Velianova kuća u Banskom
| Velianova kuća u Banskom | |
|---|---|
 Velianova kuća u Banskom | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Bansko, Bugarska |
| Vrsta spomenika | kuća - muzej |
| Vreme nastanka | 18. vek - 19. vek |
Velianova kuća u Banskom nalazi se u blizini centralnog trga i crkve Svete Trojice. Zgrada je primer arhitektonskog stila - utvrđena kuća bugarskog preporoda (kraj 18. veka - početak 19. veka). Velianova kuća, oslikana freskama i dekorisana, proglašena je spomenikom kulture od nacionalnog značaja objavljivanjem u „Službenom glasniku“ broj 87 iz 1967. Otvorena je za posetioce 1977. godine.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Velianova kuća sagrađena je u 18. veku i bila je moderna dvospratna zgrada od kamena i drveta. Za vreme otomanske vladavine, mnogi Bugari su gradili utvrđene kuće sa tajnim prostorijama, gde bi se sakrivali od naleta Turaka i brojnih odmetničkih bandi. U nekim kućama zidovi dostižu širinu od metar i po. Kameno stepenište u predsoblju koje vodi do skrovišta povezuje ga sa stambenim nivoom zgrade u kome se nalaze dnevni boravak, trpezarija, ženska soba i radna soba.
U 18. veku Bansko je cvetalo kao trgovinski centar. Ljudi su trgovali pamukom, duvanom, vinom, opijumskim makom i raznim začinima iz Grčke i Egeja sa zapadnom Evropom. Odatle su donosili industrijsku robu i oružje i tako nagomilali veliko bogatstvo. Ivanom Hadžiradonov je bio jedan od najbogatijih trgovaca pamukom u regionu. Međutim, bankrotirao je jer se pamuk počeo isporučivati iz luka u Grčkoj do Trsta. Otišao je i svoju kuću prodao opštini.
1835. Velian Ognev je stigao u Bansko. Bio je među poznatim umetnicima Debarske umetničke škole i stigao je na poziv gradonačelnika Lazara Germana da napravi freske u crkvi Svete Trojice. Kada su Velian Ognev i njegova dva sina (iz prvog braka sa Italijankom) stigli u Bansko, on je privremeno smešten u ovoj kući. Nakon što se nastanio u Banskom, crkveni velikodostojnici su odlučili da isplate glavnog slikara ne novcem, već tako što su mu dali kuću. Zatim je upoznao sestru Neofita Rilskog - Sofiju Beninu, i oženio se njom. Obnovio je kuću i oslikao je freskama. Ukrasio je zgradu iznutra i spolja i napravio rezbarije od drveta u sobama i na verandi, dajući joj novi jedinstveni izgled.[2][3]
Izgled kuće[uredi | uredi izvor]
Kuća je sagrađena od kamena i drveta, u tipičnom stilu preporoda - dva sprata sa balkonom, sa pogledom na dvorište. Prvi sprat se sastoji od radionice Uste Veliana i ostava. Postojalo je tajno odeljenje, koje se sastojalo od dve povezane sobe sa četvoro vrata za beg u različitim pravcima (vrata su zazidana). Na drugom spratu je pet soba i široka veranda sa detaljnim rezbarijama u drvetu. Velianova kuća bila je među prvim bugarskim kućama sa unutrašnjim kupatilom i toaletom - Velian Ognev je zbog toga prepravio deo spoljašnje terase, zatvarajući mali deo.
Sofijin privatni dnevni boravak, nazvan "Plava soba", najintimantnije je uređen. Ovde su prikazani pejzaži Venecije i Istanbula. Dekoracija impresionira svojim finim detaljima. Sadrži i autoportret umetnika u romantičarskom stilu, gde je lice samo skica, što potvrđuje legendu prenetu do danas da Velian Ognev nije bio tako iskusan u crtanju ljudskih lica. Zajedničku porodičnu sobu, tradicionalnu za sve kuće, gde su svako veče sedeli oko stola za večerom, Velian Ognev ukrasio je postavljanjem slika nalik ogledalima na zidove i rezbarenjem drveta duž polica, sve po svom dizajnu. Iz zajedničke sobe nalaze se vrata koja vode u žensku sobu, u kojoj je radila dama kuće; soba sa vretenom i razbojem bila je karakteristična za svaki dom. Iz ženske radne sobe vode vrata do ženske sobe, namenjene majci sa novorođenčetom, i takođe imaju skriven izlaz. Tu je i tunel koji povezuje kuću sa susedom - Sirleštovom kućom. U toj kući je veoma dobro skrovište i niz hitnih izlaza.
Stručnjaci su kasnije otkrili da su vlasnici posle Veliana Ogneva prefarbali neke njegove freske belom bojom. Među freskama u kući može se videti i prizor sa vukovima. Smatra se da su one među retkim životinjama koje stvaraju porodicu za život. A ako jedan od para umre, drugi ostaje usamljenik. Tako je umetnik želeo da pokaže ljubav prema supruzi Sofiji. Ali pošto je kuća dugo bila bez vlasnika pre nego što je postala muzej i krov je bio u lošem stanju, mnoge freske su oštećene.
Danas je u kući predstavljena etnografska izložba, koja prikazuje život u periodu preporoda.[4][5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Velyan’s House (Velyanova Kashta)”. bansko-guide.com. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ Markov, Alexander. „Velyan’s House in Bansko and its rich history”. bnr.bg. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „House of Velyan”. visit-bansko.bg. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Velyan's House Bansko”. ranica.bg. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Velyan’s House (Velyanova Kashta), Bansko”. bulgariatravel.org. Pristupljeno 29. 5. 2020.
