Vasilije Visarion

Vasilije Visarion
Vasilije Visarion
Datum rođenja	1403.
Mesto rođenja	Trapezunt
Datum smrti	1475.
Mesto smrti	Ravena

Vasilije Visarion (grč. Βασίλειος Βησσαρίων, oko 1403 — 1475), pogrešno nazivan i Jovan ili Ivan (lat. Johannes), bio je jedan od najpoznatijih vizantijskih humanista u Italiji, koji je dao snažan podstrek ponovnom izučavanju antičke književnosti, posebno grčke, u zapadnoj Evropi 15. veka.

Rođen u Trapezuntu, Visarion je bio Pletonov učenik, a 1437. postao je arhiepiskop u Nikeji. Bio je veliki pobornik unije sa zapadnom crkvom, pa je bio i vođa „unijatske“ stranke na saboru u Ferari-Firenci. Godine 1439. postao je kardinal i posle toga ostao u Rimu, gde je oko sebe okupljao italijanske humaniste. Nakon pada Carigrada (1453), 1463. godine postao je carigradski latinski patrijarh.

Vasilije Visarion

Pored mnogobrojnih teoloških spisa, napisanih većinom u odbranu unije, te govora i pisama, napisao je i jedno delo upereno protiv Georgija Trapezuntskog (koji je zastupao aristotelizam protiv Pletona i Visariona) pod naslovom Protiv Platonovog kvaritelja (In calumniatorem Platonis), u kome – slično Tomi Akvinskom, koji je koristio Aristotelova dela, – uvodi Platona u službu hrišćanske vere i dogme. Treba istaći i njegov prevod Aristotelove Metafizike na latinski jezik. Visarion je imao najveću zbirku grčkih rukopisa onoga vremena (482 kodeksa), koje je zaveštao crkvi svetog Marka u Veneciji.

Vidi još

• Georgije Gemistos Pleton