedna od reči iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.

U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, vankošliv a najčešće — upir. Iz ove poslednje može saznati poreklo reči vampir. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda, smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira. Zato su svoje mrtve podvrgavali „tretmanu“ u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u „večna lovišta“. Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti), da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno, dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude. Sve dok se, ne nađe neko ko će ga „počastiti“ glogovim kocem.

Poreklo vampirskih verovanja

Vampir, litografija iz 19. veka

Istraživači su ponudili brojne teorije o poreklu vampirskih verovanja, pokušavajući da objasne sujeverje — ponekad i masovnu histeriju — koju izazivaju vampiri. Za uzroke verovanja u vampire ponuđena su objašnjenja koja idu od prerane sahrane pa do neznanja o raspadanju ljudskog tela posle smrti.

Pojam je verovatno postao opštepoznat po romanu Drakula Brema Stokera. Veruje se da je prvo pominjanje pojma u zapadnoj Evropi bilo u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725, u vreme kad Austrijska carevina vlada Srbijom na jug do Stalaća (1717—1739).

U tom časopisu se nalazi izveštaj po kojem je u selu Kisiljevu umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Na samrti bi ljudi izjavili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio te od toga moraju umreti a njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja izjavivši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći joj svoje opanke. Iz Beča je poslat tim lekara i stručnjaka u Kisiljevo kako bi se utvrdilo o čemu se zapravo radi. Nakon otvaranja kovčega Petra Blagojevića (zapisano kao Peter Plogojowitz), zabeleženo je da je telo bilo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.

Pored Blagojevića austrijski izvori pominju i Arnolda Paolea, vojnika (Arnold svakako nije ime ikada prisutno u Srbiji; možda: Arnautin Pavle?), koji je ratovao u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu. On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu Medveđi kod Trstenika, posle čega su krenuli napadi vampira u ovom kraju. Njegovo telo je kasnije ekshumirano u prisustvu austrijskih vlasti i probodeno kocem, ali ni posle toga napadi nisu sasvim prestali.

Najpoznatiji srpski vampir je, svakako, Sava Savanović, lik iz pripovetke „Posle devedeset godina“, Milovana Glišića, po kojoj je snimljen horor „Leptirica“.

Mitovi slični vampirskim

Mitova sličnih vampirskim ima širom sveta, na primer nahcerer (nem. nachzehrer) u Nemačkoj, baoban sit (engl. baobhan sith) u Škotskoj, điang ši (kin: 僵屍 ili 殭屍) u Kini, kjukecuki (jap. kyūketsuki) u Japanu, jara-ma-iha-hu (yara-ma-yha-who) kod australijskih Aboridžina, asvang (aswang) na Filipinima, adze (adze) i asanbosan (asanbosam) u Gani i Obali Slonovače, sukrijant (soucriant) na Karibima, sukujant (soucouyant) u Trinidadu i Tobagu... Ovi mitovi u većini ne podrazumevaju umrle koji bi se vratili u život kao živi mrtvaci ili duhovi poput vampira, već demone, veštice i natprirodna bića, slično antičkim grčkim lamijama.

