Vardova kutija

Vardova kutija je rana verzija zaštitne kutije za biljke. Korišćena je u 19 veku za zaštitu biljaka tokom duge plovidbe do Evrope i predstavlja preteču terarijuma, vivarijuma i staklenih akvarijuma. Izmislio je dr. Natanijel Bagsšo Vard (engl. Nathaniel Bagshaw Ward) [1] oko 1829 god.

Vardova kutija

Istorija

Dr. Vard je čuvao čaure moljaca u zapečećenim staklenim flašama. Primetio je da su u jednoj od flaša iz spora i semena izrasle paprati i trava. Biljke su opstale u zapečećenoj posudi skoro četiri godine. Kasnije je tražio da mu naprave kutije od drveta i stakla u kojima je čuvao paprat. 1842 god. objavio je knjigu engl. „On the Growth of Plants in Closely Glazed Cases”

Botaničari i istaživači su krstarili svetom u potrazi za novim i potencijalno korisnim vrstama biljaka. Problem je predstavljao trasport biljaka jer većina vrsta nije mogla da preživi duga putovanja morem zbog slane vode koja je zasipala palube brodova i nedostatka svetla i sveže vode. Vardove kutije postavljene na palubu brodova štitile su biljke od talasa i izlagale ih prirodnoj svetlosti i vlazi kondenzovanoj u unutrašnjosti kutije. 1833 god. Vard je poslao dve kutije sa biljkama iz Britanije u Sidnej, Australija. Posle sedmomesečnog putovanja biljke su stigle na odredište u dobrom stanju. Na povratnom putovanju više vrsta australijskih biljaka je po prvi put uspešno stiglo u Englesku.

Vardove kutije su korišćene za prenos više vrsta komercijalno isplativih biljaka. U njima su sadnice čaja prokrijumčarene iz Kine u Asam u Indiji, a sadnice gumenog drveta odgajene iz semena u Engleskoj prenesene na Šri Lanku i u Malaju.

Vardove kutije su postale i populani ukrasi u kućama u zapadnoj Evropi i SAD. Zbog zagađenosti vazduha u gradovima paprati, orhideje i druge osetljive biljke su mnogo lakše opstajale u Vardovim kutijama.