Velika koalicija

Velika koalicija je koaliciona vlada u višepartijskom, parlamentarnom sistemu gde dve ili više najjačih političkih partija, koje su ideološki suprotstavljene ili predstavljaju tradicionalne izborne protivnike stvaraju koaliciju. Svaka od dve veće partije će pokušati da na svakim izborima osvoji što više mandata kako bi mogla da stvori većinsku vladu sama, a ako ne uspe u tome, da napravi koaliciju sa manjim partijama koje su joj ideološki slične.

Povremeno nastaju vanredne okolnosti u kojima je poželjno da suprotstavljene političke partije formiraju vladu. To se dešava u slučajevima nacionalnih kriza kao što su rat i ekonomska kriza, gde ljudi osećaju potrebu za nacionalno jedinstvo ili kada je potrebno postići konsenzus o nekim teškim i nepopularnim merama. U ovom slučaj, velika koalicija se može stvoriti čak i kada jedna partija ima dovoljno mandata da sama vlada. Primer za ovo je slučaj u Ujedinjenom Kraljevstvu koja je imala velike koalicije tokom Prvog svetskog rata, Velike ekonomske krize i Drugog svetskog rata.

Druga mogućnost za veliku koaliciju može biti u tome da glavne stranke imaju više ideološko zajedničkih stvari jedna sa drugom, nego sa drugim manjim strankama ili da je fragmentacija manjih stranaka toliko velika da nijedna druga koalicija nije stabilna. Primer za to je Austrija gde glavne stranke levice i desnice često stvaraju veliku koaliciju da u vladu ne bi ušle stranke krajnje levice i krajnje desnice.

Velike koalicije se ponekad stvaraju i kada je rezultat parlamentarnih izbora takav da nijedna od dve vodeće stranke ne može sastaviti sigurnu parlamentarnu većinu. Stvaranje velike koalicije u takvim situacijama se smatra boljim rešenjem od raspisivanja novih izbora, odnosno formiranja nestabilne i nelegitimne manjinske vlade. Takve velike koalicije su postale prilično česte u Evropi nakon Drugog svetskog rata, odnosno nakon završetka Hladnog rata i okretanja mnogih socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka prema centru, čime su se počele brisati ideološke razlike između njih i demohrišćanskih stranaka koje su im bili glavni suparnici.

U nekim zemljama, uporna pojava velikih koalicija često frustrira glasače i manje partije, koji se osećaju kao da im se ne nudi pravi izbor u vladi. Nevažeći glasovi su mnogo češći u ovim zemljama.