Vidi još

• Eržebet Batori
• Jure Grando
• Arnaut Pavle
• Slovenska mitologija

Literatura

• Bunson, Matthew (1993). The Vampire Encyclopedia. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27748-5. 
• Burkhardt, Dagmar (1966). „Vampirglaube und Vampirsage auf dem Balkan”. Beiträge zur Südosteuropa-Forschung: Anlässlich des I. Internationalen Balkanologenkongresses in Sofia 26. VIII.-1. IX. 1966. Munich: Rudolf Trofenik. OCLC 1475919. 
• Cohen, Daniel (1989). Encyclopedia of Monsters: Bigfoot, Chinese Wildman, Nessie, Sea Ape, Werewolf and many more... London: Michael O'Mara Books Ltd. ISBN 978-0-948397-94-3. 
• (jezik: francuski) Créméné, Adrien (1981). La mythologie du vampire en Roumanie. Monaco: Rocher. ISBN 978-2-268-00095-4. 
• (jezik: francuski) Faivre, Antoine (1962). Les Vampires. Essai historique, critique et littéraire. Paris: Eric Losfeld. OCLC 6139817. 
• (jezik: francuski) Féval, Paul (1851—1852). Les tribunaux secrets : ouvrage historique. Paris: E. et V. Penaud frères. 
• Frayling, Christopher (1991). Vampyres, Lord Byron to Count Dracula. London: Faber. ISBN 978-0-571-16792-0. 
• Hurwitz, Siegmund (1992) [1980]. Gela Jacobson (trans.), ur. Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine. Einsiedeln, Switzerland: Daimon Verlag. ISBN 978-3-85630-522-2. 
• Introvigne, Massimo (1997). La stirpe di Dracula: Indagine sul vampirismo dall'antichità ai nostri giorni. Milan: Mondadori. ISBN 978-88-04-42735-3. 
• Jennings, Lee Byron (2004) [1986]. „An Early German Vampire Tale: Wilhelm Waiblinger's 'Olura'”. Ur.: Reinhard Breymayer; Hartmut Froeschle (eds.). In dem milden und glücklichen Schwaben und in der Neuen Welt: Beiträge zur Goethezeit. Stuttgart: Akademischer Verlag Stuttgart. str. 295—306. ISBN 978-3-88099-428-7. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak urednika (veza)
• Jones, Ernest (1931). „The Vampire”. On the Nightmare. London: Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis. ISBN 978-0-394-54835-7. OCLC 2382718. 
• Marigny, Jean (1993). Vampires: The World of the Undead. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-30041-1. 
• McNally, Raymond T. (1983). Dracula Was a Woman. McGraw Hill. ISBN 978-0-07-045671-6. 
• Schwartz, Howard (1988). Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural. San Francisco: Harper & Row. ISBN 978-0-06-250779-2. 
• Skal, David J. (1996). V is for Vampire. New York: Plume. ISBN 978-0-452-27173-9. 
• Skal, David J. (1993). The Monster Show: A Cultural History of Horror. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-024002-3. 
• Silver, Alain (1993). The Vampire Film: From Nosferatu to Bram Stoker's Dracula. James Ursini. New York: Limelight. ISBN 978-0-87910-170-1. 
• Summers, Montague (2005) [1928]. Vampires and Vampirism. Mineola, NY: Dover. ISBN 978-0-486-43996-9.  (Originally published as The Vampire: His Kith and Kin)
• Summers, Montague (1996) [1929]. The Vampire in Europe. Gramercy Books: New York. ISBN 978-0-517-14989-8.  (also published as . The Vampire in Lore and Legend. ISBN 978-0-486-41942-8.  )
• (jezik: srpski) Vuković, Milan T. (2004). Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba. Belgrade: Sazvežđa. ISBN 978-86-83699-08-7. 
• Wilson, Katharina M. (Oct. — Dec, 1985). „The History of the Word "Vampire"”. Journal of the History of Ideas. 46 (4): 577—583. JSTOR 2709546. doi:10.2307/2709546. 
• Dundes, Alan (1998). The Vampire: A Casebook. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-15924-5. 
• Holte, James Craig (1997). Dracula in the Dark: The Dracula Film Adaptations. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-29215-6. 
• Larsson, Mariah; Steiner, Ann (2011). Interdisciplinary Approaches to Twilight: Studies in Fiction, Media and a Contemporary Cultural Experience. Nordic Academic Press. ISBN 978-91-85509-63-8. 
• Wright, Dudley (1973) [1914]. The Book of Vampires. New York: Causeway Books. ISBN 978-0-88356-007-5.  (Originally published as Vampire and Vampirism; also published as The History of Vampires)