Vang Ženji (astronom)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ženji Vang
Datum rođenja1768.
Mesto rođenjaJiangning County
Datum smrti1797.

Vang Ženji (1768–1797) je bila kineska naučnica iz dinastije Ćing.[1] Prekršila je feudalne običaje tog vremena, koji su ometali prava žena, radeći na obrazovanju u predmetima kao što su astronomija, matematika, geografija i medicina.[2] Bila je poznata po svom doprinosu u astronomiji, matematici i poeziji. Bila je priznati naučnik: „Izvanredna žena Kine iz 18. veka.“[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i porodica[uredi | uredi izvor]

Dom predaka Vang Ženji je u provinciji Anhuej, ali se porodica njenog dede preselila u Jiangning ili današnji Nanking.[4][5] Veoma je volela da čita kada je bila dete i bila je veoma pametna.[1]

Njenu porodicu činili su njen deda, baka i njen otac. Njen deda Vang Žefu, bio je bivši guverner okruga Fengčen i okruga Sjuenhua. Imao je širok i dubok intelekt, voleo je da čita i imao je kolekciju od preko sedamdeset pet polica za knjige. Njen otac Vang Sičen je pao na carskim ispitima i umesto toga je studirao medicinsku nauku i svoje nalaze zabeležio u zbirci od četiri toma pod nazivom „Zbirka medicinskih recepata".[4] Devojačko prezime njene bake bilo je Dong. Njen deda je bio njen prvi učitelj astronomije; baka joj je bila učiteljica poezije; a otac joj je predavao medicinu, geografiju i matematiku.[6]

Vang Žefu je umro 1782. godine i porodica je otputovala u Jiling (blizu Velikog zida) na njegovu sahranu.[4] Ostali su u regionu pet godina, gde je Ženji stekla opširno znanje čitajući zbirku knjiga svog dede, kao i učenjem konjičkih veština, streljaštva i borilačkih veština od žene mongolskog generala po imenu Aa.[1]

Sa šesnaest godina, Vang Ženji je putovala južno od reke Jangcekjang sa svojim ocem dok se nije vratila u prestonicu. Mogla je da vidi mesta kao što su Šanksi, Hubej i Guangdong, proširivši svoje vidike i obogativši svoja iskustva.[4] Kada je imala osamnaest godina, sprijateljila se sa učenicama u Jiangningu kroz svoju poeziju i počela da se fokusira na svoje, uglavnom samouko, proučavanje astronomije i matematike.[6] Sa dvadeset pet godina udala se za Zan Meia iz Sjuančenga u provinciji Anhuej. Nakon udaje, postala je poznatija po svojoj poeziji i znanju iz matematike i astronomije koje je svojevremeno predavala nekim učenicima. Vang Ženji je umrla sa dvadeset devet godina i nije imala dece.[1]

Akademska dostignuća[uredi | uredi izvor]

Iako je živela samo dvadeset devet godinu, Vang Ženji je bila veoma uspešna u akademskom svetu. Isticala se u astronomiji i matematici. Jedan od njenih doprinosa je bila mogućnost da opiše svoje poglede na nebeske fenomene u svom članku „Rasprava oko povorke ravnodnevica“. Umela je da objasni i jednostavno dokaže kako se ravnodnevice kreću, a zatim kako da izračuna njihovo kretanje. Napisala je mnoge druge članke kao što su „Rasprava o geografskoj dužini i zvezdama“ kao i „Objašnjenje pomračenja Meseca“. Ona je komentarisala broj zvezda; pravac okretanja Sunca, Meseca i planeta Venere, Jupitera, Marsa, Merkura i Saturna; kao i opisivanje odnosa između pomračenja Meseca i Sunca.[4] Ne samo da je proučavala istraživanja drugih astronoma, već je bila u stanju da uradi i svoja originalna istraživanja.

Jedan od njenih eksperimenata za proučavanje pomračenja Meseca uključivao je postavljanje okruglog stola u baštenski paviljon, koji je delovao kao globus; okačila je kristalnu lampu na gajtan sa plafonskih greda, koja je predstavljala sunce. Zatim je na jednoj strani stola imala okruglo ogledalo poput meseca. Pomerala je ova tri objekta kao da su Sunce, Zemlja i Mesec prema astronomskim principima. Njeni nalazi i zapažanja su bili veoma tačni i zabeleženi u njenom članku „Objašnjenje pomračenja Sunca“.[4]

U oblasti matematike, Ženji je savladala trigonometriju i poznavala Pitagorinu teoremu. Napisala je članak pod nazivom „Objašnjenje Pitagorine teoreme i trigonometrije“, gde je tačno opisala trougao i odnos između kraćeg kraka pravouglog trougla, dugačke katete i hipotenuze trougla.[4]

Divila se matematičaru Mei Vendingu (1633–1721. n.e.). [1] Bio je poznat u ranoj dinastiji Ćing i napisao je knjigu Principi izračunavanja. Vang Ženji je postala majstor ove knjige, prepisavši je jednostavnijim jezikom i učinivši je dostupnom drugima pod naslovom „Obaveze u izračunavanju“. Bila je u stanju da pojednostavi množenje i deljenje kako bi početnicima olakšala učenje matematike.[4] Bila je veoma posvećena proučavanju matematike i napisala je knjigu pod nazivom Jednostavni principi izračunavanja kada je imala dvadeset četiri godine. Njeno učenje je bilo teško i jednom je rekla: "Bilo je trenutaka kada sam morala da odložim olovku i uzdahnem. Ali ja volim tu temu, ne odustajem."[1]

