Vasa Popović
Vasa Popović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1777. |
| Mesto rođenja | Beršići |
| Datum smrti | 1832. |
Vasilije Vasa Popović (Beršići, 1777 – 1832) bio je jedan od najbližih i najodanijih saradnika kneza Miloša Obrenovića.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Beršićima u tadašnjoj Rudničkoj nahiji, a počev od 1819. godine bio je glavni knez u Požeškoj nahiji.[2][1][3]
Na osnovu pojedinih hroničara, Vasa Popović je „pripadao stranci turkofila”, „koja je savetovala knezu Milošu da se mudro nagađa s Turcima a manje da sluša uputstva iz Rusije”.[4]
Knez Vasa je posebno brinuo o crkvama i školama. Osim što je uticao na to da se 1823. sagradi crkva u Čačku, u tom mestu je otvorio i školu koju je 1826. posetio književnik Joakim Vujić. U Čačku je uređivao ulice, ćuprije, javne ustanove. Godine 1824. uspostavio je zajednički sud za Požešku i Rudničku nahiju. Za sebe je sagradio konak nalik na onom od kneza Miloša u Požarevcu, mada manjih dimenzija.[4]
Saradnja sa Vukom Karadžićem[uredi | uredi izvor]
Pored saradnje sa knezom Milošem, bio je saradnik i veliki prijatelj Vuka Karadžića.[5] Knez Vasa Popović je u Kragujevac doveo starca Miliju Kolašinca od kojeg je Vuk zapisao nekoliko pesama, uključujući i onu o Strahinjiću Banu. Takođe, pomogao je Vuku dok je boravio u Crnući gde je skupljao i zapisivao pesme, zagonetke i običaje rudničko-takovskog kraja – poslao mu je spisak sela svih nahija, a vredno je prikupljao i pretlatu na njegova dela. Vuk je to kasnije zapisao: „Pokojni Vasa Popović, poslao mi je nekoliko puta oko sto napisanih tabaka junačkih pesama, koje su, kao što se vidi, pisala četiri pisara”. Rekao je i da je Vasa bio čovek iz vlasti koji je najviše podržavao njegovo skupljanje narodnih pesama i umotvorina.[6] Takođe, Vuk je istakao da je knez Vasa bio samouk i da je „naučio pisati vežbajući pisanje po onim velikim belim pečurkama što rastu na bukvama”.[3] Godine 1829. zajedno su bili članovi tzv. „Zakonodatelne komisije”.[6]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Nakon smrti Vase Popovića, kneginja Ljubica deo njegove novčane zaostavštine (4000 dukata) preusmerila je ka građenju crkve u Brezni, pored koje je on sahranjen.[4]
Radoš Ljušić, istaknuti istoričar i univerzitetski profesor, o Vasi Popoviću je u više navrata pisao. U jednoj knjizi ga je opisao: „Vasa Popović je bio brat od ujaka kneginje Ljubice i samouki pisar. U ono vreme bila je to lepa preporuka za napredovanje u službi. Bio je pisar kod vojnih starešina tokom Prvog ustanka, a posle Drugog ustanka – lokalni starešina i dugogodišnji upravnik Požeške nahije. Popović je bio jedan od najpriznatijih starešina, marljiv, vredan i pouzdan. Za sve vreme svoje službe uživao je blagonaklonost kneza Miloša i bio je njegov tajni savetnik, te je boravio, osim u Čačku, sedištu svoje nahije, i u Kragujevcu, prestonici Srbije. Do kraja života ostao je u srdačnim i prijateljskim odnosima sa kneginjom Ljubicom... Kad je umro u Beogradu (1832), knez Miloš ga je oplakao kao jednog od svojih najboljih prijatelja i drugova.”[7]
Danas, u arhivi SANU čuva se oko 280 pisama kneza Vase, dok je u Vukovoj prepisci registrovano 60 njegovih pisama.
Galerija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Bio je prvi srpski tajni agent: Najpouzdaniji čovek kneza Miloša koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima”. Opanak - magazin za očuvanje srpske tradicije. 20. 1. 2018. Pristupljeno 24. 6. 2021.
- ^ Radojičić, Branko S. „Karanovac i Čačak u putopisu Joakima Vujića”. Academia.edu. Pristupljeno 24. 6. 2021.
- ^ a b Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 100. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ a b v Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 101. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Bošnjak, Milorad (22. 8. 2020). „JEDINI KNEZ BEZ PORTRETA, BIO ČLAN TAJNOG DRUŠTVA? Vasa Popović, tvorac Miloševe špijunaže”. Novosti. Pristupljeno 24. 6. 2021.
- ^ a b Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 131. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Ljušić, Radoš (2000). Atanasko Mihailović: crnogorski knez, sudija i deputat. Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 23. ISBN 86-82877-07-4.