Vangel Todorovski

vangel todorovski
Vangel Todorovski Majoro
Lični podaci
Datum rođenja	1920.
Mesto rođenja	Bitolj, Kraljevina SHS
Datum smrti	april 1942. (22 god.)
Mesto smrti	Bitolj, Kraljevina Bugarska
Profesija	frizerski radnik
Delovanje
Član KPJ od	1940.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	2. avgusta 1952.

Vangel Todorovski Majoro (Bitolj, 1920 — Bitolj, april 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1920. godine u Bitolju, u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Posle završene osnovne škole, učio je frizerski zanat. Među omladinom se isticao svojim revolucionarnim stavovima i čitao je marksističku literaturu. Naročito je bio zapažen njegov rad u URS-ovim sndikatima, zbog čega je postao sekretar podružnice frizerskih radnika i član međustrukovnog odbora. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1940. godine.

Policija je od ranije pratila njegov rad, te je iste godine uhapšen. U postaji je bio mučen, ali nije priznao da se bavi revolucionarnim radom. Posle izlaska iz zatvora nastavio je partijski rad i postao član Mesnog komiteta KPJ u Bitolju. Posle okupacije zemlje nastavio je partijski rad, čiji je cilj bio pripremanje za oružani ustanak. Radio je u grupi koja je dobila zadatak da sakuplja i krije oružje, municiju i drugi ratni materijal, koji je ostao posle kapitulacije jugoslovenske vojske.

U jesen 1941. godine, bugarska okupatorska vojska pozvala ga je na odsluženje vojnog roka. Nije hteo da služi okupatoru, pa je po odobrenju KPJ prešao u ilegalnost i nastavio da radi na pripremama za formiranje partizanskog odreda. Uskoro je od Mesnog komiteta dobio zadatak da radi sa partijskom tehnikom.

U aprilu 1942. godine, bugarska policija je uspela da otkrije skrovište tehnike kojom je rukovodio Vangel. Kada su upali u sedište tehnike zajedno sa oblasnim načelnikom policije, Vangel ih je dočekao sa revolverom. Otvorio je vatru na policajce i smrtno ranio načelnika policije. U razmeni vatre, Vangel je ranio još jednog policajca. Kad je video da ne može da se probije, poslednjim metkom je pucao sebi u slepoočnicu, da ne bi živ pao u ruke neprijatelju.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 2. avgusta 1952. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.