Poezija[uredi | uredi izvor]

Njena iskustva sa putovanja, kao i akademsko istraživanje dali su joj obilje ideja i materijala za svoju poeziju. Svojom književnošću ostavila je trajni utisak. Ostavila je trinaest tomova Ci (poezije), proze i predgovora i postskriptuma napisanih za druga dela.[4] Čuveni naučnik iz dinastije Ćing Juan Mei prokomentarisao je njenu poeziju rekavši da je „imala ukus velikog pera, a ne pesnikinje“.[1] Poezija Vang Ženji je bila poznata po nedostatku "cvetnih" reči, za koje se u to vreme verovalo da su uobičajene za žene.[6] Njena poezija je uključivala njeno razumevanje klasika i istorije i iskustva tokom njenih putovanja, kao što su pejzaži i životi običnih ljudi sa kojima je sklopila poznanstva.

Takođe je opisivala teške živote običnih ljudi, kao što su radnice u pesmama „Žena uzgajivačica svilene bube“ i „Pranje odeće“. Pored toga, prikazala je korupciju i polarni kontrast između života bogatih i siromašnih u pesmama poput „Pesma od osam redova“, koja je sadržala:

Selo je prazno od dima od kuvanja,
Bogate porodice puštaju skladišteno žito da propadne;
U pelinu razasuta jadna izgladnela tela,
Pohlepni zvaničnici još uvek pritiskaju namete farmama.[4]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Vang Ženji je umrla sa dvadeset devet godina. Ne postoji tačan zapis o tome kako je umrla. Kada je saznala da umire, dala je svoja dela i rukopise svojoj najboljoj prijateljici, gospođi Kuai (1763–1827 n.e.), koja ih je na kraju prenela svom nećaku, Kian Jidžiju (1783–1850 n.e.), koji je bio poznati naučnik u to vreme.[4] On je sastavio njen rad u Shusuan Jiancun ili Jednostavni principi izračunavanja. On je Vang Ženji opisao kao „naučnicu broj jedan posle Ban Žaoa“.[1]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Vang Ženji je verovala u jednakost i jednake mogućnosti za muškarce i žene. U jednoj od svojih pesama napisala je:

Napravljeno je da veruje,
Žene su isto što i muškarci;
Zar nisi ubeđen,
I ćerke mogu da budu junakinje?[4]

Bila je zadovoljna u svom braku i smatrala je da su društveno-feudalne vrednosti neprikladne „kada se govori o učenju i nauci, ljudi ne misle ni na jednu ženu“, rekla je da „žene treba samo da kuvaju i šiju, i da im ne treba smetati pisanje članaka za objavljivanje, proučavanje istorije, pisanje poezije ili bavljenje kaligrafijom."[4] (Muškarci i žene) „svi su ljudi, koji imaju isti razlog za učenje“.

1994. godine, Radna grupa Međunarodne astronomske unije za nomenklaturu planetarnog sistema odobrila je imenovanje kratera na Veneri Vang Ženji po njoj.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Peterson, Barbara Bennett (2000). Notable Women Of China: Shang Dynasty To The Early Twentieth Century. New York: M.E. Sharp. str. 341—345. ISBN 9780765619297. 
  2. ^ Shen, Yu Wu (2011). 清代女科学家 (Female scientists in Qing dynasty). Zhejiang: Zhejiang Education Press. ISBN 978-7-5338-8976-0. 
  3. ^ Li, Zigang (1982). 安徽历史述要 (History of Anhui). str. 631. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Peterson, Barbara Bennett (2000). Notable Women Of China: Shang Dynasty To The Early Twentieth Century. New York: M.E. Sharp. str. 341—345. ISBN 9780765619297. 
  5. ^ Shen, Yu Wu (2011). 清代女科学家 (Female scientists in Qing dynasty). Zhejiang: Zhejiang Education Press. ISBN 978-7-5338-8976-0. 
  6. ^ a b v Lee, Lily Xiao Hong; A.D. Stefanowska. Clara Wing-Chung Ho, ur. Biographical Dictionary of Chinese Women: The Qing Period, 1644–1911 (v. 1 izd.). M.E. Sharpe, Inc. str. 230—231. ISBN 0-7656-0043-9. 
  7. ^ „Planetary Names: Crater, craters: Wang Zhenyi on Venus”. Gazetteer of Planetary Nomenclature. Pristupljeno 2020-09-09. 

Drugi izvori[uredi | uredi izvor]

  • "The Preliminary Collection of Defeng Pavilion" by Wang Zhenyi
  • The History of the Qing Dynasty, the 508th vol.: The Biography of Wang Zhenyi
  • The Biographies of 700 Noted Personages of the Qing Dynasty, Book Four, the biography of Wang Zhenyi by Cai Guanluo
  • The Supplementary Collection of Biographies on Stone Tablets: the 509th vol.: The Biography of Wang Zhenyi by Min Erchang
  • "The Third Edition of the Biographies, seventh vol., by Zhu Kebao
  • "The Preliminary Collection of the Classified Readings of the Dynasty," the 228th vol.
  • Textual Research into Works by Women Writers in History, seventh vol., by Hu Wenkai
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванг_Жењи_(астроном)&oldid=27689493”